Pozorište

5 ПН | | у 5 а АН ве –еб У НОВОМЕ САДУ У И Е 28. ФЕБРУАРА 1899. одне—

ХБЕЊБУЈЕ А |

Тод шу | |

Излази за време бсвљења поворишне дружине у Н. ба свагда о дану Сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. -— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ПОЗОРИШНЕ ПРИЛИКЕ 00 СВЕТУ. |

Има дружина, које приказују или певају

у Европи има данас свега око дванаест хи-

. "знамо. „гема на, ноаерутити

љада позоришта. Најбогатија је у том погледу Талијанска, та класична земља најбољих глумаца и певача, који по целом и старом и новом свету проносе славу не глумачке и певачке уметности.

Талијанац, је рођен глумац и пи певач по својој живој природи, по својим врлинама лаког схваћања И још лакшег извађања глу-

"мачких задатака. Једном речју он једнаком сна-

сваки осећај ствоа без тога, "као 1 оттуна увпохае Гала имали

ТОМ изводи сваку замисао, рова своје маште и ума,

Талајанци (су од #

Салвинију и сину му Густаву, Дузи, Ристориници,

Тини ди Лоренцо, Мариници, Законију, Белоти Бону, Новелију, а да других и не спомињемо.

У свакој њиховој позоришној дружини има више природних уметника, него ли у целој којој држави. •

Они су на ПОЗОрниШ, Као у овиволу : једноставни, живи, орбљави, страсни, али никад неприродни.

Па поред свих тих врлина, које од њих стварају прве глумце на свету, нису још створили Талијанци ни једнога сталнога позоришта, _ као што је: ТЋћеабе Ттапсатве, бечки Бургтеатар, берлинеки или монаковеки Хофшаушпилхаув. Они имају у својој земљи преко пет хиљада позоришта, али ни једног сталног организованог позоришног друштва.

Као птице селице иду њихове безбројне позоришне дружине из једнога места у друго. из своје отаџбине у туђину, отуд се опет враћају кући, те се разлаве, нове дружине. Они знају само за кратке, али сјајне стаџоне.

а Нике “ глумце уметнике, а и данаб се свет диви Томи |

па поново склапају

само два-три комада и с њима обилазе цео свет.

Готово у свакој вароши талијанској има позоришта, која су својина приватних људи, који их издају под · закуп за позоришне представе, ви концерте, скупове, игранке, а највише их употребљавају, да утру пут уметницима, које у узели под окриље своје.

Нема варошице без позоришта, па ако и табу зграде сјајне, као оне у северним земљама,

оне врше евоју дужност боље него многе лепе АЕ од. А об

уђе На ти “ Једно од најгласовитијих позоришта. у свету, прбета. је зграда на два спрата са седам про зора, (без накита, без икакве архитектонске лепоте. Није лешпе ни позориште „Фениче“ у Млецима, ни „Сан Карло“ у Напуљу. А колико ли се елаве одавде пронело по евету, колико ли је славних уметника на тим позорницама поникло !

Ва Талијанском долази Француска, која има близу 1.500 позоришта, Немачка са 1.400, Шпанска и Енглеска, свака по 1.000, АустроУгарска са више од #00, Русија са више од 500, Португалека са више од 100, Белгија и Холандска свако са близу 50, Швајцарска е 30, Шведска са 25, Данска и Норвешка евака са 10 и балканеке земље е 15 до 20 позоришта.

Занимљиво је знати, да н. пр. у Паризу има данас 66 позоришта, 180 „Сабсе-сћапбап(“ -а, и преко 250 дворана за различите продукције и игранке. Лондон има 65 позоришта и преко +00 томе сличних забавишта ; Берлин има преко 20) позоришта, Беч само 9, Милано 12, Рим 10, Нароград 8.

Узмемо ли, да се просеком на сваком од тих позоришта само по један изворан нов комад прикаже сваке сезоне, а има их и више: