Pozorište
—бооднја 126 рсбљеј—
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. [
(Сабља Нраљевића Марка, алегорија у 2 де- | ла, с песмама од Ј. Ђорђевића и А. Хаџића, музика од Д. Јенка.) (Свршетак.)
Да у нас не беснег Је ли то узрок што | се још не диже Марко 2 |
И заиста: само врлина је храм слободе, а! порок јој је најтежи камен на гробу. Докје њега, никада васкрса, Заман јунаштво; залуду дивља снага и бесомучна сила: све јето кратка века: | све то ничице пада пред вечном силом, што. светом влада. „Ум царује, а снага кладе ваља“. 4
„Бедца глупост где ништ не назире; Где незнање науку презире;
Где лењости теку гњили дани; Где себичност за никог не брани, Само за се и ва своје ждрело; Блуд где трује и душу и тело; Вера, закон где су празне речи, Где ласкање пред сујетом клечи; Где издаја туђем служи влату; И где завист јаму копа брату; Златну слогу где раздор угуши; Где е' не вида, него само руши: Ту слобода радо не остаје, Друге дворе, друге тражи краје !
А где вера и закон царује;
Где се знање и наука штује;
Где рад ноћи у дане претвара;
Тде свак прво ва опште се стара;
Где је чисто и тело и душа;
И где млађи старијега слуша,
А старији свог млађега пази;
Где с поштење ногама не гази;
Где се жртве драговољно дају;
Реч искрена где ј у обичају;
Братека слога где сва срца грије;
Где издаје п зависти није;
Где се најпре зида, поправља и ствара, А тек што је трошио, напокон обара ; Где е' разуму срце вољно покорава : Ту је храм слободе, ту је срећа права !
· а и = ~ Споменувши толико о зетском колу 5 Ета ве # | – 5 - епа во | = ет 5 |<52 ава ава Па пала < пив г—- врло радо прелазим на ону другу околност, = Го- спо-да- ра _ у И- ва- на коју сам већ обећао читаоцима пред очи а РЕ | изнети, да их упознам још и са патриоти5 ||ше--2 ар ___---_--- ким назорима високога песника, који се го- спо- да- ра. простиру и на осталу нашу браћу Славјане. (Наставиће се.) > <= => + Ен истићи листи И.
| о
На том радит ваља, о том се брините, За свету слободу да с препородите; Да у срца ваша од врлина ови Плодно семе падне, класи никну нови: А пороке црне — семе клетог врага У заметку треб'те, да им нема трага! Тим ћете слободи подигнути храма; Тад ће она доћи да станује с вама ТЕ Па је ли далеко то добаг — Није: „Ближи се, ближи, то срећно време, Бачено семе браво сазрева. . .“ а и сејачи су већ подранили. Ено их, гле, где пуном руком просипљу на све стране здраво зрно, па ако падне на добру њиву, ето богате жетве. Србину треба... Србин је гладовао и жеднео за том храном дуго и дуго... те тек престала цика пушака и рика громова, пошао за њом. Загледао све у вредне раднике Доситија, Вука н Саву Текелију, па на крили тих великих духова хоће да се вине у висине, камо не може сурова снага дохватити. Тамо нема ропетва; — тамо је права слобода. | Иеноихвећ тих храбрих, ал послушних синова, сви су тамо. Подигла их једна снага, једна мисао: „О, дивне слике! — Брат уз брата стоји, Тако их гледах сред санова својих ! Сложна су браћа, једној иду цели, Ништа их више, ништа већ не дели! О, само тако, тако браћо драга! Та братска љубав највећа је снага!“ Та снага руши етене и ускрсава и оно, што је давно пало и малаксало. Растворила је, ето, и Маркову стену, продрла сјајем својим и до сановних веђа вековног спавача. . . па га пробудила. Бунован Марко већ не чује плачи лелек, већ не гледи братску крв и покољ, Као да је песма, што му ухо умиљато дира; као да је најлешпа слика зором обасјана, што му се оку указује Не, није сан; то је јасна јава: види Марко сложну, загрљену, сретну браћу, и чује из хиљаду грла, где се са свију крајева ори: „Боже правде, ти што спасе, Од пропасти досад нас !
- А
=