Pravda, 11. 04. 1936., str. 14

,11, 12, 13 и 14 април

,Г1 Р А В Д А"

Ускрс 1938

Слава и пад прве занатлијске новчане установе у Београду Са литијским расположењем ношена је кроз Београд слика директора банке, који је презрен и проклет умро у највећој беди

ЦБРКУТАЊЕ

Занатство је данас на умору. Гробар му је развијена и богата индустри|а. Период процвата и напретка отишао је у неповрат. Зана1лијама данашњиае остало је само да се сећају тих стари.ч, добрих дана. И још нешто: да свуда и на сваком кораку грде индустријска преду зећа, нападају капигал. Ла разбијају излоге фабричких филијала... Више ништа. Немају моћи да зауставе точак судбине и да га окрену на другу страну. правцем којим је до рата кружио. Нема^у ни снаге. ни воље да то учнне. јер се — ето, аветиња пропасги већ дошуњала до прага радионице. За кратко време увућиће се унутра и од „златног алата". направиги нншта друго — до дечје играч ке. Од радних занатлија — бескућнике.. Век занатства. дакле, прошао |е. С* њии ишчезавају и оне народне крилатице, тако честе у односу старијих према млаћима: „занат је зла тан", — „без алата нема заната", и тако дал>е. Шта вреди алат. чему занат, — кад нема. погрошача, нема о* нога ко ће нродукте жуљевитих руку, продукте зноја, да откупљује. Иако се, у понеком џепу, наће по која цркавица. то тражи јевгинију робу, иа н горег квалитета. Дакле, фабричну. А они код којих се прелива, за те је производ муке — прост, немодеран. Чак и глуп. ако хоћете. Они се, зз разлнку од првих. обраћају дирек тно кућама у Паризу, Бечу, па чак и Лондону. Занат јесте златан. али само онде где су златни и потрошачи. Где су погрошачи свесни својих дужности, где су потрошачи, уједно, и добри патриоти-.

Није занат само данас у тако тешКом положају. Био је и раније. Онд Занатство је таворило, од данас дани. До душе, тада, у време о коме пишемо. занат се тек раћао. а за све живо што је у повоју. има много разлога да се верује да ће свој век добро проживети. И занатство га је проживело. Данас, занатство умире, а перспективе загробног живота толико су магловите и нејасне, да се о даљој судбини занатства ни речи не може казати. У својим првим данима, пре неколико деценија, занатство је, попут малог детета, таворило и живело, бесвесно. Када је осетило стварност, оио је завапило за једним: — Кредита, кредита! Новчани заводи тога времена, који Су били немилосрдни — баш као ови данашњи — нису хтели ни да чују овај глас дављеника, а камо ли да аанату укажу помоћ. Настао је опет период мучног ра;да. Занатство је товарило, од данас до сутра. Из сна га трже неки унутарњи глас, сопствени нагон и занатлиј* се пренуше: — Банку, банку, нашу банку! Вапај је постајао све гласнијим. Ширио се од радионице до радионице. све док се није претворио у снажан и једнодушан узвик: — Банку, банку — нашу, занатлиј ску банку! Пред овим одушевљеним и учестаЗшм повицима. водеће еснафлије попустише. И наћоше решење.„

Пристутга се послу. Објава на коЈој је писало; „Оснива се Занатлијска задруга са капиталом од 250.000 динара". ношена је Београдом. про турана из руке у руку, свуда топло примљена и одушевљено поздрављена. Започела је уплата оснивачког капитала. Пола динара недељно по радионици. Сиротиња је навалила. Сва ке суботе када се улог полагао, на благајни је падало море стопарчића. Плаћало се лако и уредно. Но то није толико важно. Значајније је да се уплаћивало са љубављу и одушев љењем.„ Задруга се конституисала. Изабран ј* управни одбор. Ко је све био у том првом одбору. данашње београдске занатлије се не сећају. Главно, једно место. најистакнутије и најодговорни је. припало је часовничару Јосипу Клајну. Он је заузео положај претсед ника управног одбора. А и заслужио је. Прво. стога, што се највише упин>ао да се замисао о стварању задруге реализује. а онда Клајн је био веома способан и мудар човек, човек бистре памети, честит, разборит. 0сим тога његовој слаткоречивости нм ко није могао одолети. Говорио Је боље но и један онлашњи политички човеч. То знају и занатлије целе Србије, јер је Клајн, при стварању занатлијског савеза обилазио сва места. Клајн |е изабран за претседника и ЈГдравнлк« зчдруге. Сео ј« поред ка-

Трезори су отворени. Новац је почео улазити у радионице. Алат је стављен у покрет. Прва новчана уста нова београдских занатлија полетно је напредовала. Занатлије су долазили не само до јевгиног, већ и брзог кредита. Вгра у бољу будућност, вера у живот занатства. почела се враћати. Песма се разлегла радионица«а. У таквим данима, када је садашњи ца обезбећена, могло се мнслнти и на будућност, на старе дане, на дане ка да рука малакше и не буде више кадра да заради колико за корицу хлеба и мало крова над главом. Клајн се и овде по]ављује као спасилац. Он предлаже оснивање Пензиног фонда занатлија. Што речено, то и учињено. Фонд постаде стварност. Држава га поможе и од своје стране. Одреди му годишњу субвенцију од 50.000 динара. И још нешто: даде му право да од чистог еснафског прихо да у Србији наплаћује по 25°/о. За оно време, ово је претстављало лепу пару... Пошто су и Задруга, и Фонд били дело исгих људи то су и обе усганове смештене у истој згради: једна крај друге. на спрату данашњег ресторана „Гинић" у Поенкареовој ули ци. Обема на челу се налазио Јосиф Клајн. Пара Задруге ишла је од радионице до радионице. Она је пословала; била је у промету. Пара фонда, напротив. стајала је у к^а., капиталисана, повећавана. Њена сигурност, дакле, била је апсолутна. * Задруга, фонд, Јосип Клајн! Ове речи биле су мећусобно тесно повеза не. Задруга без Клајна, није могла бити то. Фонд без Клајна, — то се ннје могло ни замислигн. Дакле. име часовничара Јосипа Клајна доминирало је београдским занатством. оило је најпопуларније. Напредак установз којима је он управљао, чинило га је све већим. Клајн је био уважаван, цењен. И поздрављан на сваком кораку. као чудотворац. који обноћ доноси добро. Само добро. То је и на делу показао. Поштовање које су занатлије ука зивали Клајну, изгледало им је недовољно. празно. Само поштовање одвећ је било суво. Требало је начим изразитијим дати доказа о љуба ви. о захвалности. према овом човеку. Али како,' на који начин? Мислило се и размишљало дуго о томе. Неко се, најзад, сети. У највећој тишини. у тајности, (да не дозна Клајн) план би саопштен водећим еснафлијама. Шапатом се преносило кроз београдске радионице: у Бечу ће бити из раћена једна велика. уметничка слика Јссипа Клајна. Уоквићиће се у златан рам и свечано бити предата Клај ну. Само, о томе, ннкоме ни речи.Ј Да Клајн не чује... Слика доће из Беча. Огромна и дн вна. Скупоцена... Ником ни речи!.. џ Била је недеља. Београћани у свечаном руху. Занатлије. усто. одушев љене. Са очигледним расположењем. Окупљали су се сви пред задругом, У Поенкаревој улици. Донети су и ес нафски барјаци. Они што се носе на литији. Донето је „небо". Као оно под којим о Спасовдану корача Патријарх. Кад се поворка формирала, донесена је и бечка слика Јосипа Клајна. Занатлије, чланови Задруге, осигураници фонда, њихове калфе, Њихови „чираци", све је било ту. Није шаЛа. Београдскс занатлиЈе се одужују свома спаситељу. Јосипу Клајну. Поворка је кренула. Огромна и нм позантна. Под „небом" Клајнова слика. Ношена је од двојице озбиљних људн, а свет јој се клањао, као да ј'\ Боже ме прости, то слика каквог светитеља.

Литија, јер по причању старих Београћана била је то доиста права литија. црквена, — прошла је свим глав ннм улицама и најзад се зауставила пред кућом Јосииа Кла|на. Узбудљив је то био тренутак када је слика уручивана Клајну Дирљив и свечан. Клајн је био дирнут и срећан. Толика пажња, толика захвалност..." Прнмио је дар. Сузних очију изговорио је неколмко захвалних речи...

Ннје прошло много од ове свечано сти, а у Задрузи поће све натрашке. Као да је у њу ушао неки г»аво. Клаји се борио. Дивовски се борио да уста нову извуче из глиба у који је запала. Занатлије приметише да у нов чаном пословању није све у реду И извршише преглед касе. Једног дана задругине, другог фондовске. Све је било у реду. Лзуди су се у чуду питали, откуда је то могуће да књиге показују пуну исправност, а да Задруга нпак иде у суноврат. Заинтересова се овим случајем и Миннстарство народне привреде. Нареди и оно ревизију. После прегледа у Задрузи. где је би лс све исправно, комисија црвеним воском запечати касу. Преће у другу одају где су се налазиле простори је фонда. Тамо све празно. У каси, из које није смео ни пребијени марјаш да се узме — ни динара нема. А у ћемеру треба да буде 120.000 динара. Клајна стрпаше у затвор. Тамо. он иследнику све објасни. — Потрошио је. вели, нешто новца на отварање радње сину. А онда. и неке глумице су криве... И оне су однеле доста. — Али. како је Надзорни одбор увек наилазио на пуну исправност? — Тако, обмањивао сам их. Када је вршен преглед касе у Задрузи, дефицит сам попуњавао из касе фон да. — А кад је вршен преглед у фонду? — Онда сам новац из Задруге враћао тамо. Близина. соба до собе. учннили су своје. Један капитал био је упропаш ћен. Задруга је остала без новца... фонд се није упуштао ни у какве новчане трансакције. и остатак новца. — с разлогом. припао је њему. Клајн је одлежао неко време у затвору. Онла је пуштен да се из слободебрани. Спасли су га, кажу неки пријатељи. Умро је као општински службеник, презрен и проклет, као да никада није био цењен и слављен. Покушавано је. нарочито после ра та. да се рад Задруге обнови. Повећаван је у два маха. н капитал. Задруга је, у једном тренутку, стала на своје ноге. Но, дошли су други упропаститељи. Сазидали су једну гостионицу у Аранћеловцу. Назвали су је „Орашац". Она је изазвала понов ни крах, уместо да донесе обећавану добит. „Орашац" постоји и данас у Аранћеловцу. Прешао је у друге руке. По мињемо га једино из разлога што је он једини споменик. не — он је гроб и оне прве, и ове обновљене, За натлијске задруге. Последњи крах Задруге суд ни|е Успео да расветли. Занатлије, данаш ње занатлмје. не знају ни за њену ликвидацију, ни за њен стечај. Задруга, дакле, на папиру и у машти Задругара постоји још. Само, онако од ње нема ни трага ни гласа. Фонд, напротив, живи. И напредује. Данас располаже капиталом од преко пет милнона дкнараСпасоје ЂОРЂЕВИЋ

Несук^иво је да је прва ритмичма говорена реч, прва поеаија постала подражавањем птичиЈем цвркутању. Бар ја у то не сумњам Кал бих хтео да се ставим на |едно миголошко и митографско глсдиште, или на гледиште блиско ономе које веје кроз ОвндиЈеве Метаморфозе, ја бих рекао да су птице зато сгзорене пре човека, да би човек могао да постане пссник. Ово мора да важи пре свега за језике који су најближи птичијем ивркутању, а пре свега за стари

Паоаћинске улнпе зачоче колима сељаци из околине н продаЈу од производл својих све шјо се дз продати

Г. Станислав Винавер хеленски језик сав у измени, проме ни, разтамању и сазревању крагких и дугих слогова, са свим прс* ливима смисла који се убрзава или успорава, или насилно кочи или изненада устремљује (када се ствар нагло схватила, или се нде у неминовно видело). Језик краткнх и дугих слогова, кратких и дугих Морзових знакЈ* ва у осетљивом изразу бића, н> шао је несумњиво у птичијем цвркуту могућност и узор да се п јставе метрички шаблони за испуњавање живом наврелом речју. Пре свега не губимо из вида. да ни сам мегрицкн шаблон измене крат ких и дугих слогова у неколико ред-» ва, није могућ на стриктно математички начин. Таквог језика нсма, такве поезнје нема. Ту су огступања од шаблона. Она чине вглику драж, као и увек сва отсгупања. И та отступања не долазе само услед недозољно наћени* слјгова, и не долазе само услсд индиферентних слогова, — она дрлазе и од самог пулса живота ко;И захтева, чак и противно уроћсној акцентској норми, да се по нешто поремети. Сам смисао, сам живот, слутња, очајање. безбројнн токови унутарњег напора, тајапствена веза измећу речи и појмова која се образује и мимо песника, остварају отступање од утврћеног шаолона, од утврћеног оштрога веза. Али померање је учињено под утицајем емотивних и тајанствених, неухватљивих чинилаца. Онн онда улазе, целим својим значајем, у ткиво песме. А шаблон ипак остаје: као идеална заталасана линија према којој се стглно на неки еачин равнамо према којој осећамо нормалу. Само су тада и тако отступања истински стваралачка, ако се осећају као неминовно дакле нпак нормално узмицање од оног другог нормалног од оног другог неминовног. Две неминовности: једна у шаблону који је утврћен, друга у померан>у шаблона, које је морало доћи. Само је у тој игри најсуптилнија и најдубља неисказана поезија. И ово да се прошири не само за мет ричке јединице, за стопе и строфе, него за цео емотивни живот из* ражен језнком који се гиба и таласа, који је пун недокучних чудеса и "жасне бездушне правилности. И ово да се прошири и за акценте тонске. Тако се иела судбина стеже у оквир језика, из оквира језнка у оквир поезије, из посзије у преплет метричких лннија, које се колебају и померају Али шаблон! Он не може у језику да буде наћен насумце. Он претставља најинтимнију и најбитнжу тај'ну наречја, можда чак и предела који се пружа или засвоћује. (Можда чак и подземног предела испод оног видљи* ог кога допуњује. Мож да чак и невидљивог, нзнад нас, ко ји лебди). Тај шаблон, (као код нас на пример десетерац) извире из језика можда чак и из једног дијалект*, можда чак из једног става људског. Све су то знали Грии којн су, остваривши Ј'едан метрички шаблон у једноме дијалекту — као њсго<во обнажење у области речи уз тај шаблон, то рећање стоп?, тај вид приказивања у мору важних и неважних појмова и осећаја — употребљавали увек и цсо дијалекат када |е он био у питању (тај шаблон »скопан у томе дијалекту, и као само у њему изводљив). Доцније Је поези|а пронашла друге могућности, другс перспективе ко(е се донекле могле ипак растумачити и на стари начин тачнијим увидом у суштину онога шт> се чнни. Тако су сликови иаправилн од пелог стиха низ безнацажих слого*.. најчешће избанализованих. Тако Је слик направио од целог СЈНХ4 и .1Ш) Џ&1,

стих ипак није имао У гипкиЈ 'ен хсленском освајању умног и безумног простора. Тако је стих постајао укочен, тако је стих преиветавао. Тако су се појавиле веће јединиие него стопе: Јединииа је ритмична од сада иео стих. Тако се појавила поезија — и морала појавити. — бескрајнога вербализма. Тако је епиграматична срж збивана, уништена, тако више нико није могао наћи кључ за једно сновићење и остали смо у потпуном хаосу варварских нагомиланих, без бројних штурих и крутих љуштура, које си1ају бљеском драго* ценим и ретким, али нас окамењују у једно тешко и суморно богатство. У једну језу. У пораз. У узетост свих зглобова. У безнадежни останак у опстанку, Безизлазно богатство! Лавиринти немају више Аријадниног конца. Проклетство богатства! Богатство несварљиво и неиздржљиво! Повратак у класично ивркутање није могућ. Народи и песниии кој'и су то покушавали, нису осетили главну разлику измећу наших и њихових нормала и судбоносних игри. Има још нешто основно у гипкости и гибању класичнога. Поред ред саме битности — коЈа је гипка и померљива и надахнуто приступачна сваком колебању, — установљен је и начин изражавања, К'*• ји код њих од једног стиха ствара целине у трепетном преплету. Ја сам, у сзоЈ'е време, пронашао да придев као оно што означава најличниж суд. тражи вазнесењс, тражи успон , тражи врховни ак« ценат. Исто сам тако утврдио да су имениие слепи идоли. који С4 тешко крећу и који захтевају религиозан став према себи и окре« тање око њих. И цела граматика пуна је ових таЈних значаја, ко1ч раније нису били откривени, — а које ја осећам, па •"^••^кле и знам, и умео сам да изнесем на светлост речи. Стари грчки песници не само да су у овоме свему имали интуитивно знање. које је данас изгубљено (већ самим тнм што је изгубљена и музика која је била трећи елеменат стиха: први је нор. мални шаблон, други отступањв од њега, трећи чудесна веза сч певаном мелодијом) — него су свесно и несвесно ипли и даље него и сама природа Тако, у њиховим стиховима помаљају се при« деви. који значе воховно узбу« ћење. пре' него што би имали та се укзжу , када би ред мисли био управљен хрочолошкн и прегледно чулно . Тако се измгћу поемештених речи. које су се одрекле свпга природнога реда, уклешти наша пажња, — тако се наша пажњз напреже измећу два врхунпа. а сми сао Једнако чека да се по!авн очекивана реч која је у даљој вези. На тај начин ттропињу се појмови и изрази, осећаји и чежње, значајн и плашње, као звери дивље, одржаване ипак општим шаблоном стиха. у ј "едно| укроћености, кој"з додуше није судбн«>ска, али коЈа потиче ипак од снажно повУчено1* шаблона стиха, са његовим рећањем краткнх и дугнх и са апсолутно сигурним сурвавањем и вазнесењем, падом и спасом. Сав ред речи да!е, слободом својом ко]а се подвргава ропству иетрике, нешто у највишоЈ мери узвишено: игру случаја и коби, и инат чове ка према закону који је неодољиз. Целе ове игре судбине нема у нашим варварским |езицима, у оноликоЈ мери не као код Грк*. А, понављам, само Је у борби, у игри. у сукобу измећу два начела која се вечито оптичу и растачу, само Је у томе драж и понос поезије, — никад пак у победи једног начела, ма коЈе оно бил<*. То Је тада само смрт. То 1е нешгЛ Још страшније: то 1е епитаф, натпис надгробни о неком који је некад живео. Уколико хоћемо и можемо да остваримо живу поезију, ми се м*»рамо надахнути нашим роћеним 1с8иком — сваки својим — и кроз њега осетити мо- Кчостн дивљег и укротљивог, нормалног и оног што нормално може да помери из основа, из зглобова самих. Без поезије неће ни |едан Језик — без праве поезије — бити племенит, а ни они који се тим |езиком служе неће бити племенити Они ће бити тамни и туробнч варвари који мумла|у. Залатак је песника ла пмнаћу тајне могућности нашег језика, да их изборе, да обасјају наш језик и наш израз и наше ду Ш е светЛошћу којп |е ту, каја Је' сакривена, ко|у трсба на:,и. Без тога плагослоеа неиа културе, неиа ду. ше, нема праве духовне будућности. Сганнсл&в ВИНЛВЕР