Pozorište

п

-гог> У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 22. ЈАНУАРА 1884. =>

++. ГОДИНА 11, 2 + БОЈЛ ју 8 о

УРЕЂУЈЕ А, ХАМИЋ,

Излави свагда о дану свакб представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно.

Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

Ми смо у овоме листу г. 1881. донели преглед целога рада нашег народног позоришта, од године 1879. до 1881., а сада, да не прекидамо тога прегледа, саопштавамо тај рад од то доба до 1. јула 1883., као до дана докле траје прорачунека година позоришна.

Скупштини позоришној, која је била 22. јуна 1882. г., поднео је начеоник „друштва за српско

народно позориште“ др. Лаза Станојевић.

"овај извештај о раду народног позоришта од 1. маја 1881. до 1. маја 1882. године:

„Славна скупштино! Многоштована. господо ! Ко се од нас не сећа веселим срцем оних лепих и светлих дана пре дваестину година, кад се овај наш просветни завод стварао, и ко од нас нећеу исти мах с болом у души помислити на данашње стање нашег позоришта, 2! Тек мрвавремена. наспрам небројених векова, па каква грдна разлика! Онда је владало чисто одушевљење, непомућена свест и драговољно прилагање на олтар просвете, на ово позориште. А данасо Данас је овладала у свима слојевима народа нашег права, апатија. Равнодушност, немар и нехат захватио је дубока корена не само у народу негом у нашој интелигенцији ван овога завода, па и у самим члановима друштва овог опажа се, да неки не одговарају тачно дужностима и обвезама, својим. Куд нас то може одвести Је ли то одушевљење, кад се наша овдашња интелигенција, и најотменије грађанство неће да удише у ово друштво, ни онда кад им се иде на ноге и молиг! Истина, да су настала тешка времена, али ни нама нису златна, а ми апелујемо тек на оне, 0 којима смо уверени да могу, само ако имају искре осећаја према овом заводу. Та цигло само 8 ф. годишња, прилога, па бришу са чела толиких одличних наших мужева љагу немара пред лицем народа и овога друштва.

Та у самом Н. Саду, где има нешто преко 50 чланова, могло би бити олако још 100 њих, да је среће и добре воље. Кад отворимо списак чланова „друштва за ерп. нар. позориште“, видићемо, да губимо еваке године подоста чланова, које смрћу а које исељавањем, који се губитак врло слабо новим члановима попуњава, тако, да можемо лако доћи у тај немио положај, да нећемо, по садашњем уставу нашем, моћи главне скупштине ни држати, него ћемо морати устав мењати, што опет по сам наслов завода не би можда било корисно.

Даље разлатањејмогло би нас одвести сувише далеко, С тога прекидам овде, и апелујем још један пут на родо- и часто-љубље оних, којих се тиче. А ми, поштована господо, који смо одушевљсни за напредак и опстанак овога завода, не малаксавајмо добром вољом, послужимо муи остајмо му и на даље прави пријатељи.

Оволико о том, а сад на саму ствар.

Као што је познато многоштованим члановима, заказана је била лањска главна скупштина друштвена за 27. јун (9. јул) 1881., али се иста није могла одржати, пошто се није искупио довољан број чланова, који се по 85. 10. друштвеног устава, изискује, него се скупштина састала, тек 9. (21. новембра 1881. Тој скупштини поднео је тадањи председник извештај о радњи друштвеној до 27. јуна, а ја сам ево слободан, да вам овде обележим и изнесем све главније моменте рада друштвеног од тог доба, па до сад.

Управни одбор имао је шест, економски одбор пет, а поворишпи одбор четир седнице, у којама су свршивани редовни послови, који се тичу овога друштва. Осим тога главнији су послови ово:

Високо краљ. уг. министарство унутрашњих послова отписом својим од 19. марта ов. год. бр. 8744. одобрило је избор дра Лазе Станоје-

Маи