Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

186

ЦВЕКЛА

зеленим и црвено прошараним лишћем. — Египатска Месечарка, доле, пљосната, а горе заокругљена, црно црвена брзостасна цвекла. Лишће црвено, неки пут промешано зеленим. — 7ревизо, ситна, пљосната, црвена, брзостасна сорта цвекле, са врло мало лишћа.

„уша округла цвекла, врло укусна и слатка за јело, лепе жуте боје.

ЦЕЛЕР

Аршт гтауеојепх Г.

Синоними: Черевиз, Зелена.

Племе: Штитоноше (ЏОтђеШегае). Постојбина: домаћа, двогодиша биљка. — Корен: развијен, задебљао и меснат, доле жиличаст. У култури створене су

Целер Париски крупни.

сорте са грудвастим кореном. — Лишће: ароматично, посебно, перасто дељено са скоро троугластим лискама и дугачким дршкама, које су меснате и

олучасте. — Стабло се развија теку другој години, високо ј: до 80 сум и разгранато. — Семе: ситно, троугла-

сто, са јаким мирисом, зеленкасто сиве боје; у 1 грам иде 2500 зрна,а 1 л. мери 480 грама. Моћ клијања траје 8 година, а ниче у грејаној леји за 12 а напоље за 20 и више дана. Биљка Целера садржи једну врсту јако ароматичног, волатилног уља, које се прве го дине задржава у корену и лишћу, а идуће прелази кроз стабло, у цвет и семе. Према том у првој години, употребљава се корен, дршке од лишћа т. зв.

„ребра“ и лишће, а у другој семе, но употреба семена већ излази

изван оквира повртарства.

Да би Целер као поврће што више задовољио укус потрошача, култура је утицала на развитак сваког дела биљке засебно и тако створила посебне сорте Целера, чији се само корен троши т. зв. Целер Корењак. За тим сорте, чије се само дршке од лишћа употребљавају, т. зв. Делер ребраш и најпосле сорте, чије се ситно лишће шиша и троши т.зв Иелер Лишћар. Све су то сорте, које су добиле нарочите особине са гледишта потрошње, као и наро-

чите захтеве у погледу гајења.