Pozorište

а Пе

би им се могла свака реч разумети. У томе би ваљало свима нашим глумцима да се угледају у г. Ружића и гђу Ружићку, код којих се не изгуби ни једна реч, коју изговор на позорници па било то у аФекту, било у тихом говору. 6.

ПОЗОРИШТЕ.

(Ерносто Росн у Русији.) Ернесто Роси налази се сада у Петрограду, где је приказао: „Лира“, „Отела“, „Омрт Ивана Грозиога“ и „Мекбета“. У Петрограду ће славити и педесетогодишњицу свога глумовања. За ту прилику написала је руска списатељка Лавренћева дело о уметничком раду јубиларовом. Увод за то дело написао је сам Роси, који с великом љубављу говори о Русији, а уједно казује и то, у каквом је неповољном стању драмска уметност сада и Италији. После Петрограда Роси ће представе у Кијеву, Одеси и Варшаки.

(Нова шпанска драма. У Мадриду, у позоришту „Теабо Езрапој“ постигла је велик успех нова шпанска драма: „Марија де Кармен“, коју је написао Кодина, један од најбољих драмских шпанских писаца. Он узима своје предмете из шпанскога: живота и даје им потпуни шшански колорит. Тако и у тој драми му има љубави, много страсти, љубоморства, јунаштва, великодулшности, пожртвовања.

(Србин уметник певач Жарко Савић,) кога и наш овдашњи ерпски све: с најбоље стране познаје, од летошњег му концерта овде, дичи по Немачкој српско име и баш је недавно опет славио праве тријумфе. Гостовао је наиме у дворском позоришту у Карлеруху као Сарастро у Мозартовој „Лапђегћоје“ и ма да је пре њега у истој улози онде гостовао бечки дворски басиста Рајхенберт а и још неки припознати заступници те струке, ипак је Жарко Савић и код публике и код критике пожњео такав успех, да се може подичити и он и српски народ, из кога је поникао. У листу „Кататћег 2е1те“ пише Артур Омолијан, одличан познавалац позоришне уметности, о Савићеву гостовању ево ово: „Господин Савић, који је новембра прошле године једаред на нашој дворској позорници гостовао и тада певао само прилично неважну партију Валтера Фирста у Росинијеву »„Телу“, изишао је сад пред нас са улогом, која нам даје прилике, да оценимо достојно његово уметничко умење. Господин Савић има опсежан,

давати

10%

мек орган, чији нешто лирско-елегиски звук веома симпатично утиче на слушаоца. Што се дакле тиче самога гласа, господин Савић нам се најбоље свидео од свију басиста, који су у току прошле по године гостовали на нашем позоришту. Публика је уживала у његову симпатичном гласу и најсрдачнијим се аплаузом одазвала Савићу, пошто је отпевао арију: „У овим све— Друга опет критика вели: „Говподин Савић играо је првосвештеника сим-

тим дворима -“.

патично м с достојанством. Његово се певање добро ирилагодило ансамблу. Глас му је опсежан и гибак. Господин Савић је доказао, да и у већој кући, ного што је Фрајбуршко градско позориште, може часно да одржи мегдан.“ (С поуздане смо стране извештени, те с искреном радошћу јављамо нашем овдашњем свету, који ужива у лепом уметничком певању, да је Жарко Савић, осокољен лањским својим успехом, намерио и ове године дати овде концерат

"и то по свој прилици већ у првој половини ме"сеца маја, јер овогодишњи свој концертни тур

нус почиње 1 маја у Будимпешти.

си њиЦце.

(Увађање оперете у Београду.) У краљевском српском народном позоришту у Београду завешће се, по изричној жељи краљице матере Наталије, оперета. Према тој жељи краљи-_ чиној управа је већ предузела кораке да ангажује неколико певачица из Чешке, које лако, као што јављају из Београда, језик српски.

би могле научити

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних представа).

У четвртак 22. Фебруара (5. марта): „Риђокоса“. Позоришна игра у 3 чина, се певањем, написао Ш. Лукачи, превео Ћ. П, музика од Еркла. (Гђа Зорка Теодосијевићка, члан кр. српског народног позоришта у Београду, у насловној улози као гост.)

У суботу 24. Фебруара (7. марта): „Марија кћи пуковније“. Шаљива игра у 3 чина, с певањем, музика од Доницетија (Гђа Зорка Теодовијевићка, члан кр. српског народног позоришта, у Београду, у васловној улози као гост.)

Издаје управа срп. нар. позоришта.