Poštanske štedionice
31
налази многи више приватних улога на штедњу, него код других новчаних завода. На дан 31. децембра 1910. године било је код Управе Фондова 10,469.922 динара на штедњи. Код других новчаних завода та је цифра много мања. Она је највећа код Трговачке Банке у Београду 8,681.260 динара (81. ХП. 1909.), а код појединих завода у унутрашњости износи чак и по свега неколико хиљада динара. Откуда ова разлика
Два су момента, која нарочито привлаче капитале приватних лица : величина интересне стопе и сигурност. Код Управе Фондова први моменат не може бити ни од каквог повољног утицаја за привлачење приватних капитала, јер је интересна стопа код Управе Фондова знатно мања, него код других новчаних завода. Значи да је од пресудног утицаја онај други моменат: сигурност, коју Управа Фондова, као државна установа, даје својим улагачима. Разуме се да се овоме придру: жују к други моменти (филијале по унутрашњости и т. д.), али је несумњиво, да ће публика радије улагати свој новац онде, где јој је сигурност за улоге тако рећи апсолутна, него онде, где се сваки час говори о аферама и проневерама.
После ових проматрања, одговор на питање о томе: да ли треба основати поштанске штедионице и у Србији — није ни мало тежак. Потреба за њихово увођење очигледна је. Поштанске штедионице биле би раширене по целој земљи, пружале би и најсиромашнијем могућност да штеди, а стојећи под државном гарантијом уливале би поверење и подстицале би народ на штедњу.
Још 1881. године, Вукашин Ј. Петровић (у Отаџбини“, св. 27.), предлагао је, да се у Србији оснују поштанске штедионице. „Трговински Гласник“! објавио је 1895. год. (бр. 226-240) један мало слободнији превод Елстерове брошуре о поштанским штедионицама. Преводилац је такође био за оснивање поштанских штедионица у Орбији. У „Поштанско-Телеграфском Веснику“ објављено је такође неколико чланака у прилог по. штанских штедионица Д-р Мих. В. Вујић у својим „Наче-
1 „Трговински Гласник“ писао је више пута у корист поштанских штедиовица. г „Поштанске штедионице“ од П. Шевченка. Превод М. Недељковића. (0.-Т. В. год. П. 1890. Стр. 9.); „Поштанеско-штедионичке касе у Француској“ (0.-Т. В. год, Х. 1898, Стр. 349.); „Поштанске штедионице“ од Дан. (ПТ. В. год. ХИ. 1900. Стр. 8.); „Поштанске штедионице у ваневропским земљама“ за. Стр. 31.); „Поштанске штедионице“ (1018.) Стр. 89.