Pozorište
сољу 166 Фури
За време представе било је више бурних аплауза. Но прилике у овој трагедији заиста су такве, да се могу врло лако са данашњим нашим околностима. упоредити, — па је можда то аплаузе изазвало, те је тако аплауз тенденциозан, из политичких мотива. И ми допуштамо, да је могао лако сам предмет трагедије дати повода, пљескању и одобравању. Али је заиста било гледалаца у публици, којима, се дело у пуно јмери допало. Било их је пак и таких, којима, се трагедија тек у пола допала, а богме било их је, и којима се иста никако, бар као трагедија није ни мало допала. Чудновато је заиста, да су о једној ствари овако разна мњења, особито кад знамо, да у сваком од ових малених табора имаде заиста интелигентних људи.
Пре свега морамо изјавити, да смом сами са, врло великим интересом ишчекивали приказ „Пере Сегединца“, као и то, да је тај приказ наш велики интерес, што га је објава његова у нама изазвала, сасвим оправдао, другим речима, да нам се трагедија „Пера Сегединац“ потпуно допала. Писац ових редака не може затајати, да су већ прва два чина ове трагедије, што су год. 1875. у „Јавору“ изишла наштампана, његову особиту пажњу на себе обратила и да се јако интересовао за даљи развитак њен и крај. Кад су летос од „Матице Српске“ умољене судије предлагале, да се „Пери Сегединцу“ пуна награда од 500 фор. даде, писад ових редака није још познавао целе трагедије, али је ипак у пуном уверењу
"био, да су судије матичине потпуно коректно
поступале. Интерес је наш за ову трагедију толики био, да смо похитали, да се још пре представе на. једној проби с њоме упознамо. Ту смо већ имали целокупан утисак пред собом, који је сасвим одговорио нашем очекивању, што смо га, пре пет година, при читању првога и другога, чина, на писца ставили били. Први и други приказ трагедије само су поновили и утврдили овај повољни утисак.
Обележивши своје становиште, дужност нам је, да на мерило узмемо све оне приговоре и замерке, које се овој трагедији чине. Ми ћемо их узети на кантар ладне критике, што у толико лакше можемо, јер не пишемо под врелим утиском једне и друге представе, већ у поприличном размаку времена, где смо имали прилике, да и само дело — оригинални рукопис налазио
зе====
се неко време у нашим рукама — у својој целости прочитамо, и то не једанпут, него и два и три пута,и да о њему, удаљени од утиска позорнице, у ноћној тишини — кад ове редове пишемо — мирно и ладно промислимо.
Приговори и замерке, што се чине „Пери Сегединцу“, разне су и разноврсне.
Некима се чини, да је радња врло брза, на- |
гла; некима је пак сувише спора, лагана ; једнима је испрекидана, без свезе, на многим местима без довољна мотива, не налазе у фабули оног Аристотеловог унутарње нужног илити бар вероватног склопа; по другима чаку целој трагедији и нема никакве радње, те признајући једино лепу дикцију (а у овоме се сви слажу), крсте је драматисаним епосом, кога би могао исто тако гуслар одпевати, па да будемо том песмом исто толико дирнути, колико и прикавом глумаца. Некима Пера Сегединац није у овој трагедији прави трагични јунак, јер га као не руководи једна виша мисао, него је ћудљив и напрасит старац, који ни сам не зна, шта ради. Многима је ова трагедија монотона, јер нема велике промене у сценерији, нити је накићена, пријатним и занимљивим епизодама. Другима је сувише озбиљна, јер није заслађена љубавним сценама. Било је још примедаба, да није довољно историјски верна, да имаде у њој физиолошких неистина, па чак је било примедаба и на само одело и декорацију.
Ми ћемо овде за сада једино рефлектовати на оне примедбе, које се односе на естетичку страну дела, а касније, кад будемо о игри глумаца говорили, обазрећемо се још на примедбе, које се на приказ односе.
Да бисмо пак могли одговорити на, све горе наведене примедбе, изложићемо и сами неколико питања пред поштовану читалачку публику, иу одговору на њих, дотаћићемо се и поменутих замерака.
Неколико наших питања обухватиће целу суштину трагедије. Ми дакле питамо себе и публику : 1. Је ли Л. Костић изабрао згодан, достојан, а то је: важан и озбиљан предмет својој трагедији 2 2. Да ли имаде у трагедији у опште радње и да ли је очувано јединство ове, илити јединство трагичне идеје> Је ли дакле ова трагедија. органична целина2 8. Да ли радња, која, се у трагедији износи, има у опште интереса,
(|