Pozorište

+ <> ПИАТ У РАВАН МР а ЈИР ИНЕ МИ А А ВРАНА НИ ла

смо се њим а због њега доживели, право је да му при растанку — са овога места — довикнемо: Бог дате прости, наш добри друже!“

(Овај прикладан говор послао нам је накнадно, на молбу нашу, сам говорник г. М. Гавриловић. Нека му је хвала на томе!)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Рамунски извештај о примању и издавању

српске народне позоришне дружине за време

бављења њеног у 7. Бечеју од 1. августа до 8.

септембра 1198.) Примање.

„Балканска Царица“ а | „Женски пријатељ“. =. 74 | „Ђурађ Бранковић“ у

„Јованчини сватови“ и „Шоља теја“ „идо“ · ; : · „Лажни цар Димитрије“ ; . | „Карлова тетка“ „Слободарка“

„Бој на Косову“ 778 ; · „Мајчин благослов“. Е у : „Брбљуша“ |. · | ; . „Шокица“ . - ; „Сеоска лола“

„Роман сиромашког младића“. :

песни ПАЛА АРОННА МА „Хамлет“ . 5

„Цриблислав и Божана“

Претплата на 12 представа

1985:30 Издавање:

Плата глумцима : · · : а

| _ Станарина управитељу . . . · б6Путни трошкови = | ле о 25 20268 Дневница чланова . : : · 60 Кирија и грађење позорнице | : ДОО 0 Цедуље А А 63:20 Осветљење . : : а 40. 84 Дневни трошкови предетава | у - 51:80 Жонориј Раридима и 8: —

поређење :

+ 76 Ра а ал Ми ПЕН

Да је горњи рачун од потписаног одбора. у свима појединостима прегледан и у свему тачан нађен овим се потврђује,

У Т. Бечеју 815 септембра 1898. Др. Богдан Давидовић, е. р. председник Ст. Д Шићаревић, с. р. мес. поз. одбора мес. благајник. Миша Ранковић, с. р. Младен Неранџић, с. ђ. Исидор Кирјаковић, с. ђ. чланови месног поз. ообора.

ПОЗОРИШТЕ.

(Руско повориште У Берлину. Један део руских глумаца са царског Александринског позоришта у Петрограду долази у Берлин под

вођењем славне руске трагедкиње Савине, да, тамо приреде низ позоришних представа. Прва.

представа биће у краљевском дворском позоришту у Берлину и тамо ће се давати Островскога драма: „Васиљиса Меленћевна“ из доба Ивана. Грознога. Осталих шест представа МЕЛ редиће. руски глумци у „„Тесинговом позоришту“.

Приказаће се ови комади: „давичај“, од бу-

дермана, „Госпођа е камелијама“, те руски ко мади : „Таћана Рјепина“, од Суворина, издаваоца |

листа: „Ново време“, „Чародејка“ и „Мајорица“, од Шпажинвскога, и „Ђикарка“ (Дивљанка), од Островекога. _

(Салвини, отац и син). У породици Салвинијевој одиграна је не давно у Фијоренци стара драма: „Изгубљени син,“ Густав Салвини, син славнога глумца 'Томаза Салвинија, био је отишао у глумце против воље оца евога, који никако није хтео, да му син буде глумац, и то за то, што се бојао. да ће слава његова, старог Салвинија, бити сину на сметњи, да као глумац изађе на глас. Пре неколико дана наговоре пријатељи великог уметника, старог Салвинија, да оде у позориште, у ком је Густав играо „Краља Едипа“. Неко време остао је Салвини у дубини своје ложе, али после свршеног другог чина појури на позорницу, загрли свога сина

и повикне: „Тако сам и ја играо, кад сам био,

млад. Заиста, сине, ти си уметник!“ И критичари у тамошњим новинама потврђују тај суд, пишући, да је Густав један од најбољих

Хамлета, ТартиФа и Отела, што их познаје тали-

јанска позорница.

Издаје управа српског народног позоришта.

Ме

Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.