Pozorište

ње

У сужањетву Србин пишти, Притигле га турске руке, Турски јарам грозно тишти, Србин трпи горке муке,

'" Братово је своме брату отимао,

Туђину је своје и братово дао, Србин пишти, клетва небу лети, Хоће « нова да се спусти тешко, — Ал из горе пеема запевала,

Те у гору браћу сазивала,

Србин стреса ланце и окове,

А горекој ве песми одазивље,

Полетео у гору зелену,

Да покаје прадедовску клетву.

Србин пева мач у руци сева,

Крвцу лије али Турке бије, —

Из нова је засијало сунце,

У мукама здружила се браћа,

Али Демон изнова се враћа. Што најјаче то је оборио, Што најбоље то је разорио, Крв је братску Демон с нова лио, Ах у њој се једном утопио, — —

Мртав лежи зао Демон српства,

А Геније над њим шири руке.

Песма српека силног врага серуши,

Да Србину славу не поруши, —

Неслога та српека породила,

Он неслогу међу браћом сеје,

Слога српска врага уморила,

Слога братека нек нас од сад греје,

Сви.

Слога српска врага уморила,

Слога братека нек нас од сад греје, (Застор пада.)

ИМАМ МУММММММММ

0 ВАЖНОСТИ И КОРИСТИ ПОЗОРИШТА,

(По Шилеру.)

Позориште је завод, у коме човек налази уживање уз здраву поуку, у коме се- одмара, а овамо је непрестано зашет, у коме

прекраћује себи време, а у једно се обра- |

зује; у њему све моћ душевна напреже, али ипак не тако, да друга која снага пати; у њему се ужива, али не тако, да после целина плаћа; оно је најзад завод, у коме човек, побуђен живом представом, долази До свести о самом себи, као човеку, кад члану народа; у коме, гледећи прошлост своју, побуђује ве, ради боље и светлије будућности, на више и боље деловање у своме кругу, у своме народу, — на све што је лепо и узвишено,

А како је постало то позориште»

Човечија природа неје толико јака, да може непрестано теглити, После тешкога душевнота напрезања, после знојавнога умора у послу реда свога, који хоће да га сломи — наступа одмор, човек се напита, осмочи, засити чула; она се умире, а он тек онда осети у своме бићу неку празнину,

која је са свим противна ономе вечноме натону, који гони човека на деловање, Човек дакле не може дуго да се бави у оном стању, у коме је налик на животињу, а не може ни да се дуго занима заплетенијим умним пословима, па је тако тражио неко средње стање, у коме се ти противни крајеви спајају и олакшавају прелаз из једнога стања у друго. — Нашао га је у позоришту. Оно је тако постало и на том се темељу даље развијало, Позориште дакле неје установа новијега доба, оно је стари, на очевидној потреби основани завод, који порекло евоје и постанак свој доводи још од старих АзиЈанаца, па се с временом одомаћио код свију народа културних,

Позориште ради на душевну стр ану у народу. Позорница изноби живе чинове; ту се све креће, све живи; ту је мудрост и лудост; ту ти излази пред очи порок и врлина; ту видиш срећу и несрећу, гледаш како на њој решава вишњи промисао своје загонетке; ту из потаје гледиш своје

ДЕ ______- ____-_._. а МИ пица понела |.