Pravda, 11. 04. 1936., str. 12

.11, 12, 13 и 14 април

Р А

В Д А"

Ускрс 1936

„П 0 Б Р А Т И И С Т Б 0" (КНЕЗ ИИХАИЛОБА ОПЛАДИНА)

Почетком осамдесетих година веКина наше 1)ачке омладннс нриноднла Је „у дремежу н гнусном нера*у". како су и о себи самнма тврдили 1,а._Јн школовани на Унивсрзитету у 1 раиу. а у пнсму упуКсном ..По ^ратичству" деџсмбра 1801) године. Нсто то гооорили су о себн самима Са осЧдом, и о.младннии из Далмау ,нје који су се школовали у Бсчу, <ако1)с у писму уауКсном нсгом часспису 1 априла 1861. ..Беч. варош Иасладе и забаве огровао је нашу о м/адину, и место ..Зориннх" седннда и лепе српске забаве у „Зори" тра;г .е Наин „Фолкссен!ере и свакоја ке касане. Патриотизам захтева, стајало је у том писму, да се рана открије, а кслико нож дубље зарсже уголико ке се пре и оздравити, јер — Феррум Санат. Овакав нехат омладиис увреда је Отаџбини. Омладнна се к-ора пренути, она мора увидсти да јс жииот дужност. мора поста>н народка Само тако Ке се у њој разбук татн Дух Српства. Оои исти градачки Наци, заједно са Нагима који су училн у Бечу, првн су, на скупштнни одржаној прет>одне године у Н. Саду. покренули бнли мисао о поиовном уједмн-сњу иелокупне Српске Омладине. У том иил>у бно Је изра!)см и Устав који је од стране јсдног ђач>ог одбора поднесен на одобрсње У г&рској влади. Али угарска влада 1>оврати овај устав с тим да по постој-Кнм законима члановн Ујединене омладнне могу бити само онн омладинии који живе „уопсегуСте оанове Кр)не", дакле само Срби из Ганата, Бачке, Срема, Сланоније, Хрва.ске и Горње Крајине. И тако држ 'сни закониУгарске спрсчише да се бар српска омладина у Аустро V гарској организује и „образује јед но оргаиско цело." А\и забрана ова није могла спречити духовну всзу српске омладнне, коју ннкакви закони не *огу ни забранити, нити да иапре*/јс у започетом родол>убиврм раЛу. још ман>е да се осеКа једно. Омладинскн покрет у Угарској сдј -Кнуо је веК бно преко границе, . док јг груписање омладнне у Србији око „Побратимства" изазвало жи и искрену радост свих којнма је УЈсдиљени рад лсжао на срцу н којн се одушевљаваху сва::ом поЈавом кооисном по народни иапрсдак. По.ава часописа „Побратимство" у истини Ј*е била вредиа пажње. Овај оргаи дружнне нстог имена није се појавио на пречац. Појавио сс он, али тек после велнког устезања, д\гог колсбања и после зрслог размиптл аша. А разлога за овако ко/ебак>е било је и то важних: најпре нозната хладноћа једне скептичне публике, а онда и чнњсннца да српска к.чј И жсвност , јер је часопис прво ■*>ој имао да буде намењсн, ннје има /а уопште повољних матсриЈалннх услоса за успевање. Али је младиКски аанос убрзо саЕладао и ове разлоге и одлука да се оснује „центар за свуколнку свему ч:ститом и плсменнтом пристулачну омладину" бнла јс пала. Каз „гласило умног жнвота омладнле", „Побратимство" је, дакле, г»рс свега било намешено кијИжсвности. Српска књижсвност колико је 1од могуКс треба да се примакне сној мети сваке праве и ваљане лк>н :евности. Њен Ј*е циљ ^а б-.аготворно утнче на друштво, на поправку њсгових мана и недо ста.а::а и да буди интсрес за кшизгсзнс радње. Као други задатак часопис је иста ао неговање науке, упознавање са сгима њсним иапрсцима, популар ио излагање научннх истина, а као трећи, студнју народног жнвота. Тск на основу доброг познавњаа на |*ода • његовог живота, тек на ос1 .сЕу познавања њсговнх потрсба,

м и мисчи мо

е се са успе-

/о.м за њ радпти „Мисао нека буде слободна" стаЈало Је у јсдном од пррих чланака под насловом „Сила Мнсли". „Крш! анајте духом, али лухом истинс и слободе, па Кс уско|-с н наша драга отаџбина Србија пгстати снла, сила велика. Јер Ке у њој бити мисао слободна". „Попратимство" седамдссстих година, •.оје је под утицајсм материјалисгичке пропаганде Свстозара МаркогиКа било у њсговим идсјама, није т«1 више било осамдссстих. Омладина за сад не трсба и нсће да се и&ча у политику, писали су Срби ) нивсрзитстлије и техннчари на Вн^овдан 1881 године, веК јој је једнни циљ да унапрсди материјалне н просветне интсрссе свога народа с јсдне странс, а с друге да узајамгим радом и обавештсњима у своЈој срединн створи што више ваљаI их научника спсцнјалиста. књнжевника и народних поборника. Осамдссетих година врзтило се и на прво место поставило оно из про грама уједињсне омладнне Српске цто сс, пре свега, односило на чување и подизање свсга ипо је народно. Али и ако внше није било у н/сјама МарковиКевим „Побратимство" није заборавнло човска под '•ијим је утицајем живсло читаву јсд н> децснију. На трсКем ванредном састанку 1ћеговом бнло јс предложено па и усвојсно да се приликом шестогоднш н сг помсна, у спомсн пок. Свстозару МарковиКу одржн јсдиа свсчана ссдннца. ВсК на свом чствртом Коирсдном састанку „Побратимство" јс у ннтсрссу свог опстапка одустај о од званичног давања помсна пок. МарковиКу, пошто је Академска власт забрапила да се то чиии, јер јс налазила да је противно друштвеним статутима. У јсдном писму од 1 фебруара 1881 годние из Грапа. у коме је послат кратак извсштај о крстању и раду там. друасине „Србадија" писало ;е азмсНу осталог и ово: ..Ово1.1 п-т* мо2«смо Вас увсрити да Ке ,Ср г алиј*" У својој другој свечаној с1 *дш 'Р прославити и спомен Св. МарковнКа кога мора и његов најжсшКи политичкн протнвиик поштосати као челик карактср". Алн у доцнијим изпгштајима о раду „СрСч.днје" мн нисмо моглп пронаКи пот|.рду да је ово и остпарсно. То су, у осталом, биле и јсднне две прнлике, ДЕа јсднна случаја кад име Светозара МарковиКа уопшт! споменуто. ПозивајуКи всликошколску омладину да својом сарадњом потпомоги«* посдузеКе часописа. урсдннштво Је „Побратимстса", у својим првим м/.анцима, обелсжнло и свој програм, пут којим ваља иКи. У њему.

••тајало је тамо. наКнКе места само они редови из науке и књижевности који по смсру и садржини могу имати право гра1)анства у образова |<им државама, дозвољаваЈуКи при гом иајширу слободу мисли у правцу и границама саврсмсног анања. 11 ако заостали иза другнх народа морамо иКи напрсд да би их стигли, у толико пре што смо некад, пре»урске инцазнЈс, били на истој вискни.*). И. сво, у нме БожнЈ *е, омладина Всл. Школе ђа овнм почиње зидати стуб науке, као што је великошколцнма световао још пок. Кнсз Миха|'ло на Св. Саву 1854 године. „Зисајте, рскао је он. стуб славе, али не стуб од камсна који ма колико тврД био опет зубу врсмена противпати не може, веК стуб науке, свет /■ости, која је живот свему". Драгиша ВАСИЂ *) Лспо је, всле, о томе рскао ( тојан НоваковнК: „Развој народне литсратурс на истоку словснског ју»а ннје, на жалост, имао свој контннуслни развитак. Као год што би, можда. сва нсторнја јсвропска имала други крој да се у 14 вску не догоди инвазија турска на Балкан. поЛЈострву, тако су, услсд тога, настале немнле прилике за литературу и ».ултуру словенског југа. Омркнувц н у половини 1 5. в. у култури и у /.нтсрарном развитку иа јсдној виснни са осталом Јсвропом, освану Словснски југ у почстку 19 в. у чуд нсватом полуварварском стању, с 1 схмннм успомсиама о прошлости и о г^еКи својој. Лнтсратура поче клијати на ново, али више покретима са стране, са јсвропског, нсго из старих основа. (Старине књ. 6 у За »ребу 1874 стр. 25„.

У Шумадији н најсиромашниЈи сељак спрема за празиике печеницу НАЗНОВИЈА ЈЕЗИЧНА НОБАЧЕЊА

Кнез Л1иханло

1« ^а.нша Басић

Г1 0 3 А СУСЕТКА Са мога прозора посматрам Једну девојку. Оиа је моЈа сусетка. Болно изгледа; ко не.ма у дј-ши Бога могао би и ла се насмеЈе њсноЈ поЈавн: рн1>а коса ошишана репасто, дебела уста намргоћена, разроке очи подозриве, руке као крмез, дуге као рнбарска весла. Псође и дан н два, њени прпгорл су затворени. Каткзда сиЈну, а на њима чзо крпчићи за дечје лутке залелуЈаЈу се резеда или жуге жецске кошуље. Обично око подне поЈављуЈе се моЈа сусетка да нахранн сакупљене г олубе. Испраног лииа неспавањем, мртвачки хладиа и као затрнула она несвесно спушта зрневље на бсли прозорскн камен. Увек Ја седим краЈ утуљене лампе и чекам њеи лнк. Л1ного пута моЈа сусетка Је весела, безброЈ пута она из уског раиа свога кнтњастог венецнЈанског прозора гута очима жуте наранче у корпама пред ниском бакалницом Али када запева густим алтам из бакалнице истрчн шсгрт са кесом недомерених макарона, трговачки помоћник престаЈе да шкљоиа маказама по тезгн бербсрскн калфа одгурне тамбуру од себе, затаји и иоЈе дисање. Често опазим моЈу сусетку како се пробиЈе кроз тесну улнцу: зелена блуза мртво се разапсла преко смрешканнх груди, у учима бљешти Јсвтин вечерњи накнт, у очима угашен сјаЈ младости ирекорно ћути. На свенулнм образима пламса куповно руменило, под снћушиом главом скакуће корални крстнћ као разапет и крвљу обливен христ у срцу плаве магдалене. Нико Је не позсравља. Старице окреКу своЈе трескаве главе за њом, шапуКу безубо и иашу црннм рукавнма као гавранн крнлима нал сво Јом жртвом. У кошчатим сасушеним прстима чангрљаЈу круннце као зарђалн кључсвн, упала уста добаце журно Још реч две погуреноЈ сабессдници у прном па сплетсне ноге старошћу грче у цркву на здраву МарнЈу. Ако *оЈа сусетка довече н ноћас не буде тужна у своЈоЈ соби уЈутру ће жуте и зелене кошул-е као саксиЈе са цвећем да заките њене нрозоре, уЈутру ће голуби да »апкаЈу весело црвеним ножицхма по крову, и да гугучу умнлно на сусеткимнм раменима н длану. УЈутру ће бсзброЈ прозора да се раскриле брзо и шумно као кљн-а. не мирис мора и дах пролећа н сунце да прелнЈу нечнЈе мемт -ип« одаЈе, него да у загушљивост каменнх кућа пропусте сласт густог мел бруЈ златзсте бронзе узнесен и (вечан као радос1 ускршн« глорн.да чуЈу херувимгко певгњс моЈе сусетке. Мллиц. КОСТИЂ-СЕЛЕМ

Ту скоро г. др. Лујо Ба«отић, у јсдном орло трезЈСНом члааку објавл .еном у „Јавности" од 25 јаиуара и г. др. Драгугин ЈанковиК, у блисгавом говору одржзном у Народ ној скуншткми, озбиљно су се поззба внли јсзикм којим су писаии наши за кони. Залључци обају угледних прав ни-ка страшии су: Језик нашег законодавства далек је и од духа и ок Г (>вора нашег народа, то је „језик свакојак само не наш", пун коваиица и погрсшно упогребљених рсчи, и керазумљкв, — неразумљив нзшем човеку, сгљаку нарочито, нера зумљкв кагкад и сами« судиЈама. Дпбро }е што су о данашњем нгшсм пнсаном језику повсли рачуна, нс професори — овима се по тој С1вари не поверује ништа вишг, нсго правннци, и то правници који Ооље од многих језичара у јаок>м изражавању виае Јасну мисао, и у изопЈченом језику нсмогу Кност да се схвјги смисао законских одрсдаба, даклг смисао уонште. Од чега наш језик (његов дух и н егова јаоност) најв.-ћма паги, то су новачсња, — новачења која погичу од исзвзних не од звами.ч, новачен>а која.заго што их нико не оспорава, шире се и преносе као зараза, Док не постану нравнло. Нека ми буде допушгсно да изне. сем овде неколико гакве новнне, нај Нспогргбннје, најмање опраедане н наЈружније. Тако, данас, никоие није забрање»о ковзње речи на тај начнн Ш10 ће се нспред сваке имгнице или нри Дева сгавити једно „не**. Примери: "читала", „нечиталац", путник-, неп>гник", „умегност", „неуметноЈт", г члан", „нечлан", „руски". ж;руски". Ако погледамо на сложонице ксје при првом погледу могу изгледаги нстоветне с овима, видеКемо да с«с ниуколнко нису само одрицање, него су напрогив гврђсње. и т\» герђсњ« у нс може бити већем ступњу. „Нечовек", рецимо, не лкачи онај ксми није човек; „нечовек" Је ипак човск али бсз човсчанских осећаја, дакле душманин. Даље, „недело" |? инак некако дело али рКаво, злочннм дело. „НесреКа" је зла среКа, не само стсугност среКг. И тако даље Има, ис ■тна, сложеница ове врсте коЈе ознзчавају нскључиво одрицање. али сне су тако јасне да прогив њих ни ко ништа не може имаги пошто се ничнм не могу замениги. Такве су примера ради; „нерадтж", „нероткиња", „непослушсн", „невнн". Али шта значе кованице „невредност", Ј.неумгсност", „нсјаван", „незажак", „нескуп", „нежив", „неномачки", „неЗЈгрсбачки"? Оне нишга друго не значе да ли то да свак од нзс можс несмета»но реКи и ..несунце". „не сабља", „несубота", „недете", „незлатан", и тако у суноврат. Уосталом ове неумесне „човотворнне" лако се п*знају по томе огго оне долазе да замене речи које веК давно постоЈе. Да будем јаснији: „не јаоан" треба да значи исто што и реч „таЈзн"; „нежив" треба да знзчн исто што и реч „мргав"; ..нескуп" исто шго п реч „јевгин"; "неважан исто шго и реч „безначајан". а шта треба да значи реч „негенерал" или реч „нечлан", не знам.

Врло је бесмислено и отужна употреба прндева „пун" у смислу „потпун". Наши дневнн листови свакоднсвно нас обавешгзвају о „пуној са гласностн преговарача". о „пумом разумевању наллежних", о „пу|»ој правди и пуној слободи", о „пуној аажњи", о „пуној потпори", о „пуном реду", о- ..пуном уверењу", о „пуном праву", о „пуној равноправности", и г1ко дал>е. Очевидно ни сагласност. ни разупевање, ни слобода, ни шжња, ии ■аетлост не могу бити пуни. као што 1с могу бити ни празни, очсвндно \"оће ла нам се говори о „потпуној са часности", о „потпуном реду", о .потпуноЈ слоболл", о „плтпуном < ељанке продају рубље на п?-«'| '•паву" И одиста, кал свглагност. или КоссвскоЈ Митровнм разумевање» и«тн с^обода, нли ааж*

њз, или равноправност нису потпучи, онда су они неногнуни, делиминми, или недовољки. РечЈу. придеву „пун" супрогаи Је праз<ж. и, као шго се не кгже „прззна гласност", „праим слобода", м празно право" — сем случаја кад се „праззн" узима у првиесеном скнслу, — тако су „пуна правда'', и пунв потпора", „пун ред" изр јли без икаква смисла. Д^каз: вели се да је неко .потнуно здрав". „потпуно пажљив", да Је „погпуно у праву", а не „пуно здр^в", „пу^о пажл.ив", „пуно у праву". Ова погрешна упогреба речи „пун* 4 ностала Је услед „луно«"", то јсст П(1Тпуног незнања матеркнског Језика и услед врло мршавсг знан.а јс дног сграног Јгзика у недоучгних полнглота, ако ниЈе дошла од „му. чсника кзраза" 13ко многибројних мсћу наши<м данашњим књнжевници ма. Овакве опаске могу изгледати бсз всКег значаја, замерке докона човека. |ер св; оно шго не заустав .ћа на шу иажњу изгледа сигнииа; мећУЈим све на шго пажњу обрЈгимо №к 'ТО ј- врло крупна сгвар кад Је у супрот нссги с логичкнм мишљењем. «Је ли разумно рсћи, бусајући ;с у ,р к јц; „У нашнм жнлјмј гече ј^начкз, црв!*, и в.-ровати да кроз жиле заиста 1гче крв?) Ево још један пример како се код час пише, како је свак отов аа пи шс. кад нико живи не устаЈе притив бесмислених новачења данаш« н>нх људи уд нера. Читагг: ,.Г ' ва новиКева нзЈава", „Г Рузвел >мв овор". „Г. Хиглеров пут" Да |с .ва кво писање знак неписменосги. »мсриКете се одмах ако место „Г " чти данашњег неукусног „г." нанишпе цслу рсч господин. ХоКсте ли иап->са ти „Господин ЈовановиКева »ии.ча, Господин Рузвелгов говор. Госпо 1ии Хитлеров пут"? Нсћсге, и нс см- е. Јер — на страну теориско о6јаш*ање овога, — кал би то било ј.. о, онда бисте смели пи.аги „П ?!ар ПоП1 --внћев чланак, пуковник Ц|ић на књигз. адвокат Лукићевз дете' Па како треба писати, место „Г Јивмо виКсва изЈава"? (Јнако како се доско ро писало: „Из|ава Г. ЈовамтнКа, говор Г. Рузвелта, пут Г. Хжлсра". Ја знам да језик није статичач. а да његов развој често зивиси од не промишљености једног дела и равно душности другог дела истог нар јштаја. Јнам и то, да на њ највећма утичу они који га не оссКају. нг воле и не гаЈе. и да баш ги не мирују, Најзад знам и то. да. на несгадак људи ко|и би им се одупрли. и нај лућа њичова новачен.а могу аостати правило. Али док до тога дође, мисао Је буновна. Ето зашго се устаје протнв новачења. Љубомир ПЕТРОЗИИ