Pozorište

134

1838. до измака 1839. има скоро две године, Је ли било њиових представа гдегод толико ду-

| |

то време, и тдер То је једне, — Друго је, што |

допис из Панчева у 18. бр. „Магавина“ од год,

1839, (в. бр. 54. „Позоришта“ г. 1873.) спомиње |

представе Вујићеве, које ву онде биле пре четири године, дакле год, 1835: а не впомиње ни речи о представама новосадског

друштва, које ву онде по казивању т, Брежов- | ског морале бити највише пре полдруге гд- |

дине, него што је онај допис у „Матазину“ пи-

Почетак у 97, часова пре подне. Присустовали су сви г. г. министри.

После одмора.

сан. Тешко је помислити; да ће дописник боље намтити оно; што је пре четири године, него оно, што је било пре године и по, За што дакле ћути о гостовању Новосађана Ваљда што не налази за вредно, да о њему говори» То се не да ни помислити. Допивник говори е таким одушевљењем о позоришту, да биепоменуо и похвалио лалеко слабије представљаче, него што беху у то време Новосађани, који онда беху не само најбољи, него и јегини на целом сло-

_ венском југу. Шта је дакле у етвариз (Наставиће се.)

ест»

„ПОЗОРИШТЕ“ НА СРПСКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У КРАГУЈЕВЦУ. САСТАНАК ТУ.

У ЧЕТВРТАК 10, ЈАНУАРА 1874. године,

целу годину, за што би за такву једну потребу стављали

| суму за 9 месеца. Ја држим, да Пе народна скупштина це| нити ту установу, и уважавати њен задатак, па да ће

Председник. Молим вас, браћо, да продужимо јуче- |

рашњи рад. Сад је на реду претрес буџета министарства просвете и прквених дела. Известилац Бошковић. Као што се види из извештаја

| одобрити ону цифру на њезину помоћ која је била лане.

М. Вукомановић. Разјаените нам за што до сад позо-

· риште није радило 2 (Чује се: То је друго питање!)

министарство просвете повећало је свој буџет у 221.100. |

Потребе повећања његовог одбор је оценио, и што је за сходно нашао усвојио, а што није, учинио је примедбе. Ја мислим, да прочитам писмо министра, којим он ово повећање правда. (Чита) Ја ћу вам сада првенствено казати одборске измене. Код позиције „Народно Позвориште“ одређена је цисра од — 69,600 гр. пор.

Ту цифру треба смањити са 17,400 гр. пор. за то, што је горња цифра одређивана била до сад за целу годину а сад су 3 месеца скоро протекла. Одбор је нашао дакле за сходно да бе може оволика сума без штете смањити.

Заступник министра просвете, мин. финан. Ја имам да кажем нешто на ову примедбу одборску. Кад би се

ова субвенција давала у име плате месечне члановима |

народног позоришта онда бих ја разумео то што г. известилац каже. Ја бих разумео, почем 3 месеца позориште не ради, да им се ништа у име плате не изда. Али субвенција не издаје се само у име плате глумцима, него и на друге материјалне потребе. Из те субвенције набављају се и разне ствари, добављене су разне справе; даЕле за то мислим, да би требало да остане онолика иста сума, која је и лане била, те да се могу и друге ствари ва ових новаца. набављати, а све оно што се набави, то не пропада. То јеједно. Друга је ствар, што се буџет прави за целу годину, буџет је годишњи закон, па може бити и изузетака; има по нешто што није потребно за целу годину, И тада се може ставити за време за које та потреба постоји. Али једна потреба која дјејствително постоји још у почетку године, и која ће трајати кроз

К. Великић. Ја сам у одбору томе, управо противан био овоме позоришту. Није што сам противан да не постоји, него сам противан томе, у сљед тога; но по што је редовна скупштина преобраћена у ванредну то садприликом буџета оћу да говорим. Овде је циФра дата о народном трошку. Народ је подигао то позориште, за то, што је тамо престолница, И што тамо долазе страни људи, па за то се и зове народно позориште. Али се тамо неправилно радило: и мени се чини, да је позориште затворено ве тога, што ву управо постављани тамо некакви људи, који су више трошили, него што је буџетом одређена сума. Одређена је сума глумцима и то по вољи. И по Београду се јавно говори, да је нека сума и преко буџета потрошена. Ја мислим и држим, да на позориште, као што је народње, добро треба да се обрати пажња на њега. Али мени се чини, да овде што се тиче не ћемо постићи оно, што народ жели, ако овако остане, Ја мислим, да би било са свим природно, да се да некоме другоме лицу, које ће да води боље старатељство на томе. Држава има своје велике послове, велике задаће, вељике потребе, и онакове, које не може подмирити. За то, кад би приватном лицу дали, које се интересује, оно би бољу пажњу обратило, а не би пао терет на народ и на државну касу. ( тога сам био противан због те неправилне радње. И за тај посао мислим, да би требало, да се преда лицу некоме, извесном приватном лицу, т. ј: друштвима.

"Заступник министра просвете, министар Финанц. Мени је мидо, што предговорник тако уважава повориште, само што се оно, што јеу почетку говорио, неслаже са оним,

»