Pozorište

како је свршио. Самим законом одређено је, да позориште буде под министром просвете и црквених дела, као државна установа. Шре свега и ако би што погрешно рађено било у управи, ја не налазим, да сам дужан да одговарам на интерпелацију од прошле године. Али могу вам показати како стввр стоји, те да растерам сваку сумњу. Цела је истина, да је друштво морало утрошити нешто мало више, и да је ваљало издати хиљаду и двеста дуката преко буџета; но могу вас уверити, да У томе никакве злоупотребе није било. Народње позориште нова је установа код нас. Начињена је кућа, озидана је, али нити је било справа, нити дела, нити других ствари, које су потребне за једно позориште. Све је требало набавити из субвенције, из суме, која је дата као помоћ народњем позоришту. А разуме се, кад је то свем већином из ове суме, из субвенције набављено, да је се морало доста новаца потрошити. Но то није изгубљено, што је набављено, Већи део плате нашим глумцима, као и остали трошкови исилаћивани су из њиховог прихода.

52 ЈА

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Жене у уставном животу“) шаљива игра у 8 чина од Коломана Тота. Тако 'ее зове најновији комад, што је 13. о. м. приказан на овдашњој позорници са сјајним успехом, што га је-у сваком погледу заиста и заслужио. Радња овога комада проста је, али оснива се на здравом темељу и богато је зачињена драстичним моментима, 0собито у првом чину, где ће се и највећи хипохондриста, вевело расположати, а и у опште кроз цео дијалог провире најсвежији хумор. Управо цела радња врзе се око једне жене, коју сујета и охолост диже из природне јој сфере и преноси на политичко поље, у толико на име, што својим сплеткама изради, да јој мужа изаберу заземаљеког посланика, при свем том, што овај није ни најмање тражио ту част, знајући, да нема нужне способности за то. Та женска (Ружићка) жена је неког скромног, поштеног сеоског газде, човека без енергије, по имену Бансалвије (Ружић), који се ни за што друго не интересује, него да управља својим добром; он спада у ону многобројну, сажаљења достојну дружину јунака „под папучом,“ који немају толико одважности, да захтевима својих жена кад треба на супрот стану, те се тиме најпосле подемеху извргну. Исто то збило сен са нашим јунаком. По што га жена принуди да силом прими посланички мандат, што га је она слатким речима и подмитивши главног кортеша Барбоча (Соколовић) задобила, осети он на скоро, на најнеугоднији начин, терети одговорност посланичку, кад се са женом и кћерју Илком (Л. Маринковићева) у Пешту преселио. Он чезне за пређашњим живбтом, али мера још доста неприлика да претрпи. Вирачи му постају нестрпљиви, што он већ шест недеља беди на сабору, па ни једне речице није проговорио. И жена, га сваки дан на то гони, по што она од успеха првог му довора очекује најсјајније наде, те држи да ће тиме већ

| Шрве и друге године ишло је све то лепо. Али како је ! наступила 'новчана криза, приходи су и позоришту по-

чеди (бивати све мањи ки мањи. Наравно и у таквом стању хтело се је, да се позориште одржи, што је било и у интересу наше културе; па због тога је морала права давати новац у напред, надајући, се да ће новчана криза престати и да ће доцније бити више прихода. Међу тим на један пут се видело, да ту нема краја, да кри-

| за иде даље и даље, па да неби био велики мањак, вла-

штша

де се нашла побуђена да рад позоришта, жресече на једанпут, те да буде мање штете. И тако је позориште затворено, у нади, да се отвори што скорије; али зарад ликвидације ваљало је исплатити 1200 дуката. Поред свега, тога, опет велим, злоупотребе није било; а сума, која је као субвенција отишла, та и данас већином стоји у бинама, у декорадијама, и т. д. Надам се, да ће овај одговор моћи задовољити предговорника, па да пређемо на ствар, која је на дневном реду: да одобрите субвенцију, која је досад одобравана. (Жагор.) (Сврвшће се.)

Ја

једаншут са вишим круговима у ближи додир доћи, јер до сад се пред свима хвалила, да се меша с министрима, грофовима и баронима, а у ствари морала се задовољити са једним борнираним, пропалим бароном Сланкаменијем (бајевић),; што га-ва своје цели употребљава, Селеји

Марковић), који је код Банфалвијевих важио као кава-

љер, али је у ствари био препредена варалица, те је само бацио око на њихову кесу. БанФалвија се најпосле реши, да по жељи свију држи свој први говор, и ако је длредвиђао, да ће с њим пропасти. Говор му несретно испадне и њега исмеју. Жену му то јако порази, јер од сневаног сјаја и господетва нема више ништа, и кад се у исто време и њезин каваљер-варалица као такав показа у правој боји, и кад га на једанпут нестане из Пеште, долази она најпосле до правог увиђења, да човек не треба да се диже изнад своје сфере, и дасеи у секромнијем кругу може задовољно и сретно живити. Породица се врати на своје добро, а Илка постане невеста једног младог, честитог мерника Челејије (Лукић), који је БанФалвији десна рука у газдинству, и који је баш као што треба дошао у Пешту, да га разборитошћу својем избави из шака оног варалице, што је побегао.

Представа је у опште испала на потпуно задовољство публике, а похвалу заслужују Ружић и Ружићка, као прикавивачи главних улога. Ваља нам још два спољна момента тога вечера споменути: Последњи излазак на позорницу г. Соколовића, који се враћа у приватан живот, и излазакј. Поповићеве после дуже болести. Обојима је публика указала своје саучешће бурним тапшањем, а г. (околовићу је пала у део и та част, да је при отвореној сцени изазван. Публике, и ако је нов комад, није било баш толико, колико би желити било. 2.

Издаје управа српског народног позоришта.