Pravda, 27. 09. 1934., str. 12

Уметшши већ доносе своја плапш ад аариску Јесељу сликарску изложбу

Жене робовн и жсне ћоги н>е код дивљих народа „Поштуј жену, ни пве 1.еи Је немој тући!"

Однос који пост^ји измећу мушкараца и жен; код г.рнмитивних, дивљих и полудивљкх народа, сасвим је дгд кчије иего однос између бе.те жене и мушкарца. То је сасв'; л ппирод но, јер ти примитиа;м народи жиае под другим ок-.лиостима и имају сасвим други м->рал и религију. У иногим крајевима где живе днвљаци, жене су и данас прави робови мушкараиа У Јужној Америци, Африци и н^ ким азиским земљама мужеви терају жену да ради и ззрађује, а они се преко цело.-а дана одмарају или одају лову гз разоноде. Јужноамеричкл Индија нац каже за жену: — Нека она ради! Зашто б.тх ја радио? У раду ће она за5оравити за разне враголије, неће изиеаерити свога иужа. Поред тога у раду жена постаје руж иија, а ружна жена је увек пер на мужу1... Ова логика америчког прими тивца заиста надмашује цинизам модерних европских и аме ричких мужева. У Централној и Јужиој Африци црни мужеви су веома љу боморни, не пушгају своје жене да излази из колибе, а ако мора и она да ради неки посао ван куће, они јој избију све зу бе да би била ружнија и да не би преварила свога мужа. Па ипак, веле, има у Африци доста безубих браколомница... У Аустралији су жене дивља ка веома верне. Оне још пре вен чања секу вене на руци и дају своју крв мужу да пије у знак да ће му бити до краја верна. Код Арабљана осваја у нови је време све више еманципацио ни покрет међу женама и арапскч мужеви су се већ давно по ми^или дл и њихове жене маЖу лице и усне ружом и посипа ју се пудером. Нигде међу при митивним племенима нема данас толико мужева под папучом као међу Арабљанима. А они су још недавно били најве ћи тирани! Индуси необично поштују сво је жене. Они смаграју да је уда рати жену смртни грех и стогг постоји код њих стара узречица: — Поштуј жену, ни цвећем је иемој тући! Излишно је нагласити да ипак има Индуса који туку сво је жене — наравно, не цвећем..

Индус је веома љубоморан и себичан у својој љубави према жени. И данас још свестрано се одржава култ, по коме жена посде смрти свога мужа треба, такође, да умре, да се спали на гробу покојника. Стари Индуси опомињу младе да тај обичај строго одржавају говорећи им: — Најбоље је да и жена прати мужа после смрти, иначе ће личити на воће које расте под дрветима по друмовима без влаоника: овак ће зажелети да проба то воће... џ ПРОСЈАЧКО АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО У Ц)УЈОРКУ. — Полиција у Н^ујорку направила је сензационално откриће. Она је демаскирала пет Vгледних и богатих њујоршких грађана, утврдивши да су они основали формално „Просјачко акционарско друштво" и зарађивали огромне своте новаца. Тих пет грађана ангажовалн су 12 незапослених старијих радника и слали их да просе по живљим раскршћима I !)ујорка, Изјутра су просјаци долазили у стан једног од акционара, ко ји је био вешт хемичар и просјацима очи премазивао смесом којом су очи преко целога дана остале затворене и тиме се постизала савршена илузија слепоће. Просјаци лажни слепци има ли су надницу од 3 долара, а приход од просјачења су сваког вечера давали акционару који их је аутомобилом обила зио. Ц)Ихова зарада је износила најмање петоструку своту њихове наднице. Сада је полиција свих седамнаест чланова овог „акционарског друштва" стрпала у хапс. • НАЈСТАРИЈИ БУКВАР У ЕВ РОПИ. — До скоро краја сред њег века у школама у Европи књиге и други школски прибори нису били познати. Учитељ је по свом најбољем нахо ћењу, без књига, поучавао сво ;е малишане. Први буквар поја вио се у Француској 1450 године. Али и то није била књига, као што су данашњи буквари. Била је то обична табла од др вета на којој су била исписана слова азбуке и таблица множе ња,

Јубилеј развсш брака Браколомство је у ФранцускоЈ најређи разлог за развод

Фраицуски листови пишу да развод брака у Француској ове године, сада у сепгембру, прославља свој педесетогодиш њи јубилеј. Поводом тога „Матен" пише: „Сада је навршено педесет година како се француски брач ни парови, који се не слажу и не трпе, разводе по новом закону о разводу брака. Тај закон је изгласан и ступио нз снагу у септембру 1884 године. Новим француским законом пре 50 година је развод у Фран цуској знагно олакшан. Већ у праа три наредна месеца, од ок тобра до краја децембра 1884 по новом закону развели су се у Фран"Цуској 1657 парова. За минулих педесет година у нашој земљи је по том закону разведено укупно 722.00о брач них парова, што су у ствари није много када се има у виду да је број развода у другим зем љама много већи. Б-рој развода повећао се, наравно, после рата и у Француској. Развода је после рата било пет пута више него пре 1914 године. Што се тиче разлога за развод брака, у Француској најре ђи разлог за развод — браколомство. А ако се брак већ раз еоди због браколомства, онда Је махом кривица до мужа, а не до жене. Најчешћи разлози за развод брака у Француској за минулих педесет година били су: тешка телесна повреда, неиздржљива свађа и сукоби због материјал них питања у браку". • НАЈСКУПЉЕ ВИНО НА СВЕ ТУ. — Најскупље вино на свету је вино које се налази у по друму магистрата у Бремену. То је вино оцеђено из грожђа још 1653 године у Ридесхајму и још се чува у мањој количи ни. Ово најстарије и најскупље вино на свету има тамно жуту боју, као пиво, а мирис му је веома јак. Једна чашз овога ви на плаћа се данас 500 марака, али вино могу добити само она лица којима то лекар рецепт лрепише. До сада су изузетао од овота вина добили по једну боцу на поклон немачки цар Ви љем Први, Бизмарк и Ви.љел Други. НОВЕ АНЕГДОТЕ 0 ФЕДЕР МАНУ. — Немачки популарни Јуна« анегдота, тип шерета-бу дале Федерман доспео је, после једае пијанке, у полициски затвор. На саслушање га дежур ни писар пита: — Јесте ли ожењени? — Јесам. — К ојом. — Једном женом... — Не правите глупе вицеве, — викнуо је полицајац. — Ваљ да тек не можете бити ожењени Једним мушкарцем?! — Немојте, господине писаре, не знате ви то, — рече Фе дерман шапатом. — Моја свас тика, да видите, удата је за јед ног мушкарца!... Пријатељ зове телефоном Фе дермана да га посети. Федермаи дутује већу своту пријатељу и зна да га овај зове због новаца. Федерман рече у телефон' — Не могу никако да дођем! — Зашто? — Изтубио сам наочаре. А све док их не нађем, не могу да их тражим!... • КО ЈЕ ИЗНЕНАЂЕН? — Про фесорова жена наишла је у тре нутку када је њен муж држао баш у загрљај младу служавку. Запрепашћена жена узвикну: — Али, Филипе, ја сам изнена ђена!... — Не, то је нетачно! примети професор. Ти си узбуђена, а ја сам изненађен!

Велнки људи у ђачким нлупама Славни књижевници били су наЈчешће слаби ђаци Књига шваЈцарског пи сца Валтера Генда

У засебној књизи објавио је швајцарски писац Валтер Генд, професор Универзитета у Цирн ху, доживљаје из живота слав них и великих књижевника када су још били ђаци у гимнази ским скамијама. Ова књига је врло занимљива, јер нам износи досад непознате епизоде из живота чувених људи. Према књизи швајцарског пис ца познати немачки књижевник Томас Ман осам разреда гимнз зије свршио је у родном месту, Либеку, за 12 година! Четири пута понављао је Ман разред... Родитељи су били очајни због тога и називали су га најнеталентованијим дечаком на свету!.. Мајка је већ у два маха по кушала да одведе свога неуког сина у неку трговину за шегрта, али је то отац спречавао. Ипак, једно време Је млади То мас Ман морао да проведе као калфа у једној трговини. По тој ратњи је и написао свој чу вени роман „Буден брокови". Времена су се мењала, неуки и немарљиви ученик бечке гимназије добио је Нобелову награду, постао славан човех и гимназија у којој је он четири пута понављао разред, изабрала га је га свог почасног професора. Друти, исто тако чувени,, немачки писац Герхарт Хауптман сам је признао да је један разред гимназије три пута понављао. Иначе, он не спада у ред академских грађана, јер од школске спреме има свега чети

ри разреда средње школе. У сведоџбама из свију предмета има „довољно", само из цртања је добио „добро". Стефан Цвајг је спадао међу просечне ученике у гимназији, али је имао рђаву оцену у вла дању. <] Кнут Хамсун је био рђав ђак. Он је већ и у основној школи морао да полаже поправне ис пите. Андре Жид је био исто тако рђав ђак и један професор, разочаран толиким незнањем сво га ђака, назвао га је „овцом ко јз уме само да блеји"„ Анатол Франс је био у два ма ха искључен из школе, јер се својим професорима отворено рутао и састављао заједљиве епиграме на рачун школе. Славни драматичар Хенриу Ибзен пао је на магури из грк предмета и није хтео да пола же поправни испит. Посветио се апотекарској струци, за коју јс било довољно шест разреда гимназије. Ипак, апотекарска професија није Ибзена спречи ла да да бисер-дела светској драмској литератури. Генд нам у својој књизи насоди још безброј епизода из школског живота великих књи жевника и долази, на крају, до овог закључка: школска сведоџ ба заиста не спада међу важне услове за просперитет у животу. И са рђавом сведоџбом мо гу се постићи лепи успео) у књи жевносги...

ВОЈСКА У КОЈОЈ СЛУЖЕ СВИ НАРОДИ СВЕТА. — Нема сумње да је француска Легија странаца у истнни највише интернационализооана војска на свету. Редак је народ на земљиној кугли који у легији не би био заступљен. Сасвим је природно да народи у легији странаца ннсу заступљени баш најбољим својим синовима. У трећем батаљону првога пука Легије странаца има данас, например, и Кинеза, Ескима, Малајаца, Индуса и ИндиЈанаца из Америке. Међу подофицирима овог батаљона наћн ћемо Италијане, Црнце, Јапанце и Русе. Заставник једне чете је Персијанац. Недавно су упитали легиона ре шта им у служби најтеже па да. Скоро сви су дали исти одговор: учење француског језика. Службени језик у легији стра наца је француски и легионар од дана ступања у легију мора сваког дана марљнво да учи француски- То је тим пустоловнма сакупљеним са свију стра на земљине кугле најтеже... * НАЈХЛАДНИЈЕ СЕЛО НЛ СВЕТУ. — Најхладније село на свету, са најнижом температуром налази се у Сибиру, на оба ли Лене, окружено планином, високом 107 метара, зове се Верхојанску. Према тачним нз учним посматрањима просечна температура у зиму у Верхојаиоку износи минус 50 Целзијсвих степени, али је честа и хладноћа од преко минус 60 степени. У фебруару и марту су тамо хладноће највеће. Најнижа температура владала је у Верхојанску 1886 године, када је термометар показивао минус 67 степени. Те године минимал на температура у Европи изио сила је минус 23 степена. * РАЗУМЕЈУ СЕ. — Прва: А је ли то прави бисер? Друга: Прави као и љубав мога пријатеља, који ми је тај бисер поклонио! Прва: Дакле, лажаа је! '

ОПРЕЗАН МАЛИШАН. — У трамвају мали Гојко стално шмрче, — има јаку кијавицу. Али марамицу не би ни за живу главу извадио из џепа. Један господин поред њега, коме је већ досадило ово шмркање, рече Гојку: — Зар ти немаш марамицу, мали? — Имам. Али је никоме не по зајмљујем! * ПОТЕРА ЗА ЈЕДНИМ НАСЛЕДНИКО.М. — Звучи као ро ман вест који сада објављују енглески листови. Полиције целога света већ дуже времена грозничаво трагају за неким ка нађанским држављанииом Вили емом Минчом, који нигде не мо же да се пронађе. Минч није онасан злочинац, већ наследник милиона, који не зна какава га Је срећа снашла. Пре извесног времена у Един бургу (Шкотска) умро је веома богати фабрикант Ловел, који је за време Светског рата био пуковник у енг.теској војсци. 1918 године Ловел је на запад ном фронту тешко рањен и један канађански војник, Вилием Минч, подигао је у највећем пљуску пушчаних метака рање ног пуковника и однео га до пр ве пољске болнице. Лекари су утврдили да је Минч у исткни спасао живот Ловелу. После рата Ловел је на све сгране тражио Минча. Он му се јавио из Канаде и захвалио на пријатељском позиву фабри кантовом, али »н не жели више да преЈизи у Европу. Полиција у Канади утврд^а је сада да је Минч последњи пут виђен пре три месеца у канадској варошици Бенкфорд. Био је без посла, веома слаб и изгладнео. И сада тога човека нигде нема. А Ловел му Је оставио сву своју имовину око 200 ми.таона динара... Сада полициске вла сти врше потеру за Минчом да му саопште колико огромно на следство га у Едннбургу чека. Али не постоји нада д» ^ј л оа лронаћи^