Pozorište
сад питање колико да одредимо Што се мене
· тиче, ја сам за то, да овим чиновницима 1080-
ришта, којима је плата законом ујемчена, одобримо суму, а оним другим фигурама, или госпојицама, које нису указом постављене, да се не одобри пи једна пара. (Тагор!)
Ил. Стојановић. Молим вас, браћо, и ја да кажем коју реч, биће лек. Доиста из неких разлога добро би било, да се откаже ова помоћ народном позоришту, али кад узмемо у обзир то, да ми до јуче, а и сада, оне законе, који су сами чиновници издавали, поштујемо, зар овде један закон, који је пародно представништво издало, да потазимо и овако подло да поништимо. Не, браћо! Ми имамо места, да начинимо предлог за измену
ои ИЕ
| закона и да народно позориште укинемо. Али сад, на овај начин, док постоји закон, ми морамо да га поштујемо, па ако не ћемо 50.000, да одобримо 20.000 или колико хоћете, само да не зађемо на странпутицу, (Фагор.)
Јеврем Марковић. Г. Илија Отојановић рече, да би овако подло поништили закон. Молим да објасни, шта значи то подло.
Илија Стојановић. Испала ми је та реч случајно. Нисам имао на уму да коме подмећем. Узимам је натраг. (Чује се: Добро! Доста је товорено, да решимо!)
Председник. Је ли скупштина довољно обавештепа 9 (Јесте!) Добро. Чујмо г. министра.
(Наставиће се,)
СИН И НЕ # (Редак управитељ позоришни.) Управитељ немачког позоришта у Бинтену на Рајни доиста је редак човек у својој струци. Позоришно друштво тамошње не бави се увек у Бингену, него већином даје представе по околним местима, тде глумца још сматрају за „комедијаша“, или за,
некакво светско чудо. Управитељ наш — прави оригинао
међу управитељима — назива себе звучним именом: „Управитељ талијиног храма у Бинтену на Рајни,“ и никому не завиди збот тога, назива, јер тај.човек развија тако племенита, поштена, узвишена, и тако проста начела, каква ћеш ваман тражити у целом немачком позоришном свету. Он на пример каже: „За сваку улогу треба ваљан глумац, а, није гледати на орој табака. И слуга и племић мора се природно и истинито приказати. да то добија сваки плату од 40 фој., да један другом ништа, не може пребацивати.“ На тај начин имају све „снаге“ његове позоришне дружипе плату од „четрдесет форината.“ С том платом живе они са свим лепо, јер је випо на Рајни јевтино и добро, а и по крчмама се нађе по неких добротвора, који плаћају све трошкове, јер
»радо гледају како глумци не знају само добро представ-
љати, него и добро јести и пити.“ Трајазипа уетђа. Онда није никакво чудо, што у Бингену,п на десет миља у наоколо, влада слога пи мир. По који пуг се ипак деси, да из небуха нестане по који члан пз дружине. За њим се не чини потера, нити га управитељ преко новина, позоришних тражи; јер кад се управитељу јави за такав случај, а он увек изусти: „Нека иде с милим богом!“ За уговоре илп друге какве обвезе не зна наш управитељ. У том погледу држи се он овога начела: „Ко је честит, тај ће већ остати, а ко није честит, то га не можеш задржати, све да га конопцем вежеш.“ Па је ли онда чудо, што се код таког поштењака многи глумци по више година задржавају, и што ни по што не ће да св растају од тог доброг и поштеног
човека 2 верен Н___ с Ем А ши НИ НЕНН 8
" (Црна, Гора.) Црна Гора, која је била до скора непролазна, сада је испресецана путевима; а још се једнако стари путеви поправљају, а нови праве. А. нема сумње, да добри путеви спадају међу прве услове народнога материјалног напретка. Природни дарови, који су досада стојали скоро неупотребљени, приносе сада рногорцима знатну корист. Тако има сада у Црној Гори руја (се роја) на 40 (Д миља и доноси на годину прихода преко 150.090 фор., а што је најглавније, црногорски руј цене међу првеу Европи и све се више тражи и све му је боља дена. Риба, је особити пропзвод у Црној Гори. Она се хвата у Рецњу децембру и јануару највише, а прихода доноси земљи до 80.000 Фор. То је тако звана укљева (тал. зеогапда), која, се износи у Арбанашку, Италију, Грчку, Румунију и Србију. И шума је јако богата у Црној Горп'и још несечена. Има, у њој јеловине, бора, итд. Док се почне шума сећи, моћи ће обрт излазити на милионе. Прошле године долазило је неко страно друштво, да с државом учини погодбу ради шуме у Морачи, која је прастара, велика и богата јеловином и другим дрвећем. Исто тако нађена је и испитана прошле године угљена руда близу Црнојевића Реке. Стручњаци су се изразили, да је мајдан велики, а угљен да је прве врсте. Док се ствар уреди и док се почне радити, Црна ће Гора имати велику корист отуда. да прошлих година, умножен је и број школа у земљи, а са њима добра, снага, учитељска као и број деце. Учитељима је не само плата, помена, него је установљено за свагда п више новчаних награда и одликовања за најбоље учитеље. У црногорским школама уче се и доста децо из околних земаља српских, Овоме напретку ми се највише радујемо, јер је вечита истипа, да је просвета највећа, моћ, Српски народ, бар онај, који је у томе сретном стању, треба данас да негује просвету највише, јер народ, који, ако и дође до своје слободе, ако нема просвете, брзо-ће је изгубити!
Издаје управа српског народног позоришта,
| -
~
| |