Poštanske štedionice

188 акчи - гура 1.861 са обртомод . . . . 1,07 мил. круна 4887 | .:- _ 4918101 „ = 00... . 24528 „ , 1897 . . . . 16,493127 „ » » · . . . 7.54098 , + 1907. . . : 45,843081 ,„ „ ВАМА тавов ов 5

Од трансакција у чековском промету извршено је у клириншком промету

1887 . . . . 790.642 у износу од . . . ·. 601,91 мил. круна 1897 . . . . 2384122 ,„ » о. < = --. 2,650.64.. > И 1907 . . . . 6,866.562 „ “ ПН ПоВО о „

Велики напредак показао је чековски и клириншки саобраћај и код угарских поштанских штедионица, премда не у толикој мери, као код аустријских.

ТУ Питање о поштанским штедионицама у Србији.

Србија долази у број оних неколико европских држава, које немају поштанске штедионице. Да ли се може препоручити оснивање поштанских штедионица у Србији%

Први новчани завод: основан је у Београду 1870. године. То је „Београдски Кредитни Завод“. Године 1871. основане су „Ваљевска Штедионица“ у Ваљеву и „Смедеревска Банка“ у Смедереву. Исте године, “законом од 21. октобра 1871. године“ основане су „Окружне Штедионице“. У чл. 1. закона истиче се као циљ окружних штедионица:

„да се отвори прилика свакоме, да може своје новчане уштеде на сигурно место оставити, па то интересом мало по мало и умножити, и уједно, да се потребитим саграђанима, нашим, а нарочито тежацима, да могућност да лакше и корисније набављају нуждне им новчане капитале“. У даљим члановима вели се:

„Окружне штедионице биће при окружним начелствима као самостална оделења, имаће своју касу и рачуноводство за себе, и стајаће под врховним надзором министра финансије“. (Чл 2).

„У окружну штедионицу долазе на руковање и из истог округа:

1 У даљем излагању прилика у Србији неће се водити разлика између штедионица, банака и т. д. већ ће се о свима тим установима, које примају улоге на штедњу, говорити као о „новчаним заводима“. О Управи Фондова, која такође прима улоге на штедњу, биће засебно говора.

2 Зборник закона и уредаба ХХТУ, стр. 87.