Pozorište
Њ —Уе. У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 29. МАРТА 1994. 5=>=— |
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно,
Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином ставу, у Новоме Саду.
РУСКО ПОЗОРИШТЕ.
(Свршетак.)
>
[о -______-___---_
Од осталих новина не заслужују више него | поштења, па. онда
испред ње. Нехљудов је на
прост спомен комади: „Лишће шуми“, од кнеза. Сумбатова: „Мученици љубави“, од А. Потје- | хина; и „Легенда старога замка“, од Куликова. да цело споменуто време највећма се до-| пао комад „Кручина“, од Шпажинског. Шпажински бира радо пепхолошке мотиве, | па их уме вешто развијати. | Садржај „Кручине“ је овај: Матори Нех- |
ивици пропасти, али га у име спаситељево спасе Поленка, такођер храњеница ревјакинова, покварена, али сад препорођена девојка, говорећи му: „Велика је ваша туга, али вам не доноси смрт већ откупљење. Целога века свога живели сте само за себе, и за вољу себи нисте никога жалили. У том је ваша кривица, а та вам је несрећа послана за каштигу“. Нех-
људов радио је цела века свога,
откидао од људов се освести: „Почећу живети новим жи-
својих уста,
лио и живе и мртве, само да дође до богат- цел. (Сам
| одрекао се свега потребнога, гу- вотом. Научите ме,
ничега не могу нити
како да живим, дајте ми знам. Дове-
ства, а за тим до породичне среће. ,
На по- дите у склад душу моју, излечите је. Изела |
слетку пође му то ва руком:
Маничка, лепа,
млада кћи осиромашена трговца, понуди му сама своју руку. Он одлази из Москве у варошицу и онде се врти око Маничке „као псетанце, као дете, али уједно и као деспота“. Маничка је пошла за њега, што је хтела, да се наужива овога света. Случајно се упозна с ђаком Рубежниковим, заслепи га и после кратке борбе заведе та. У Нехљудова се појави љубомора, а мисао о жениној неверности побуђује у њему мисао о самоубијству. Морен љубомором нађе своју жену у поверљивом разговору с Рубежниковим, удара на њу ножем, ал Маничка осујети ударац, па сад мења своју тактику, грозећи мужу судом, ако јој не да бар 50.000 рубаља, да би могла живети по својој вољи. Ал се и она превари. Рубежников прими, до душе, њезину љубав, не пазећи на опомене и савете свога старатеља Ревјакина, ал не ђе ипак да се здружи с њоме, том превртљивом вером. Пропала жена не мисли делити с њим сиротиње; он бежи испред не-
Добри нови комади не ничу као гљиве иза | кише, али продукција, не малаксава, па се за |то знаменито и подупире. | По рускоме. 1
ме та брига, изела !“ | | Из тих последњих речи разабира се, да |је ту Шпажински хтео да реши сличну психо- | |лошку тему, као Достојевски у свом роману | | „злочин и каштига“, али није постигао ни из | | далека што је желео. |
Поједине су особе у том комаду цртане | веома добро, али цела слика сувише је шарена, претрпана нејасним противноетима пи пепхолошким скоковима.
Из свега, што досад рекосмо, излази, да драмски писци у Русији у последње доба. нису написали много, ал се такођер и то види, да је руско позориште право огледало народних | потреба м народнога живота. | Руси пмају већ свој рођени знаменити репертоар и служи им на част, да у том емеру и сада даље раде без престанка.
(0.