Pozorište

о У НОВОМ САДУ У СУБОТУ 16. АПРИЛА 1877. ~~~ = ~

ла зе | Те вани = ГОДИНА 1], 2 = БРОЈ 1, 2 ара ар 1 5 Е о и“ УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, Излази СВАГДА О ДАНУ ОВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. —- (Стоји за Нови Сад 40, А на стРАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТПЛАТА

СЕ ШАЉЕ КОРНЕЛУ Јовановићу, КОЈИ СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ,

+ УРА У (0 СрЕАЕ урину,

(Наставак. )

Али Оалвинија је већ и природа благословила | тешко може достићи. Да како, да то мало мора бити

ва позорницу. По импозантном узрасту од шеет стопа створен је за главна јунака и главну особу ма и највећих група. На лицу му се, истина, познаје траг од по века, али му то мало: смета. Енергичан нос даје му профилу значаја, а црне очи у силним својим променама раде неодољиво. У ђимнастици лица је вештак, и сваки миг му је према покрету душе и воље, (О тога не можеш скидати (с њега очију, да само што не пропустиш. Глас му је здрав, извеџбан баритон. Бајмекши шапат и хучан гром мушке страсти теку му из грла чисто, лако, неусиљено.

Начин његове игре носи на себи у свима гра-

нама тиг његове нежне и осетљиве вештачке природе. Игра му је племенита и одмерена и

онде, где има да представи што ужасно. Уз то је све на њему живо. Он осећа све што каже, па ни оно, што је проникнуто, не изгледа ти као промишљено: јер талијанска крв никад не охладни, све ако је и утишаш разумом. Салвини сеу опште јако помаже особинама свога племена. У њему се складно стиче и уметник од укуса и јужна природа човечија. Што год је у талијанском народу живахности и природне дражи, то је Салвини пречистио за своје уметничке цели. Оно природно, оно свакидашње из његове домовине, то су елементи његове глумачке технике. И кретања и нагласак узео је из обична тамошња живота, па их је само пречистио. Мало, али нека је то мало само на свом месту, то је тајна великих уметника. С тога код Салвинија шема ни трага од оног надувеног патоса, што га је у немачкој декламацији. Са свим просто, са свим природно, па опет га и чујеш и видиш. О мало речи много рећи, само од прилике означити, па дато опет разуме свако: то је она. стара вештина, што се

-_____ а.

| једној јединој сили,

са свим значајно, са свим истинито и тачно. Збива се,да сеза читавих чинова не чује од Салвинија гласне речи; не види се на њему никаквог жестоког кретања. Па у томе је он постепено развио своју особину. Особито радо и вешто употребљује тихи говор... Његова нијана и пијанисима тако су нежна, па опет тако пуна, да читавих појава не заморе слушаоца, Особито дивно приказује како се развија и. постаје страст, са оним најтањим прелазима у душевној борби, и баш у томе му није ни близу Роси, који опет снажно представља саму страст, Још је дивнији “У приказивању. са свим противних осећаја, а особито мимиком. На лицу му видиш, како ти противни осећаји иду час упоредо, час захватају једни у друге, а час се опет оделе, да једно другог надјачају. Па то код Салвинија није тек само промишљен физиономичан израз, него права, сушта истина, па за то и утиче на наше урођене нагоне. Истина је у опште најглавнији елеменат салвинијеве уметности. Што год је у њега пракесе, то нам не изгледа као да је теоријом тек премазвана. Истинит је и онда, где већ престаје лепота, а то та характерише као реалистична уметника романског племена. Али таки је само према која никако не хаје за лепоту, а. то. је. смрт. Салвини је испитао смрт скроз и скроз, па јој је увардао све трагове. Где му ваља умирати, ту је реалиста, јер зна, да је смрт страшна само с тога, што је неумитна. Ту сене да варати; одње се не можеш убојати. Ништа ва свету није тако апсолутно као смрт. Лаке смрти у опште нема, а зар се ми не бисмо смејали Отелу, да тек само обнесвеспе2 (С тога је салвинијево умирање свакад ремек са свим по патолошким законима. Салвинијево умирање је грозна зби-

а == =