Pozorište

+ пи 108 кад никоме до тога није —- може а (ош6 рих | чије су одлуке обавезне за управитеља. Овај одржати, само кад се жоће! је одбор почео радити од 1874. н, колико | Још ми ваља споменути, да је министар | знам, овај њетов незаконити делокруг још није | Новаковић, е позивом на чл. 95. позоришног | укинут. : | | закона од године 1870. у децембру 1874. (по- Од Т. марта 1864. до 18. јунија 1816. | што је те године поново постао министар про- имао сам и да се бочим с тим одбором, који а ввете) поставио три лица као књижевно-умет- | се био већ подигао п над самим управитељем; нични одбор, и овом одбору одредио такав де- | п да замењујем управитеља, Који се сваки час докруг, који се никако не даје подвести под поболевао (а најпосле у октобру 1906. 068 онај закон. Јер док чл. 8. закона ставља у | икакве замене премештен био у управу фон| дужност томе одбору, да „бира пи прегледа дова). А у јануару 1875. разболи се и Бачдела, која ће ући у репорторију, и да управи- | вански, и ради лечења очију оде у Беч, откутељу по потреби даје своје мишљење и оцену, | да се 1880. вратио као на оба ока слеп. Та- | „кад би се за што упитао“, дакле га сма- | Ко сам опет био врећан, да вршим три дуж- | | тра као чисто конгултативно тело, потчињено | мости место једне, а у књижевно „уметничком | управитељу; —- дотле га министар авансује за одбору да имам три господара и контролора | контролно административно тело, које већа | место три помоћника ! | п решава о свима најважнијим питањима, п (Наставиће се). _ — | = = отели | | | | | ДИОТИЋИ. | | : 5 НЕ | | СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. који се нису дали заплашити ни од олује ни | | („Нервозне жене.“ Комедија у 8 чина, на- | одватре, него су тако живо, тако „ванредно“ лепо | писали Ернест Блум и Раул Тоше, превела | играли, као да их се не тиче цео свет, осим оног | Станка Ђ. Глишићева.) њиховог света на даскама. Тој „ванредној“ приТа врло вешто израђена комедија Францу- | себности духа наших глумаца коже се приписати, ска, која је и лане, кад се први пут давала, на | што публику није спопала паника, која је после и сад непрекидно на смеј наводила нашу пу- | лако могла бити узроком каквој великој несрећи. блику, прешла је преко наше позорнице 18. •е- Предетава је у пркос свему томе, као што реко- | | бруара о. г. по други пут. Та представа била | емо, испала „ванредно“ добро, тако добро, да већ | је овом приликом у сваком погледу „ванредна“. | боље и летпе не може бити. Сви глумци, који су у | Олуја је за цело време представе „ванредно“ | том комаду играли, изазвали су опште допадање у | беснила, као да се била помамила, кров од по- | публике, која је пљескањем и повлађивањем пратизорнице однела, све прозоре на позоришној | ла цео приказ им. Тако исто одликовала је публика | згради. полупала, тако, да се од силне хуке, тапшањем и изазивом женски глумачки свет, буке и халабуке, од непрекидног ујања, хука- који је у том комаду посла имао. Нарочито се ња и зујања једва могло разабрати, шта се | допао као увек г Добриновић, (Шамоазел,) | говори на позорници, на коју је сувише још | па г. 'Тодосић, као сплетени и бедасти шећерсваки час бесни ветар по који цреп с крова до- | џија Шаплу. Допала се особито и г. Ј. Весићева, носио и бацао. Та предетава била је „ванредна“ | којој за чудо добро полазе за руком прикази | и за то, што је публику у позоришту спопао био | безочвих и брбљавих жена, само бисмо јој | етрах и трепет, када се пронео глас, да се | саветовали, у интересу њеног глумачког нау суседној кући близу позоришта ватра поја- | претка, да не говори сувише брзо, јер се вивила, па кад сети у самом позоришту чуло, како | ше пута не разуме, шта говори, а глумци и глуса тороња суседне варошке куће звони звоно | мице нису на позорници за себе, него за пуна ватру. Све је било „ванредно“. тога вечера, | блику, која од њих с правом може захтевати, да | | па „ванредна“ беше и игра наших глумаца, свако од њих говори јасно и разговетво, како

плаво