Poštanske štedionice

28

Значај поштанских штедионица лежи и у томе, што оне, развијајући штедњу и прикупљајући мале суме новаца, које би бесплодно лежале, потпомажу стварање капитала. Прилив овог новог капитала утиче на смањивање интересне стопе у земљи, од чега народна привреда мора имати огромне користи.

Потребно је, најзад, обазрети сеи назнач ајклириншког ичековског промета код аустро-угарских поштанских штедионица.

Увођењем радње са чековима и пребијање рачуна, аустроугарске поштанске штедеднице пружиле су могућност најширим слојевима народним, да се користе чеком, најмодернијим и најсавршенијим начином плаћања. Ако и издавалац и прималац чека имају отворене рачуне код поштанске штедионице, онда се врши пребијање рачуна. На овај начин омогућена су плаћања између најудаљенијих крајева монархије, а да ни једна пара готовог новца не буде покренута са свога места. Сем приватних лица, чековском саобраћају приступиле су данас готово све државне установе и надлештва. Крајем 1907. било је отворено 2148 таквих рачуна. На тај начин су омогућена плаћања између публике и државних власти путем чека. У почетку се тај саобраћај кретао поглавито у уплатама од стране публике. Од јануара 1907. г. покушано је у Доњој Аустрији, да финансијске власти врше своја плаћања помоћу поштанских штедионица. Покушај је потпуно успео и тај је систем затим уведен иу другим покрајинама. Колико се држава служи чеком види се по томе, што је 1907. год. само за порез уплаћено 210 мил. круна, а у Доњој Аустрији месечно је око 22.000 пензија исплаћено помоћу поштанске штедионице. Тако је поштанска штедионица стављена и у службу државне благајничке управе и њена употреба на овом пољу — као што се то констатује у једном званичном извештају — донела је собом упрошћење државне благајничке службе.

Колико је чековски и клириншки саобраћај напредовао у Аустрији, види се из ових података 5

Број трансакција у чековском промету износио је у години

1 Випгипдуаплје Јаћге Розфврагказве. УУјеп, 1908. Стр. 26. а па. Стр. 86.