Pozorište

| шна дружина није била никад у то време овде. | Сада пак, како се наше позориште бави у на| шој средини, управа је за дужност своју сматр зла, | да то вече посвети успомени Косте Трифковића, и да давањем само његових комада укаже почаст сени омиљеног драматског писца, који је сувише рано отишао Богу на истину.

Одајући ту почаст, не можемо, а да и опет коју не рекнемо у спомен ономе књижевнику, који је највише радио на томе, да стресемо са себе окове, у које је нас сапутао дух туђе ша| љиве игре. | Главна је заслуга Косте Трифковићау нашој драматској књижевности, што је узео да обрађује струку друштвене драме, од које не имадосмоу целој нашој књижевности ни десет комада, између којих беше половина већ застарела.

У својим позоришним делима К. Трифковић | је представник нове реалистичке школе, у којој

су све живе и свеже струје умнога рада данашње Европе.

И наш драматик одликује се том цртом. Њетови су драматски производи живи, згодни за представу, покретни у спољашњем склопу. Језик | је у њима лави течан, карактеристика мека, а разговори примамљују својом простотом и природношћу. У свом последњем комаду, у „„Ђубавном писму“, већ потпуно влада и техником драматском.

Французи деле своје реалисте на идеалне и реалне. Наш К, Трифковић може се уврстити међу идеалне. Његова драматска дела имаће вредности и за потоња времена, јер су огледало нашег данашњег друштвенога стања, а што је пошао новим путем у друштвеној драмини шаљивој игри, тим је стекао узвишено, светло место у историји српске књижевности,

Коста Трифковић освојио је на јуриш сва наша, три позоришта за кратко време драматским радом својим.

А чим је постигао тако брз успех.

Својом плодовитошћу, коју је развио пишући шаљиве игре и друштвене драме.

да четири године, од 1870 до 1874. (до пролећа кад се разболео) предао је К. Трифковић управи нашег народног позоришта 12 позоришних комада, међу њима 9 оригиналних и 8 прерађена превода.

Та, позоришна дела његова приказана су овим редом :

«

1. „Мило ва драго,“ шаљива игра у 1. чину, по | немачком (Ета Сјазв Уазвег, одег фт уле пат), пред- | стављена је први пут у Н. Саду 5. марта 1870. г.;

2. „Француско-пруски рат“, шаљива игра у | 1. чину, представљена први пут у Панчеву 3. | новембра 1870, а прерађена, приказана је први | пут у Новоме Саду 18. фебруара 1879.: |

3. „Младост Доситија, Обрадовића“, слика из живота у о чинова, с певањем, приказана први | пут у Панчеву 21. фебруара, 1871; |

4. „Честитам,“ шаљива игра у 1. чину, при- | казана први пут у Панчеву 21. марта 1871. |

5. „На бадњи дан,“ драмолет у 1. чину, приказан први пут у Вршцу 2. августа 1871.;

6. „Школски надзорник,“ !шаљива играу 1. | чину, с певањем, приказана први пут у Вршцу | 2. августа 1871 год: |

Т. „Мила,“ шала за једну особу, по немач- | ком (Егзе базоПе дез Еташел УеПесћепаић, одег еабтанзеће 5 шфеп, усп 6, А, ббглег) приказана први пут у Новоме Саду 27. јануара 1872.

8. „Избирачица,“ шаљива игра у 8 чина, се певањем, приказана први пут у Новоме Саду 25. априла 1872.;

9. „Ни бригеша,“ 1наљива игра у 2 чина, по талијанском (Гернер и Белије), приказана први пут у Панчеву 16. новембра, 1872.; |

10. „Љубавно писмо,“ шаљива игра у 1. чину, | приказана први пут у Вршцу 25. септембра 1878.:

(Овај је комад добио од „Матице српеке“ расписану награду из фонда Јована плем. Наке великосентмиклушког.)

11. „Тера опозицију, шаљива игра у 1. чину, приказана први пут у Новоме Саду 28. априла. 1876.; |

12. „Пола вина пола воде,“ шаљива игра у ћ, чину, приказана први пут у Новоме Саду 9. маја. 1876. |

Коста Трифковић заслужио је потпуно, што | | је назван „једним од првих драматских писаца | на словенском југу“. Особе у његовим шаљивим играма нису дрвене лутке, већ живи људи. Он се држао гетове изреке:

„Стешћ пиг лепе 118 уоЏе Мепзећемјеђеп! Џпа уо ће '8 расЕф, да 156 '8 табегеззал 6

Све то, а нарочито свеж, здрав и природан хумор, подигло га је уред оних писаца, који ће живети, док им и народ устраје !

|

=== = ___---- | Издаје управа српског народног позоришта, | | ла |