Pozorište

— 2 он 86 оробовк—

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

# (Сељани у позоришту.) (Свршетак.) Отпоче се други део „Маркове сабље“, који је сеоска публика гледала и пратила с најживљом пажњом. Кад дође последња слика: „Срби око Белога Орла“, позоришни збор поче певати ерпеку народну химну. Одмах је све, и мушко и женско, поустајало на ноге, те саслушало химну с правим пијететом.

___Кад се представа свршила, представљачи су поздрављени опет одушевљеним пљескањем, и народ поче скромно и у највећем реду и ти. шини излазити из позоришта.

Њезино Величанство Краљица, при поласку из позоришта, изјавила је своје највише задовољетво како позоришној управи, која је приредила оваку представу, тако и начелнику округа београдског, који је са своје стране живо припомогао, да се ова свечаност што лешше и свечаније изведе. Њезино Величанство Краљица, интересујућа се живо за наш сеоски свет, свакад је похађала саборе и ошште сеоске светковине по околним селима. Ово је била једна лепа прилика, да и наш сеоски свет из околних села, походивши представу у славу имендана Њезинога Величанства, учини овако скупа захвално подворење и честитку својој светлој краљици.

Једно одељење војничке музике, које беше за ову представу стављено позоришту на расположење, изиђе међу тим на балкон испред позоришне зграде, те поздрави одлазак Њенога Величанства химном. После химне војничка музика засвира народно коло, као походњу сељачким гостима, што беху већ сви изишли из позоришта и прекрилили делу просторију између позоришне зграде, споменика и апотеке Ђурићеве. Народ се одмах на то ухвати у коло. да чавак се похвата неколико кола. Највеће и најлепше беше оно пред лицем самога споменика. Музика је одевирала с балкона неколико игара, те је народ весео и задовољан играо.

Многи беотрађани, пи на колима и пешице, заустављали су се те дуго гледали ово пародно весеље, које беше узело прави облик сеоскога сабора, што се искупља о црквеним славама и заветинама код сеоских цркава и записа. За цело је многи гледалац и нехотице помислио у себи; како би било лепо и како би самоме месту доликовало, кад би ова представа У АИА позоришта била почетак редовноме сабору, ! који би се сваке године у овај дан пе народ из околних села на овом истом месту, те се провеселио у славу онога имена, које носи тај

споменик и у славу имендана високе покровитељке српске уметности.

Вредно је да споменемо још и ово: На представи су била два Француза — обојица професори, што ради евога проучавања путују по овим крајевима. Дознали емо с поуздане стране, да су ти људи били, тако рећи, очарани овом представом и свечаношћу. Пре свега они ву се изненадили кад су видели, да је српеки сељак еманципован више него икоји сељак у свету. Што се тиче наше сеоске ношње, не могу ти људи доста да се нахвале: како су боје живе, сликовито и укусно сложене, те налазе, да би вредило изаслати нарочите њихове академијске сликаре, који би верно пресликали српско народно ношиво, као углед лепоте и оригиналноети. Највише су се пак изненадили, кад су, после војне музике, која је још једном отевирала химну

па отишла, сеоски момци потегли иза појаса своје Фрулице, па наставили свирати, а сав оетали сеоски народ играти — чак до пред вече. Њима се учинило невероватно и непојмљиво, да, у једнога народа може бити толико развијен укуе за музику и игру, која их је занела како својом оригиналношћу тако и народним духом, што кроз њу провејава.

Народ се, као што рекосмо, веселио, играо пред позориштем до. шест сахата пред вече, најпре уз војну музику, а после уз своју народну Фрулицу. За тим ее најлак разишао својим кућама.

Ми од своје стране захваљујемо управи народнога позоришта на приређивању ове представе за наш сеоски свет. Она је, као што знамо, уобичајила да даје у очи Св. Саве нарочите бесплатне представе за децу из основних београдских школа. Од прогласа краљевине, тог епохалног дана у најновијој српској историји, она је уобичајила, да приређује нарочите представе и војницима наше стајаће војске, људима махом из села. Сад пак видесмо је, где даде нарочиту представу ђацима и сељачком народу из околних села. Из свега тога можемо извести, да управа нашег народног позоришта тежи показати сваком приликом: да наше народно позориште није само по имену народно, него и у самој ствари. Таква, тежња заслужује заиста свако признање. Г.

УМЕТНОСТ. (Матвјно.) Како јављају пољске новине, доа довршио је Иван Матеојко велику слику св. апостола словенских Ћирила ч Методија. Лица у светих апостола пуна су израза, а боје су дивне.

Издаје управа српског народног позоришта.

у ЧЕ

6)

а

ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА У НовомЕ САду.