Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

10

није имала, нити је могла прикупити икакве- поуздане податке, иако су јој били потребни за оцену транс портне моћности код свију врсти комора оперативне војске. Била је приморана да их рачунским путем изналази по сразмери из 1912. и 1913.

У балканским ратовима просечно бројно стање људи; стоке и возова било је: Е

Људи 356.348 коња 57.71: (јах. 17.856, тов. 17.054, тег. 22.801) и волова 42.551; а коњских кола 5958 иволуј. 17.660.

У последњем (светском) рату, !. септембра 1915. бројно стање оперативне војске и њене стоке, било је: људи 351.24, коња 62.077 н волова 56.677; а кад се овим стањима дода још и бројно стање трупа и стоке у тадањој новој области (сада јужној Србији) и то: људи 69.356, коња 9.128 и волова 9.023, онда је укупно бројно стање оперативне војске и њене стоке у почетку септембра 1915. било:

Људи 420.597, коња 71.200 иволова 65.700.

Ослањајући се на сразмеру возова (кола) у 1912. и 1913, сумњамо да смо учинили погрешку,кад смо сматрали да смо у последњем (светском) рату имали од прилике 21.000 јах. коња, 21.000 тов. коња ни 29.000 · теглећих коња, а коњских кола 7.000 иволујских око 27.000.

Кад се за послугу војске морао употребити оволики огромни џелеп стоке (71.200 + 65.700 = 136.900), илина свака 3 човека по 1 грло стоке, ту се може без икаква устручавања рећи: да је та послуга била не само прескупа, него н од слабе користи.

Кад се узме у обзир да ни сва кола (7.000 + 27.000 = 34.000) која су била махом пописана ји реквири-