Poštanske štedionice

капитали, који се налазе код наших новчаних завода на штедњи нису права штедња, т. ј. постепено „одвајање извесне суме новца уздржавањем од потрошње, ограничавањем издатака, већ је то привремено или стално пласирање већ постојећих капитала. То се види и по томе, што просечни улози код наших новчаних завода износе око 1000 динара, а има случајева, где поједини улози износе и по неколико десетина хиљада динара.: Ово је знак, да се штедионицама служе поглавито богатији друштвени редови. Колико је просечни улог од 1000 динара висок уопште, а нарочито за наше економске прилике, види се, кад се он упореди са просечним улогом код штедионица других земаља. (В. таблицу ХП) Само су у Аустрији и Белгији просечни улози код приватних штедионица већи, него у Србији. Потребно је међутим нагласити, да је баш у Аустрији и Белгији најјаче изведена она подела рада између обичних и поштанских штедионица и да су, најзад, економске прилике у тим двема земљама много друкчије, него у Србији.

Таблица ХИ.

Просечни улог код| Просечни улог код обичних штедион. | поштан. штедиов.

марака марака

ан

Аустрија . 0... 1096,12 | 98,57 Белгија сцене ние 941,18 277,64 Орбија =... 800,00 ==

Енглеска . . .. 622,26 812,07 Шведска : >. . 490,98 107,97 Холандија. . .. 384,80 184,19 Француска. . .. 350,00 218,59

Према овоме, новчани заводиу Србији не врше оне функције у погледу штедње, које штедионице посвоме циљу морају даврше. То је четврта кон„статација. Најзад, интересантан је факт, да се код Управе Фондова

1 Улози на штедњу код новчаних завода. („Политика“ бр. 2480. од 12. децембра 1910. год.). До истог резултата дошли смо и ми у својим испи"тивањима. 2 Неђег, ор. с. стр. 124.