Pozorište

ВН Пн __-_-_______----

„ —===

-ооомф 111 Ф497~ |

сумњу, нуди се, да уводи Мађаре, и иште, да му ђенерал у то име новаца даде, што овај, претварајући се, и учини.

Трећа појава истог чина је у стану Ранка Текелије, који је у Араду становао. Док Пера Сегединац приповеда Ранку, да царски ђенерал ништа и не слути, улети Јула уплашена, јављајући, да су војници кућу опколели. Пера, да се спасе, појури из куће, седе на своја кола и потегне на градску капију, но нашавши ову затворену, нагне преко бедема, где се сруши и где га војници, што га гонише, еклептају и ухвате. И Вукић се ту нашао, те му хтеде пута спречити, али га Џерина кола прегазише.

Џети чин збива се у судници у Будиму. Изводе редом заверенике пред судије, који им читају смртне пресуде, строжије или блажије, по мери кривице. На послетку изводе Перу капетана. Ту је и Исусовац, који већ пре тога моли првога. судију, да напусти Џеру цркви за њене више смерове. Кад му судија примети, да му је труд у залуд, а Исусовац запита, да ли су га довољно мучили, ређа судија у дугом говору све муке, кроз које је Пера прошао, да га увери, да ће му труд бити у залуд. Но Исусовац му на ово одговара:

„А душу, душу, мудри судијо, „још ниси душу мето на муке, „још ниси душу жаром опас', ујош ниси душу кљештом жеженом „уштинуо у тајни живац њен.“

И усљед овога, по што је Пери очитана страховита смртна казна, предаје га судија Исусовцу, који га заиста. ставља на душевне муке, изводећи му прво жену, која га наговара, да прими римску веру. Кад жена, поражена сталношћу Перина духа, оде, долази му кћи Јула у оделу католичких милосрдних сестара. Џера долази од овог појава скоро ван себе. И кад Пера и Јулу разувери и охрабри, нуди му ова отров, да себи живот одузме, но Пера и то презире и одбија. Јула пије тај отров сама, и пада мртва, пред Перине ноге. То је за Перу вршак муке и искушења. У тај мах долази и џелат по њега и он мирном душом полази на пут на онај свет.

Ова кратка експозиција фабуле довољно сама собом без икаква коментара казује, да је у трагедији „Пера Сегединац“ не само обилна радња,

По

него да је та радња уједно и органична целина. Ни једног јединог момента нема у њојзи, који не би стојао у свези са главним предметом. Нема, ту епизода, које би својим случајним положајем буниле и сметале, него свака и најмања околност заузима у овој трагедији оно место, што га у склопу једне машине најмање коло или најситнија чивијица, заузима. Све припада целини и припомаже округлини и савршенству ове.

Долавимо сада на треће питање:да лирадња имаде трагичног интереса у себиг Да ли је заплети расплет интересантанг И да ли трагичног јунака такви удари задешавају, који нас дирајуг Одговор на ово питање, пошто смо целу фабулу саопштили, не може бити тежак. Приповеђена трагедија изазива највећи интерес у нама својим вештим заплетом и расплетом.

У Бечу се плету замке српском народу. У томе гадном послу митрополит је послушно оруђе. Мађарска канцеларија и бечка дворска партија, отимају сео Раце. Баћањија, мађарски канцелар, подлеже дворској политици и с тога из освете хоће потајно да подигне Раце на револуцију. Дакле у самој експозицији драме (у првој радњи њеној) помаља заплет већ своје крајеве. Народ српски, чије се ствари у Бечу решавају, има онде поред митрополита свога будимског изасланика, који треба да заступа народна права, али се гладна рита слизала са митрополитом, и народне ствари имају — на срећу — још своју, ако не обрану, а оно бар контролу у самом митрополитовом секретару. Какав контраст! Перо, десна рука митрополитова, па још уз то избраник срца митрополитове рођаке, и не слаже се са плановима и корацима митрополитовим, а заступник народни напушта, народну ствар! Зар није то душевни укрштај 2 Зар нису то нови крајеви интересантних нита, што ће пред нашим очима да, се у клулче завију 2 И самог митрополита, Вићентија изненађује овај чудновати замршај моралнога света, и сасвим је природно, да му онда, кад му Цинцендорф о тужбама из народа противу њега наго-

вести, прва мисао на Матулу падне, зато и на- |

срће на овога са речима:

„је овде хуља, сплеткаш, импостор, ·„супостата црквени, безбожник, „мој издајица, крвник, клеветник 2“

| |