Pozorište

Ули 4

ПРИЛОГ ЗА ГРАЂУ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

Тодине 1825. месеца септембра и октобра, у време школекога одмора; покрене Нићиор Атанацковић мисао, да се у Новоме Саду дају српске представе, Састави се друштво, понајвише од ђака из четвртога гимназијског разреда, који су тада били поодрасни, У томе друштву беху: Лазар Цвејић из Санада, Петар Ивачковић из Делиблата, Сима Несторовић из' Новога бада, Нетар Чорковић из Новога Сада, Јован Крестић из Белобрешке, Димитрије Анастасијевић, не зна се од куда је, и Танавије Димитријевић из Каменице, Представљали еу ове комаде: „Менчикова,“ „Отрелце .“ „Жртву аврамову“ „Крешталицу ,“ „Милоша Обилића“ и „Светислава и Милеву,“ У овом последњем комаду предетављао је Цвејић „Милеву.“ Иста дружиница походила је за тим: Земун, Панчево, Вршац и Белу Цркву, где је такођер давала предетаве, Само Нићифор Атанацковић, који је целу ствар покренуо, није путовао с њима у друштву, У Земуну, кад већ

ПАСА

ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Избирачица“) приказана је у недељу 27 јан. Те је |

представе Рашић изашао први пут на позорницу после "своје болести. Публика га је поздравила, кад се појавио а и после га је наградила изазивом, који је заслужио, Маринковипка је и овога вечера јако испредњачила у материнским улогама, а и Пешић се као отац добро држао, само штета, што му није одговарала маска улози. Малчика (1. Маринковићева) беше добра родитељска маза, само бисмо у прелазима желели да не брза, већ да поједине моменте оштрије обележи. Саветина, (Л. Хаџићева) игра беше овога пута врло добра. Марковић нам је изгледао мало нех тан за првога ђувегију, напротив са задовољством признајемо прикладан рад Лукића, Ј. Поповићеве и „Соколовића. Б. а Олебезо. зРеви Шит

= (Народно позориште у Београду.) Као што нам јављају из Београда тамошње народно позориште отвориће се на ново по свој прилици 1. марта о. г. Управа је већ расписала стечај, у ком тражи неколико глумачких снага, да попуни своју позоришну дружину, и тоза струву љубавника, јунака, старца и комичара.

% (Позоришна цензура опет је уведена у Француској.) Француски „Јопгпа] обсјеј“ донео је неки дан овај лаконички декрет председника Француске републике: „Успо-

ставља се комисија за пресуђивање драматсвих дела. 6

зоришна цензура била је укинута, 2: септембра 1870. Тада“ |

беху објавили представу „Менчикова,“ дође случајно турски паша из Београда. ђенералу у походе, те из обзира према, Турчину представа, би; по наредби тенераловој обустављена; али доцније се тај комад ипак представљао.

_ Ову белешку добили смо од т Николе Недељковића, глумца, коме је то. казивао вам 1, Лазар Цвејић, садашњи адвокат и коненет, Фискал у Вршцу.

Кад је Аћим Вујић године 1835, у Крагујевцу давао представе, били су драговољни представ-= љачи господа: Филип Христић, садашњи министар просвете, Сретен Поповић и Димитрије Голубовић, садашњи чланови касационог суда у Београду, и други, Молимо наше пријатеље у Београду, да од поменуте говподе дознаду што више

| 0 тим представама, па да то у овом или у ком

другом листу објаве,

т'

је говорено, да влада има доста средстава у казненом законику, да на пут стане списатељима, управитељима позоришвим и глумцима, ако заиста у чему год забразден ако се огреше о јаван морал. Данас се опет друкчије мисли у Француској.

и те нљи НА Б

" (Стари грешник.) Неки лист у Пруској написао јео неком кортешу противне странке, да је „стари грешник.“ Премда. је тиме мишљено само на шалу, нађе се кортеш увређен, па дигне тужбу против тога листа због увређене части. Суд досуди, да је лист невин. Судеки сву разлози били ови: 1. Стар бити није срамота, шта више то је част. 2. Грешници смо сви, колико нас год има на свету, дакле придев „стари“ није увреда. а „грешник“ је истина.

% (Ако стече памети неће се оженити.) Отац хтео да ожени сина веома млада, алије хтео да чује пајпре савет од једног свога најмилијег пријатеља. Пође дакле к њему и рече му: „Што би ми саветовао, мој по богу брате Бих ли оженио ове јесени мог сина једница2“ — Ја да сам тобом одговори му, не бих га женио још за коју годину, док не стече мало више снаге, а и памети. — „Ти си човек луд,“ одговори му отац, „та ја га, болан, баш за то и женим док је млад и луд, јер ако мој син стече памети, никад се не, ће оженити |“

"Издаје управа древне народног позоришта.