Pozorište
Пт МА ВАЛ А АНА АНД о
џје
ДИСТИЋИ.
еф
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Женски пријатељ“, комедија уо чинова, написао Александар Дима, син, превео Душан Л. Токић, приказан дне 16. марта 1896.)
И ваша је управа учинила почаст успомени једнога од најдуховитијих и најплоднијих писаца овога столећа, у месецу новембру прошлога лета преминулог љубимца Француског читалачког и позоришног света, Алекеандра Дима-а сина, тиме, што је изнела и пред наш свет његову духови“
| ту комедију: „„Бенски пријатељ“, те нам тако
| | | | | | | | ;
ЈВ
Рика
дала прилику, да се дивимо духовитости и ду бокој пеихолошкој ивтуицији озбиљнога и занимљивега ђенија. Никоније био компетентвији и по свом таленту, и по свом одтоју, и по свом искуству изрицати у драмском облику и роману и приповеци суд о разним проблемима женског срца, душе и судбине, као Дима, син, који је проживид седамдесет година у вртлогу Париза, те био у прилици, да песничким ивтуитивним погледом завири у дуту женама разног положаја, ћуди, темперамента, одгоја, талента и срца. До скора се он уозбиљио, те почео живот мушкараца и жене схваћати с најозбиљније стране. Брзо је он приметио, колико жртава пада на олтару женског Молоха из тако званог полусвета, па како треба већ једном прекинути са обожавањем и идеалисањем женских слаботиња, како су точи-
" нили Француски драматичари пре њега и пре Е.
Ожијера.
Док је још у „Госпођи са камелијама“ био следбеник култа палих несретница, већ је у ос талим својим комадима: „Бе Пепи Мопде“ (год. 1858.) „Т'апи Фе Гепшех“ (г. 1364.) „Рттеевве беогетев“ (г. 1871.), „Ба Кепте де СЛапде“ (т. 1818) 1: Еттапссте“ (гр. 1816.) почео скидати са жене накит романтике и идеализма и приказ ивати их као редовни узрок несрећи мужева. Сад му је жена: новца жедна спекуланткиња, сад уходарка, сад демон освете, сад кокета и раскалашна прељубница, која обешчашћује по. родично огњиште.
Није он неправедно немилосрдни њихов судија, јер прави разлику међу непоправљивим, п оквареним грешницама и онима, што су недужне пале жртвом мушке похоте. Док је према
првима неумољиво строг, дотле је ради других написао цели низ позоришних комада, у којима доказује и тумачи могућновт и начин поправке пале жене, стављајући им у изглед награду: потпуне рехабилитације у сваком погледу, ако устрају ва путу поправке. Такови су комади: „Без 1дабев де Мадате Ашђтау“ (т. 1861); „Мовзеш: АТрћопве“ (г. 1878, „Решве“ (г. 1885.)
У комадима те врсте изложио је Дима своју теорију о моралној чистоћи у недостатку праве чистоће, и тако звану чистоћу срца и невиност душе и после случајног пада у првој згоди или у првом сукобу са поквареношћу света.
Морал и тежња, за којом А. Дима, син, иде у свим својим комадима, јест препорука чисто ће брачног живота и моралности мужа и жене. (Он не штеди ви мушкарца, те је одушевљени бранилац права жене у браку и друштву, која јој по природи припадају. М за то јеон остао љубимцем жена уза све то, што је навестио бој култу женских греха и слабости, јер су сви његови књижевнички плодови били прелити Филозофском
· добродушношћу. Ту бономију наследио је осим
талента од свог добродушног, али лакомисленог оца, кога је он духовито назвао својим великим дететом, кога је добио, чим је сам дошао к разуму. ; у
Откривајући истиву из женскога света у корист мушкараца и жене и човечанског друштва, Дима млађи бијаше у метину најбољи, јер најпекренији пријатељ жена.
Такав искрени пријатељ женаје и у комаду „Женски пријатељ“. Ријон (г. Стојковић), који у прави час излечи чудно одгојену и у неком свету фантома мало не на странпутицу зашлу грофицу Симерозу (гђа Лукићка), која већ први месец после бргка оставља мужа, грофа Симероза (г. Марковић) те живи у неком царству умишљене несреће и тражи платонске љубави у љубоморног и ватреног и Физички јаког племића Монтегра (г. Спасић). Духовити савети Ријонови из- | ведоше грофицу на прави пут и она се враћа к своме мужу.
Духовити Ријон унапред знаде, како ће се евршити и заметак љубавног романа госпођице Балбине Леверде (гфца Ђуришићева), кћерке хе-
ПИ А НЛО о
не
| |
|
| | | | | | | | | |