Pozorište
ге
У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 25. ЈАНУАРА 1872. ----—- “
4
ЈЕ =“ К а | »
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
- ПОЗОРИШТЕ · Ми)
у аКУПне и
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СТОЈИ ЗА НОВИ бАД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. 34. ЖИГ СВАКИ ПУТ,
. (Свршетак,)
„јемон. Адске слуге, верне влуге, Адске руке носе муке ! С мукама се Демон храни, Сузама се Демон поји. Сладак напој — суза јада, Малена је адска чета, Ал је дрека и занета, | На што дахне, то усахне, Што домаши, то разори, дадахнула заклетву братинеку, Домашила кнеза осиљена, Заклетва је усахнула, Силног кнеза оборила, У гроб леже србинова нада, Моја в нова започиње влада, (Вила се спушта са висине и приступа Демону. држећи У: једној рупи мачу лругој ТУ Урко) Вила. А мене си превидио, враже, Јер ти мраком црна душа блуди, (Демон. измиче;) Али мраку ево часак дође, Са Демоном сусрете се вила, "Од Косова па до овог дана, Жртава си доста нагутао, Јада ви се доста науживао ! Светило је изнад мрака, враже, До неба ти сила не допире! (Прободе га мачем.) (Реније се буди и устаје.) Привупте се Срби погружени, | Младом српетву нови данак свиће,
"Из прикрајка јетко црни Демон вреба,
Те разузда клетог славољубља врага,
длога духа међу вама нема, Вила ј своју песму допевала, (Исчезава.) Геније (Прикупља народ около споменика испод којега лежи савладани Дезхон.) ; Кеније, У Приђ'те ближе амо, чеда измучена, Вила је вас својом песмом искупила, Добар дух вас ево у закриље прима, Вековима Србин у вужањеству пишти, | Братска му је рука срце раздирала, Братска му је срчба врећу подривала. „ Из Приштине Србин светом влада, Уздиже га слога прадедовека, Овили- га слога и јунаштво! Метоком је царе завладао, Ал се запад сили поклонио,
Голема је превећ та царева елава,
И заждије раздор међу сродном браћом, '"Земној сили царе одолева, Ал подземној одолет не може! .
Међу браћом полегла је крвца,
Из ње клетва к небу одлетела,
Те је тешко на Ковово пала,
Син од оца стаде дизат" руке,
Брат на брата у оевети ђипа,
А небрата у помоћ призивље. —
да туђина Србин крвцу даје,
А за брата свога и не хаје, —
Крв је е нова међу браћом легла,
Те је тешко на Србију пала,