Pravda, 11. 04. 1936., str. 10

11, 12, 13 и 14 алрил

„П Р А В Д А м

Ускрс 1936

Iе дов стичке У Фил

отул проричс Пролис) кулгуре. А то

(Бе

И нросечни човск је изгубио веру у рззум. али иизк још всрује у науку А. уГфКОС ИОМенуТОЈ рГЗКНИЈИ нослсдњнх 30 голинз. рслигија и данас још за многс нрстставл.а нешто сасвим нсгативно. Без науке свакако нсма прогреса. Али без религије наука служи нодједнако злу кзо и добру. А нашто сва нзукз, све зиаље. ако не само човску не доноси снасење веК га још внше унссргћава? Зато ће поред науке увек бити почребиа и религија. И зато се данас све више осећа потреба за враћашсм хришНанству. Хришћаиска религија |с унела у свст један сасвим нов принцип. ».ов појам. појам богочовештва. ка>> симбол највиших Могућности којим је човск уздигнут до највишег достојанства. То. наравно. ни/е некн чисто рационалан. одрсђсн, научан по^ам, већ нешто мистично и мистериозно (као што је то. уосталом. у великој мсри, и иривидно научан појам прогрес). А као мистсриозко успште, мистери|а богочовсштва не решава се раз>мом всћ може бити само предмет веровања, проблсм сриа више но разума. I Др. Борилсав ЛОРЕНЦ

Прззосуђе кзо извор друштвеног морала На празник Христовог Воскрссеii а, на дан кала добро симболички односи победу над злим. допустите н.'1М. драги читаоци, да вам кажсмо н( колико речи о овој важној друштгепој појапи. Ла пређемо на сам прсдмет. Када Н '-ко ие може да расправи какно сг.срно питање, односно кала извесиа лица нису у стању да реше изћесно спорно питање из области пра ва и чије би решење било од значаја по интерссс тих поЈединаца — у текпом случају заинтсресовани се оСраћају установама коЈе се зову судгви. Сулови, пак, сада, доносећи одговор на лоставл»ено питање у спору, врше социјалну функцнју првога реде, која се зове правосуће, што ће рсћи: сулови изричу што је право с обзирои на позитивио законодавдавство, морално и правно схватане средине и времена — чијим мои?нт има припалају, духовно, и они који изричу правду — где се и кај М се правла изричс. Из ових се ставова може одмах ви Д( ти да правосуће има двојаки значај, тако да се први, као пролазаи, гј би у другом, као крајњем цил.у: сј /.ови имају задатак да рсше спорио питање, рсшсњем снора тражи се од судова да задовољс оправдана интерссе париичара. Прсма томе, пре тј ес питања истакнутог у спору није сам ссби цил>; обавл>сним послом пред судом иде се томс да се усло счови морална и правна равпотежа VI ћУ заинтересованим странама, који се порсметила из буди којега разлога и коју равнотежу нису могли с<.рничари сами да поврате. Свака судена одлука мора имати ниљ враћање мира тамо где су га потајне и разнолике силе поремстил* иа друнЈтвеној површини. Одлуке судске, ако не би, услед л>удске иесавршеиости оннк који их доносе к&о и услед моралне иезрелости оиих којима сс доносс, имале овај вис< ки цил> — утврђивање нужнога ми р-1 ради културнога -развоја л>удскога друштва — интимно не би припадале феномену правосућа већ би се слмо, по спољи>см облику, сврставалг у те фсномсне. После, такве би охлуке постизавале супротне резултг.те, нс би ишле на мирсње парничари већ би стварале гњездо за новс и нове сукобс. Друштво треба да ииа увек у свссти прави цил> правосућа. Законода вац иора сталио да се бори да тај VVл> доће до пуног изражаја. Ако се иатсријално право подесу према схватаи>има и потребама срслине и врсисиа; оно се ново, стко рчио право уобличи духу заједни01* којој јс намсњсно; ако се процесуално право тако постави да оно Суде средство за заштиту и одбрану оправданих иитерсса појелинаца а кс ла поиаже — као данас, често И/--Вртању чињеница и злоиаиериој у потреби законских празнине и л>удске несавршености — онда би се, смитрало, свсло на најиању меру мо г у ћност да кроз уста Богиње правдс нроће оно што није право. Па не само то. Било би пОтребно, 7&коће, и судски кадар подићи на зтидну интслектуалну висину, буду Ки ла се всћ лаиас судијама, у иоралнои, поглсду, неиа шта, углавнои, прииетити. Судије вслике опцче културе, иначе добре стручне спрсие а при томе, ослобоћене најоСичнијих материјалних брига, могле 6и преко својих одлука, у домену г.равосућа, јединствено одиграти сво ј> мисионарску улогу, на опште задоеолство и спокојство друштва. Тск у таквии приликама видела би сс тачнт" народне изрске: Лравлржи земљу и градове. Душаи П. МИШИЋ СУДИЈв

ТУРГЕ1 ВЕВ. Г-ЂА ВИАРДО И ВУК КАРАЏИЋ

У Сврљигу, као н у иногим месгима наше доиовине, жито се врше и воловима н а гуииу ИЗБОРНИ ПУРИТАНИЗАГ1 У ВЕЛИКОЈ БРИ1АНИЈИ

У Северо-аиеричкој унији избори су честа појава, не само са разлоги цао иандат траје свега две године. всћ и са разлога што се путсм избора попуњавају најважниЈс функцијс од претседника републике ло опилииских одборника. И за парламентс савсзних држава и за конгрес Уии је избори пала|у у уставима о (• р4 ћ?ие лане. Бсз обзира какви су од иоси измећу претседника републик"» и конгреса, нити он конгрсс може пре рока распустити, нити кошрсс његовс уставне ирерогативс ограни*' иити. Узрок лсжи у томс, што гба фактора бира сувсрени народ, извор и утока власти, како је голинаиа пре 4ранц>ске револ>ције наглашавао аМ1рикански прсдуставни манифсст. У Великој Британији ствари не сто ј * тако. Ако у н.ој не постоје изборн 48 савсзних парламсиата, ипак п<> стоје избори разних тсла локалиич с;'иоуправа. Док су ти локални избори всзани за одрећене дане, парламен 1 :>рни избори зависе од политичких прилика. Краљ, који своје право ветј после 1707 годиие иикад иије употг ебио, иорао је каткад да на прсдлог владе пре вреисна раслусти париенат. Нове изборе одрсћује КраЛ/С-ва проклаиакиЈа. Осам дана после тс прокламације отвара се изборнч кампања, а дест дана након овс следује гласање. Кратки рокови британсу а су особнна којим се путем на нпј бржи начин обавља консултовање на родног расположења, не дај>^.и вреи(на за разбуктаван>е политичких с.расти и других нсжељених пратил&ца изборне борбе. Своју кзндидатуру иоже истаћи сваки!луноправни лисисни граћанин, те ове чињенице и појединачни изборн на први логлед обезбсћУЈУ извеси> слободу кандидата према политич м м партијама и њиховој дисциплини. Ипак у лракси сувише је редак случај да народно повсрење затражи ванпартијско лицс, иза којсга не би стајала партиЈСка оргаиизација, Док партијска централа лаје опште дирек тиве, локална партијска врћства бри иу се о изборима. Утицај партија из рг.жава се непосредније, али квалитативно он остаје исти као и у државг.иа где постоЈе изборни системи листа. Пријављујући свој'у кандидацију, нгкон партиЈског саветован>а, сваки КЈндидат полаже извесну кауцију од 150 фунти стсрлипга (преко 30.000 ди иара) која му се враћа, како у случају избора, тако и онда када за њега гласа више од једне осми'не гласз ч а његовог избориог тела. Изборне кауције по примеру истрополе, увела је 1882 и Канада у висини од 40 фунти, а доцније и Јапан, у висини ол 2.000 јена. Без обзира што кауцијс често полажу богата лица, или их плаћају тред-јуниони оне ипак искључују изборне пробе и безнадежнс к«идидације. Нешто са тог разлога, а иешто са разлога политичког опортунизиа, кат кад и споразуиа, у Всл. Британији с< чссто наће више изборних тела са саио јслнии кандидатои, у који ред скоро увск улазе прсмијери влада и нознати државници. У случају само јсдне кандидатуре до избора уопште и не долази, всћ се сама та чињснниа узииа као једногласни избор кандидата, који нијс ииао конкурента. ^ад саи једном Еиглезу објашњавао јјгословеиски изборни систеи из 1931 годинс, он се чудио да ову екопоиич и^ енглрску установу иисмо удосто-

Г. Ар. Радој* Вукчевић

Јгли примене, кад се и код нас каткад радило о великии људииа, — без конкурснциЈе. Бсз обзира нјто изиећу три британ скс политичке партије постоји идсолошка разлика, изборпи сукоби су с1 .оро иепознати. Оваквом стан>у мн«> го је допринсло искључење изборнс корулције, коју закоии нигде нису тако прогопили, као у ВеликоЈ Брим нији. Изборни закон из 1832, доб-1 ч« ртистичког порскла. садржи неколн к » поглавл>а о корупЦији, која |е по тсксту судећи раније и тамо цвстала. И порсд строгог закопа, јсдна парлгиснтарна комисија из 1877 голине, одрећсна да иснита стање у изборном срезу Ссндвича, пронанпа јс, д.) јг већа половина гласача бнла коруипирана. Иослстипе нису изостале: посланик јс изгубно м.шдат и право кандидовања за >вск, а срез Право бирања за одрсћсно врсие. Истодобно закоп је лоонттрсн, а 1883 године још и лолуњсн, не слио олрсдбаиа противу корупцијс, всћ и одрсдбаиа противу нелојалне изборне праксс. Од тала избории закои у Рсликој БрнтаниЈи као дсликт иикрииинише корулцију у свии формамт: дг.вањем, обећањеи, поиагањеи. У појаи корутшијс пс спада само лаване новца, всћ и плаћање пића, храис, односно свс1 а што сс код др\тих н&рода крсти речју „чашћавањс". Исти закон инкриминише сваку врсту нсосноване слаткоречивости, ко* јсм се циља, да се бирачу у изглсд стави било каква корист или шгета, као што су давање службе или аваиз< ван>с, ако Је за, а премештај, пензи /Онисање или отнуштање, ако је лро тив н>ега, Једпои рсчју под удар ово1 британског закона спада свака уиишл>ајна и нелојална ралња, која уткче на слоболно олределсње гласача. Ту спада и довоћсње бирача колииа на биралиште. коју су иеру пре револта сироиашнијих либерала, богатији конзерватники чссто практико вг-ли. НелоЈалне радње не саио што не сиеју проистицати од кандидата, већ ни од осталич лица која за њега раде, У Норд Хсиптону једни избори поништени су зато, што је извесан број бирача уживао гостолрииство канлидатовог поверсника, које иије било уобичајено, ни ранијс, ни доциије. Иако иећу британским кандидатииа ииа знатак број богатих — закон .1пак за вреие изборз ограничава чак и њихове лнчне расхоле, и то на изиос од највише 100 фунти стсрлинга. Сваки кандидат може имати свог повереника, а то су скоро увек сскретари локалних партијских тела. Издатци које једино закои дозвољава као: плаћан>е сала за зборовања, штаипаЈве списа, поштански порто и слично, иорају ићи кроз руке овог повсреника, који у року од 45 даиа после избора полаже рачун о св».м игборним плаћањииа. Кандидат јаичи за тачност повере« иичког исказа, оба уз обећану заклетву. Утврди ли се било каква иетачиост, ту се прелази у одтоворност за крнвоклетство. Да се под формом легалних, не би провлачили нсдозвољени издагци, закон из 1918 године, који Је увсо жснско прЈа ј гласа, иаксимирао је и све могуће из дгтке: за једпог гласача на 7 пеии, за села, а на 5 пени за градове. А ови сићушни износи искључују, да се нза њих иоже крити било шта, сем најнужнији законои признати расхсди. Тужбу на изборе иоже полићи сва ки гласач, али тужба иора бити доказана. По тужби се отв?ра кривичнк поступак, а ако тужилац иав«де не докаже, он поред одговорности преиа личности окривљеног, сноси и сг.е пронесне трошковс, који могу до сећи до 1000 фунти. Двострука одговорност је довољна гараннија, да прз восуће заштити од злонаиерних тужби. Закоиска ригорозност и правичиост независних сулија, још је вепа гаранкија да општи интсреси буду згпЈтићени од нелојалие борбе и фал сификовања народне воље. Ако у Великој Британији систем по јединачног гласања потребује рефоо м» и увоћење пропорционалности, чи је се осуство све теже осећа — систем изборне контроле |е савршсп. Тај систеи саврсмгне би државе могле прсузсти. као иајбољу гаранкију принкипа демократије и народне суВерсиости. До. Рало!« ВУК'1ЕВИЂ

И изње обЈвсштени љубител>и Тур ген>ева знају за њетову ЈеЛИИу љ> бав. која ј е траЈала келог живол њсговог, Полииу Виардо, онерску гс вачицу светско! гласа из 40-ГИХ и 50их тодина прошлот вска. Она је би.та и ко ипозитор и комноновала |е иеколико опера и иеколико песаиа По лина Гарсиа бнла јс шпаискоЈ норскла, кћи певзча Гарсиа (од она јс и учила невање, клавир код Листа), а удала се за Француза Виардо дирскгора галијаиске онере у Паризу. У јесеи 1843 године дошла Је она ( ззјсј но с иужем. који је иаиустио управљан>е опсром) на гостовање у нсгро градску оиеру Била |е та.та илала. ииала је тек двадссст и две годинс Тургењсв се тада био скоро вр«»тио из Неизчке, гд" ј е завршио своје студиЈс (иарочито Хегелову философију). Био јс илад. чак и врл » илад (имао |е двадесет и кет годИна> књижсвник почетник. који је тада био написао само нсколико лирскич песама и иали спев Парашу. Тзј спев Је чувсии критичар Белински био јзко похвалио, али се Туртењев »>д то»а био „више збунио иего обрадовао". као шго сам каже у својим „кн>ижсвнии успоменама". Као кн.ижсвник. он ј с тада. управо тек тражио свој пут (ако и то иијс мшпоре чено: тек чстири године доцније написао јс. више случаЈНо. малу скицу Хор и Калииич, прву у Ловчевим јзписима; кад му јс Белински казао за ту скицу да она обсћава да ће Тургсњсв бити доцииЈе знатан књиж* вник. он сс - како сам прича у поиснутим Успоиенаиа — вратио књижевности, а пре тога је имао чвр- ту намсру да напусти књижевност). Кад Је Полина Виардо дошла у Пе троград, она :е. као и свула, задобила велнки броЈ поштовалака и обо /кавтлакз мећу љубитељииа муЈиие. Она није била лепа, али 1е ииалЈ чари, нарочито је имала живе очи. по ред тога што Је била врло добра певачица и пианисткиња. Измсћу ње л Тургењсва одмах се развила жива симпатија којз јс с временом нре расла нсго ли опадала. Тур|сњев јс првих година нознаиства свог са г ћ »и Виардо био понекзл дуже олвоцн од ње. нскад и по коју годину, на иер приликом смрти иатсрине, и лру гои приликом опст кад |е био интер ниран због чла^ЈКз о Гогољу Ка> што је раниЈе Љ-рионтое, због песие о сирти Пушкиновој. био кажњсн прсиештајеи на Кавказ тако |е 1852 тургењеву било нарећено због чланка о сирти Гогоља да жичи иа свои ииању у сглу Сласкои И кад јс г-ћа Виардо. десет година нослс првот гостовања, дошла по др >1и пут у Петроград на гостовање. Тург гсњчв се н-јјс иогао видети с њои. Али је Тургењсв и тала и увек кад је био одвојси водио живу и онширну лреписку с њои. Његова писма њој пре 1871. остављсна несмотрсно нисле наглог одласка породице Виар до из Бадси-Бадена (у врсие француско-пруског рата). наћена су и тдана (има и српски превод у Мисли Ј926) Та писма омогућавају да се уће ближе у односе Туртвева с г-ћом Виардо и њеном породиком. Тургењев је њој најпре писао скоро само о иузики: од музике је и по чело познанство. Постепено почињу у њсговии писиимз и друге вссти. Од њих су занииљиве појелнннсти о ванбрачној кћери Турген>ева. Њу /е Тургсњсву родила креносна сељан ка (Туртсњев јс био спахија плсиићЈ. О тој жени Туртен.ев каже у јелиои писму (угаћајући можла г-ћи Ви-»рдо): „Све што могу да урадим за ту жсну Јесте да јој олакшам живот мз теријално, али да је гледам не м<>гу". Малу девсЈЈчицу, плод те всзе, узела је Полина Виардо под своје старање, и Тургењсв се редовно бр.Ј нуо о њснои издржавању. И дев )• чица је названа Полина. иако јој је крштсно име било сасвии сељачко: Пслагија. Споиињу се и други породичии од носи Тургењева: његова иати и њ/ио тешко иатеријално и духовно стање пред смрт њсчове матери-алне приликс на имању у Спаскои после материне смрги и деобе с братом: у једпом писму тражи савета од породииг Виардо за урећење својих матсријалних прилика.

Године 1848 и 1849 ииа у писмимз Тургењева и но којз реч о колигичкои стању у Европи. ту |е Гурињсв био за Маиаре, а прогив руске инГервенциЈе. Сасвии природно да у тим писмима ииа доста речи и о кн.ижевн к ги, иако ни близу онолико као о иузики Очевидно Је ла ,је г-ћа Виардо учествовала доиекле у књижевнои стварању Тургењева. ИнТИМНИЈС изјзвс у тим писПииа писао јс Туртењсв скоро сам<» на немачком ( који иуж »*ће Вијј * |о ииЈе зпаоЈ. речи „лраЈ а" и „мила ' *в« к су казане неМЈЧки. Ииаче ге инзве њс'-»ве су понекад и лепо К 4.<< јиг . кал јој . ианример. каже дв Ке »на кад прочигз н е! оВо нисио зангло *а жмирити. накрснуги главу на лссно и дссно раис нодићи. гест к.ни јв, всли, чини д,»ажесном Некчл су те из;авс обична регорика ^13 и нрснизиост. као к-1д вели лл би волео биги ћилим ло коие ће тазити њене ноге. При|атељсгво измећу њих Је Јачало. Године 1850 носле селам годинз познанства. Тургењ«в јој нише „У целом и<1М -кивоту неиа милијих ус||<1Мсна нето шго су у всзи с взма". Ј'! кроз низ голииа Тургењев се све више всзивао за поролицу ВиардО, постао блиски и нсраздво:ни нри;атељ куће, живсћи с тои поролин .и заЈедно сталио све до сирги. У гој кући јс и умро Муж г-ће Виарло, Луј Виарло, доста сгари .и од Туртењева био јс ггисак и умсгнички кригичар. С ночс1на он нијс бно јзко олушевљен приЈЗтсљсгвом Тургсн.сва. а ггоСЛе се здру жио с њии. иглао с њим у л<»в. и јз јсдно с њим превсо Шест књиг а руских кн .ижевних дела, ол гога су дае Збирке из лела самог Тургег»>сва. Т зј однос прсиа Полиии Виардо, олнос Јслносгране и друшгвснии нориаиа снречене љубави изрл:<ио се и у књижевгтим делима Тург ењсва У њсговии нриновешаиа и роианииа насликана је више пуга гаква љчоав. Јсднострана и снречена. Нарочиго |в таква љубав Лаврепког у ПлемиНскои тнезду, а још више јс сличиа сгварНости из жив<»1а Тургењева љубоВ несрећн-п ПЈгугина V Диму Не саио што |е Потугииова љубав у.гатој Ирсни слнчна односу I ург ен.сва нреиа гћи Виардо(чаки иа исјои месту — Баден Баден), нсто и иначе I урген.ев и П »гугнн имзју сличн »сти управо кроз Потугина говори (о рускои животу. о књижевноии, игд.) саи Тургсњев.

Онај занос у који |е пала оиладина Пс-грограда у д<»бз првот доласка г-ће Виардо у Псгроград 1813 4 сгигао Је и до на11Јег Вука К.фзџић«, тада скоро шездссетоголишн.гка В»к је тада живсо у Бечу. а г.-ћа Вт гр.тл после завршсног гостовања у Петрогра,гу, имала Је да огн »чне гсчтовање у Бсчу I анрила 1844 голине. Из Вукове креписке са Дичмгри.ем Моиировићси зкаио да је МомирОвић био косредник изисћу В>ка и ^ноним.гог „иладог лигсра1<»ра" иа Нетрограда. одук1евл.<.*н«*г при;зтеља г-ће Виарло. ради бољег пласирања г -ће Виардо к<»д бсчке публике ДииитриЈе Моиир<Јвић (син М<»мира СгоЈановића, Клраћ'»р евог в-оводе, који јс 1813 избег^о. и са остаЛ'»м српском еми1рапи )ои живсо у БссерабиЈИЈ. био Је руски НИтомац. а лосле чиновник у Псгрогрзд у, срнски ниЈе заборавио и нисао је књиге у којииз Је обжспггавао Русе о СрбиЈИ. Момировић. КоЈИ се и рзшц- дописивао с Вуком. писао |е В.ку. у фебруару 1Н44. најпре кз<> с Ј учшнч , уз друге ствари, и о г-ћи Виардо. не локазуЈући одиах своју нраву намеру, 81 ћ саио савету|ући Вука ла *.војој ћерни, Већ веЛИКоЈ ЛсВоШИ „иамзсл Мини нснрсмЈсно да случај чути пјевицу Виардо Гаргију" Колико сам је год пута чуо, нише М »иировиК, свагда сам плакао, голико |е лсп глас н .ен и игра, особиго у инсри Согмибула". Још Вук није иа ово писмо ни одговорио, а Моиировић <1ише друго писмо (24 фсбруара И44) и ту <грелази отворсно на ствар Цело гги< мо, Крагко иначе, писано |е сиио затт да об|асни Вуку шта ииа дз рали с рускии додаткои уз писио Та| додатак написао Је Један „млал литератор", нзсл<јв иу јс „П »св- ћено сећању на г-ћу Полину Ви-грло ГајЈгију". Тај нанис (који у Вук »во| нреписпи није сачуван) читан је у иаЈбо љим и највишим друштвима Псгрограда с наиснои да се. нре долн. ка г-ће Виардо у Беч. прсведе на исиач ки и обЈави у нским б-чким новинамг ко|е су нзјбоље. Вг-ћинз м г,г гих људи који су у тии друштвима били, и сзи чисац. рекгили <;у да се обрч , ;< ча Вука. и заиолили су МоиирмииКа да посредуЈе код Вука дз овзј то преведе и објзви до првог априла а МомиргЈВИћу да ношл.е исечак. „Млади људи" обећалн су и накнаду трошкоаа па и награду — Г)во |е ,к<»ро дословно изложена садржина Моиировићсвог писма Та- „млади литератор". обожавалац г-ће Визрдо. и ггорсл гога шго |е брн гу око прсвоћсњт сВог слстач« на чс М1ЧКИ лренЈ-ио на Вука могаг би прло лако бити Тургењев. зли го м.гжемо ,'г-мо нт> ^ћати. Пфнто о непоПЈаг .м • IИ • 'iv II I ЦМНИКV М-.мчрмви(| ; г н 1* < М" ич<1 'книу ло-ммкз Н.И Ц • .■■к ц;.1 |г ј ,г,„„ |М ј Прсдло! јј >м «мнЈ»>.ниКа ^ и ш