Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

-- | 1

сана), по својој несретној направи и још несретнијо] запремини нису могла примити већи товар од 300 до 400 кграма, и кад је добра половина тих возова носила убојни, санитетски и инжинерски материјал, а тек слабија половина интендантске потребе, онда је та штета уочивљија. Штету су осећали — трпели — и сопственици те пописане коморе, јер су им породице биле лишене домаће послуге, и војна администрација, која је хтела имати јевтину послугу, па је ова стала скупље него да ју је купила у мањем броју и са већом — уједначеном транспортном моћношћу. ___ Претпоставимо да је баш половина колске ко. море т. ј. 17.000 припадала интендантској служби, она би могла понети од прилике око 680 вагона људске и сточне хране (17.000 400 кг = 6,800.000 кгр); међутим само једнодневни оброк људске и сточне хране за сву оперативну војску и њену стоку представља нам тежину од 214.75 вагона, и то: људски без меса“) 50.47 вагона (420.597 Х 1.200 кгр.) и сточни 16428 вагона (136.900% 12 кгр.), те су сва кола могла кренути од прилике тр одневни оброк људске и сточне хране за сву оперативну војску и њену стоку! Управо једну трећину количине, која је ратним прописима утврђена, да војска собом носи! ИМ ми то називамо уредним снабдевањем са подвозним средствима! Жалосна је то државна администрација, која се с тиме задовољила. По пропису чл. 42. »Административних правила за мобилно и ратно доба 1. Део«, свака пуковска профи: јантска комора требала је да носи људске и сточне хране за свој пук за 2 дана; |

# Лиферанти прате војску живом стоком и кољу је тамо где је војсци потребна. ј