Pozorište

пазе И РАИ АН

–ееса У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 28. ФЕБРУАРА 1886, со.

„ ТОДИНА 21 « ||| Ј || р | ||| | | + ви

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази ва време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месепа по је-

дан пут на по табака. — Стоји га Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

БАЛКАНСКА ЦА ПА

(НаставзЕ.)

Једино је то што пеенику м, да сам се подоста на дуго развео овдеонде по који стих боље углади, и по- Мо ове црте п излажући толике своје гдешто да боље укалупш, да ни с књижев- назоре; а шпак не могу, да још неколике нога погледа, његовој радњи не буде мане, напосе не проговорим о зетскоме колу, на тада може слободно ес делом на видело, као по о некој другој милој околности, на као е виловитим и њега достојним песни- | коју досад нико није обраћао пажње. чким производом.

Још једну. Свиколици, који су досад о тој драми писали, истичу Станка као. главнога јунака (прот агонпету). Ни то не. стоји. Станко је неморална особа, па. већ као такав не може да буде протаго-.

| ефекта, ма се и не допадало педантичној нистом, Напротив Даница, у којој блистају! утлађености оних, којима су уши привикле онолшке ретке и узвшшене врлине, пу |

Нена на мазупство туђинаца. У овоме колу којој је право црногорство онако дивно

– : ; ухвате се за руке, све једно мушко а оличено, поред најплеменитијих и најода- :

једно женско, па по два пута корачају бранијих осећаја јуначке људске душе, 1 деве к десној страни, а по један пут она је главни јунак у тој драми, која је унатраг се поврну, тапкајући слатко ноп окрштена њезиним псеудонимом балкан- рама, сугласно тону песме, коју певају, ПРАРАА . "Сва мушкадија у један глас за коловођом А сад, У КОЛИКО 66 тил ЈОнГИ ОаМИХ почиње певати и увек понавља цед стих; престављача, који су ову представу Оди“, женскиње прихвате вазда другу поло грали, казаћу, — а да ниједном криво рпну истога стиха, па затим пспевају и не буде — да су они свиколици лепо п ~ добро своје улоге издржали. Од дилетанта никад се не може захтевати уметничко савршенство. Доста је кад су они и онолико могли. — Међу представљачима било је и правих Турака; и мада су пм кратке. улоге биле, они су их ипак природним начином прелепо свршили. — Па ми је Н то напоменути, да је сјајно п златно пародно одело п светло народно оружје бајном зачином овој представи било. жКељан да што боље читаоце упознам са том књижевном стечевином нашом, при-

Зетско коло није неки балет, псхитрен по модерноме укусу, него је управо 'народно коло, као што је и све остало "народно, што се у „Балканској царици“ |натази. — Оно је у овој драми од велика

мушких гласова са њежним п умилним гласовима. — Песма за коло мора да буде из дистиха састављених у осмерцнима, а пева се по овом напеву:

У И- ва- на го- спо- да- ра с паре Ре

аута |

го- спд-= да- ра.

Мушки глас.

п савколик стих. Милоглас овога певања потиче управо из тога замењивања једрихо

тла