Pozorište

ге У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 14. АПРИЛА 1874. 77777

оф 5

ЕУ а

Ф

ма ИОЈИШТЋ

прања "ан В0 4 рад ка

Зеу

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА нови сад 40, А НА СтрАНУ 60н08.МЕОЕЧНо. — 8А ОГЛАСИ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ,

допуп И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП, ПОЗОРИШТА“

од Јована Ђорђевића.

(Наставак,) За доказ наводим Нови Сад, гдеје гимназија, | Вука, а међу њима највећма беху у народу читек 1816, отворена, на ипак су ее под ШаФариком и Магарашевићем појавили већ после неко-

лико година млађи писци (Стефановић, Лазаревић, А. Николић, који су за оно време писали

"чисто српеки, ма да им ерпска граматика није | | жаре, — све последице оне прве кобне погре-

била предавана, Па и доцнији ондашњи професори Петар Јовановић и 1, Лазаревић утицали су као књижевници на своје ђаке, више њих појавило на књижевном нољу, далеко пре, него што је онде српска катедра заведена, и сви су писали чистим српским језиком, Да шта,

би било, да је у Новом Саду заведена гимназија, |

још г, 1790,2 Шта либи било, да ву таке школе у исто време заведене биле и у Горњим Карловцима, у Будиму, у Араду; Темишвару и Вршцу, те да нису морале бар три четвртине напих гимназиста тражити науке код пијариста, Францишкана, минорита, лутерана, калвина, где чеето не имађаху прилике, ни да српску реч чују, а камо ли ернеку књигу у руке добију2 Једино у (етедину били емо срећни са парохом Стаматовићем, који је онде од 1834, до 1843, нажну омладину учио род евој љубити, и еа ондашњим ђаконом Димитријем Поповићем који је онде све до т. 1848, делао у пистом правцу и као родољуб, и као добар писац, и као продавац најбољих српеких књига, а особито Вукових,

У књижевности јеодг, 1814, отпочео Вук свој спасонован, али трудан рад, да извојује српском језику положај, који му приетоји, Ретко видимо ког од млађих писаца до т, 1825. да је уз Вука пристајао, и да је чисто српеки писао, па и што ее писало, то беху махом ситније етвари. Старији писци беху сви до једног против

од којих се

тана дела Јоакима Вуића, Милована Видаковића и „Магазин“ Аврама Мразовића. Уопште је било велике натеге са књижевношћу, Мало писаца, мало читалаца, још мање претплатника, штампарија далеко од народа, и нигде ни једне књи-

шке, неоснивања школа, кад им је време било.

"Покутавало се у том времену у два маха, и с новинама. Значајно је, да су се прве нови- · не под насловом „Сербекја Новинн“ појавиле у Бечу већ г. 1791, дакле одма после темишварскога сабора; и издаване су и идуће 1792. год, На место њих појаве ве, г, 1793. новине опет у Бечу „Славеносербекти Вбдомости“, али већ идуће 1794, тодине престану збот малог броја претплатника, датим наступи пауза до т. 1813. Те године почне Димитрије Давидовић са Фрушићем у Бечу издавати „Србске Новине“, ко-

· је је од т, 1816, наставио Давидовић сам све до

г, 1822. кад су и оне престале, Ова је друга пауза: српске журналистичне радње трајала до г, 1834., кад се у Србији у Крагујевцу појавиле „Новине Србске“ под уредништвом истога Давиловића а за тим г, 1885. у Пешти: „Сербекти Народини Листљ“ под уредништвом Тодора Павловића, Ако је велика штета и срамота, што ву нам прве наше новине у Бечу г, 1794. престати морале код толиких наших црквених и миреких богаташа; далеко је већа и штета и срамота, што ее “ни Давидовићеве новине нису могле одржати ни пуних девет година, опет због малог броја претплатника, Ове су новине биле у вештим и поштеним рукама, писане су