Pravda, 11. 04. 1936., str. 15

УСКРС 1936

ЕРЕНТАЛОБ ПЛАМ 0 РАСПАРЧАБАЊУ СРБИЗЕ

ПОЛИТИЧКИ МЕМОАР НИКОЛЕ ПИШТЕЉИћА

Године 1906, на положају шефа аустро-угарске спол>не политике, Голуховски, човек опрезан и мало авантуристичке природе, би аамен>ен бароном Еренталом, дипломатом смелих потеза, који је горео од жеље да се одликује. Наследник Голуховског хтео је да води велику политику и да у Европи кгра улогу достојну Хабзбуршке монархије и њега самог. Али није имао среКе са остварензем својих политичких идеја. Дошао је на управу са жељом да закључи савез трију царстава, а завршио је каријеру као озлоглашени непријатељ Русије. По кренуо је питање о грађен>у сануачке железнице, па га је, изазвавши велико узнемирење на свима странама, напустио и не покушавши озбиљно да га приведе у дело. Стога није лако пратити политичку еролуцију барона Ерентала. Аустроугарски министар иностраних дела из доба анексионе кризе није био сталан у својим политичким идејама. Мељао их је, некипут после Кратког времена и радикалноУ седници заједничког министарског савета од 27 октобра 1907 године, Ерентал је учинио значајну цзјаву, да је политика која је имала ва цил> да стави Србију под економску и политичку зависност АустроУгарске и да је сматра као диап':16 г.едНе6аћ1е прегрпела потпун бродолом. Само би се, рекао је он, друга сила корнстила конфликтом који би избио између Монархије и Србије. Нспуна ДБа месепа доцније, у разговору са шсфом ђенералштаба Конрадом Хсцендорфом, Ерентал је обележио као циљ своје балканске политике анексију Босие и Херцеговине и инкорпорацнју западне Србије. Ерентал је, дакле, мислио тада на рат, са Србијом, чије се освајање друкчије није могло извршити. Анексија Босне и Херцеговине само је била прва етапа у извсђењу те амбициозне политике. Тако се Ерентал враћао на СЕоје идеје из 1903, када се, као амбасадор Аустос-Угарске у Петрограду, жалио што је Монархија пропустила Прилику да уђе у Србнју и тамо заведе ред. Циљеве своје балканске политике тога времена Ерентал је прецизирао у мемораидуму од 9 августа 1908. У случају распада Турске, АустроУгарска има да створи себи сигурне границе на југу. А сигурне границе Ке имати само ако зло ишчупа нз корена и учини крај велико-српским сновима будуКности. Овај се циљ, вели се у меморандуму, може постиКи ако се Монархија у спору српско-бугарском стави на страну Бугарске и по.маже стварање велике Бугарске, на рачун Србије. На тај начин довршила би се дипломатска припрема и у повољном моменту европске ситуаније, АустроУгарска би ставила руку на оно што бн још остало од Србије. Месец дана доцније, 5 септембра, у Берхтесгадену, Ерентал је обасестио Шена, немачког државног секретара за спољне послове, о својим политичким плановимаС извесном бојажљивошКу и с молбом да се то сачува као велика тајна, Ерентал му је саопштио да је даљн циљ аустроугарске балканске политике „потпуно уништење српског револуциоваоног ~незда"- Србија би се могла дати Бугарској. После проглашења анексије Босне и Херцрговине, којс је било нзвршено 7 октобра 1908 године, Ерентал је још увек остао при своме плану распарчавања СрбиЈе. Почгтком децембра рекао је немачком амбасадору у Бечу, Ччршком, да треба у сваком случају одржавати супарништво измеКу Србије и Бу» гарске, и да тога ради добро би биЛО дати Бугарској један део Собије. Неколнко недеља затмм, Ерентчл И«гња својс гледиште. Коајем јану-

ара 1909, он више не сматра да Аустро-Угарска мора да уништава Србију. — Рат по сваку цену с јужним суседом Монархије није више у плану његове балканске поли-

Г. Др. М. Нинчић тике. Он се задовољавао дипломатском капитулацијом Србије, па да спор изазван анексионом кризом о-

конча на ми;пн начин. Али идеја распарчавања Србије није никада била потпуно напуштена на Балплацу. Узбуђење које је анексија Босне и Херцеговине изазвала у Европи, било је поучно за Ерентала, човека неоспорне интелигенције. Он је увндео да је остварење његовог балканског плана теже и везано са веКим ризиком, но што му се то пређе чинило. Али рђаво семе било је бачено у земљу. Нзеговом лакомисленом наследнику грофу Берхтолду било је суђено да се лати извршења смелога плана, и то под још неповољнијим околностима- Аустро-угарски министрр мало су ценили егзистенцију дрН*ава за које су сматрали да су слабије од велике Хабзбуршке монархије. Али они нису могли да схвате колико је опасно било изложити ту Монархију сувише јаким потресима, а још су мање разумели колико отпорне снаге може имати један народ који се бори за своју независност. Др. М. НИНЧИЋ

УЛОГА ШКОЛЕ у физимком васпитању омладине

Не треба називати спортом оно бес мислсно такмичење и постављање ре корда које је обузсло цео свет. Спор том се не може назвати ни о.чо сире мање младих нараштгја за борбу и ратовање. Спорт је само телесно веж бање и нгра. Он је одрасломе онл што је игра детету, јер треба да за довољи једну природну, у нсто време физичку и интелектуа.тну потребу човекову. У модерном друштву спорт није више само забава и разонода беспос« лених. Он је постао једна неопходна потреба за људе и жене, којима |е живот, захваљујуКи напретцима тех нике и новим условима рада, постао непокретан. Спорт треба да задово љи њихову физичку потребу за покрето<м и да им створи разоноду и одмор од монотоног свакидашњег посла. Тако схваКен спорт је нарочитО потребан интелектуалним радницима уопште. Он треба да им буде н телесна вежба и умни одмор. А у овој класи интелектуалних радника спорт је несумњиво најпотребнијн њеном подмлатку, студентима. У нас се с времена на време, чује по који глас о томе. Нарочито се мно го говори о потреби физичког вт? питања и развијања спорта код н? ше омладине од кад је ствопено и.п.> себно министарство за физичко вас питање народа. Али резултати његова рада још се не виде. Наши студенти не увиђају, на жалост, сами да је спорт за њих једна одиста насушна потоеба. Зар није карактеристично да 8000 студената у Београду немају тако реКи ни једно спортско удружење? Сем врло малог броја оних који су у последње вре ме почели одазати смучарству или ту ризму, највеКи број се бави сдортом једино као „навијачи", и то* је све. Многи од тих младиКа сматрају спорт као „чедо буржујске културе" или као „манију доконих". Други пак се празаају да им није могуКе ни помишљати на спорт кад морају да привређују свој насушни хлеб, а спорт је скуп « треба за њ Нмати дпста времена на расположењу. Сре Ком овај разлог се може примим само за релативно мали број студе ната, који су доиста у немогуКности да нађу довољно времена да би се посветили спорту. НајвеКи број |е оних којима је најмилији спорт прошетати се корзоом и који за то налазе врло много времена. Оваква скоро потпуна индиферент јкст наших студената према физи ч ком васпитању је логична последица индиферентности с=ме школе према овој втжној функцији. Изузев појелиних. и то врло ретких наставци ка. ко»и би по нешто учинили да помогну студенте у њиховим насто јањима да се баве спортом. сама Шк<> ла не чини цишта за њих у овом п ј г/елу. Па не само Школа, него ни сту* дснтски родитељи. ни само интелек туално друштво или класа. не чинс ништа да обезбеде физичко здрзв ље и т«»лесни развитак своје омла дине. Мећ\'тим, та интелсктуална кла са мооала би ч^витети да он>а мора о безбећиватн себи, поред материјалних соедстава и гћизичка средства да "и могла одолевати својкм оба везама коЈе су сваким даном слг

веКе. Ми жнвимо у времену кад интелекгуалац није више привилеговал; сзе више и више он познаје животне тешкоће и учествује у борби за живот. ВеК од завршетка студн ја он упада у вртлог свакидашњице н мора да обезбеђује себи хлеб сво дим лнчнил1 напором. Али са једнаком Интелектуалном вредношКу, онај ко буде имао прекаљсн карактер, ко буде истрајнији и ко буде физич ки отиорнији да са најмањим замарањем обезбеди своју службу, тај Ке у животној борби имати преимућ ство. Због тога, Алма Матер морз при мити на себе и старање да своју де цу оспособи, не само иктелектуално него и физички, за живот који Ке она имати да воде кад се од ње бу ду одвојили. Монтењ је веК рекао да више вреди добро саграђен мозак него добро испуњен мозак. Али, све каше школе, од Основне до Универзитета више се старају да испуне мозгове извесним одређеним знањимл него да их моделишу и да од њих начине органе способне да функци> нишу у свима око.тностима живота А шта тек да речемо о старању шкт ле о осталим органима и о целом организму младога биКа једног студента? Физичко васпитање, и поред пла тонског одушевљавања широких сло јева за поједине врсте спорта, болно тапка у месту, одгурнуто и презре но од Науке као и од Незнања. Мс ђутим, да је среКе, оно би требало да чини целину са оним другим вас питањем о коме води рачуна Минис тарство просвете. Физичко и умто васпитање не би требало одвајати. Они се допуњују, чине целину и нч како нису у опреци. Према томе није потребно ни засебно министарство за физичко васпитање. Његов дело крут рада треба ставити у дужност Министарству просвете, али му у исто време треба дати и сва потре бна средства да свој задатак може извршавати. Поред онога што ниже и средње школе чине у погледу физичког вас питања, Универзитету се намеКе, по ред досадашњих задатакт још један нов: да у своје програме унесе по требне допуне у погледу старања о физичкој култури студената и да т° спроведе у дело. Без тога универзи тетска настава Ке бити непотпуна и личиКе на оружје које се даје у руке паралитичару. Ако сви заинтересовани, почев од просветних властч, па до родитеља и самих студената, увиде да инте лектуално оспособљавање треба да се врши упоредно са фнзичким ос пособљавањам за рад, онда Ке се о здрављу и о физичком развијању школске омладине водити рачуна као о чињеници од највеКег нацио налног, социјалног и економеког значаја. Пдоф. В. АРНОВЉЕВИЋ

' Трговац Никола ПиштељиК, члан једне врло умедне српске породице у Бањој Луци, упутио је уочи Св. Саве 1593 један мемоар српској либералиој влади, са тежњом да ^брати ви не п)жње на тс области ида буде мало активнија према њима. Тај мемоар је доста занимљив н ми

Г. др. Ћоровић овде доносимо из њега, у изводу и дословним наводима, његове главне мисли. „Као добар познавалац прилика и стања српског народа у Босни и Херцеговини а умољен и у споразуму са људима, којима тешки удес срце пара рад бојазни и страха што данашње прилике подривају у трују народ отровом који — ако према организованом раду душмана срлских обузме сво тијело и свијест народа у Босни и Херцеговини срећу и будуКност тнх земаља као српских стављају у сумњу и њихово однарођење као просто питање времена: приступам овим меморандумом као апелом на данашње држлвнике слободне и независне Краљевнне Србије да колико ради оних земаља, толнко и будуКности свегз Српства, узму озбнљно у вид и претрес стање Босне и Херцеговине, јер претстављам да они најбоље унаду( да Краљевини Србији, радн ње саме, не може бити свеједно а« кова уе бити судба сусједних земаља и какво Ке се теком времена ■>• туд развити расположење према Кра љевини Србији. Као Србин на првом мјесту имам истакнути да је јаван управни рад данашњих власти у Босни и Херцеговини, управљен у крајњим својим конзеквенцијама против националних тежња тамошњег народа. — Систематски. конзеквентно и одлучно се ради, само да се свака маннфестација народа, као једног дијела Српства, свукуд и свагда препрјечи, потрпа или чак и загуши. По» сљедице тих тежња управе јесу те да се данас спречавају и забрањују кнстнгуције са српскнм именом као пјевачка друштва, читаонице, културна, умјетна и забавна друштва н јавна удружења са ма којом цијели било. — Тако је дачас категоричлн императив, да никаква друштва и удружгња, која би се темељила нз чисто српској народној основи без разлике чланова по вјери — не могу се основати." Против националне мисли влада систематски потпомаже анационално „бошњаштво". ПиштељиК добро наглашава да то бошњаштво, удружеко са туђим елементима, има да претставља основу аустрофилске политике, „док је српска мисао у Босни и Херцеговини и данас преставник оних тежња. које се слнјевају у наду и вјеру у ујелињење свију Срба у једну слободну, самосталчу, територијалну и самоуправну цјелину." Србија ни у свом сопсчваном интересу не сме дозволити, да се српски елеменат у окупираним покрајинама ослаби; и то у толико пре, што судбина тих области још ннје коначно решена, а што Ке при том решавању снага тогз елемента бити од значаја. Сем против националне мисли аустрискз влзда с планом делује и против правослазља. Ово је снажно и одупнре се са успехом. Алн ипак морамо заплакатч н закукзти, јер се је враг и сопостат као лопов почео у нзш дом увлзчи« ти тиме, што се је успјело дз се у Босни и Херцеговини вражије сјеме посије у врт Госполњи. — Токо |с ето непријатељ православне вЈере данзс лзтио се оружјз. од којнх рзне могу непреболне бити и чији удари сумњамо да неКе бити у стању зздрмати зградом Св. Саве; а то к да је дшашња упраа« ук}ела да по-

сије неповјерење, неслогу и омрзу; међу сании правослзвним Србима. Прво тиме: што је користеКи се слабости духовних преставника Високопреосвештене госп. МитролЈЛита код средишњих духовних власти поставила људе, којима је материјализам душу и срце отровао или којн су сасвим подлегли упливу душмана православија, не могуКи се с овим равнати ни знањем ни умијењем. Не смије се сметнути с ума да се код политичке управе у богоштовном наставном одјелу у Босни и Херцеговини налазе искључиво и само католици и то они, које је като^ личка пропагандз на то мјесто попе* ла а не њихове заслуге или какав јаван просветни н културни рад." Тај део ПиштељиКева мемоара, тачзн у основи, занимљив је нарочито с тога, што су ту изнесене јасно оне исте тужбе и прекори влзстимз и јерзрхији, који су три и четири године доцније ушли у меморзндуме српских општинз упуКивзне цару. да би се добила црквено-школска автономија. „Прошле године управа се дрзла да са једном „резерват" наредбом јавно устзне против устзнова, којс подржавају и одржавзју Прзвославије у Босни и Херцеговини, а то оу: цркве и школе. — Она је сзд учинилз свзки рзд православних општина овисним о дозволи политичких власти, које као главна контрола сада могу и црквене општине, односно упрзвне им одборе постзвљзти и збацивати. — А над вјероисповједним српско-православним школама објесила је нзрочито Домоклев мач наредивши, да нити из Аустро-Угарске монзрхије изабрани и дипломирани учитељ не смије у школн предавати, док нарочиту дозволу од владе не добије, која опет такову издаје тек пошто неколико мјесеци учитељ безпослен у мјесту проведе и дјеца толико продаигубе, а власт међутим каквог сметењакз најми да бургија и буши: како није право да општнна учитеља плаКа кад дјецу не учи, те да је штета да дјеца не иду у школу комуналну. — Тако је сад лукавошКу и евентуалном узкрато>1 учитељске дозволе уопће доведен у питање и опстанак вјероисповједних школа и потреба црквених општина, јер кад их је корупција ммогла тчко потрести, наћи Ке пута да их и илузорним учини. „Гвоздена рука, која овако систематски и енергично забзда грабљиве канџе у живо тјело православних Срба, у стању је да га разтргне ако се каква устука не наће. јер је борба православним Србима још и рад тога тешка, што влзст данас присваја себи не само право врховне контроле духовних и просвјетних \'станова, које држе православије у Бос« ни и Херцеговини, — него }е присвојила себи право и располагања и управљзњз тих установа, тако да се данзс без дозволе политичке власти не може више ништа подузимати што би било у корист цркве или школе, па постојала та од старије доба или се нз ново подизалз. — Та. ко је дзнас то присвојено правопрегледањз рздз и рзчуна појединих црквених општннз у рукама душманских власти, постало једно опзсно и преопасно оруђе, којим се може не само кочити точак сваког добротворног и успјешног рада на одржању Православија и Српства. него се и школе и цркве затварати могу, само кад се прискочи изговору оскудице срества, а тиме се веК и балансирз кад се тиче отворења нопих српско-православних школа и подизиња цркзвз." ПиштељиК је, даље, нагласио и извесне привредне момснте. „Познато је да је окупанија пореметила из темељч привредни и гоциалии живот у нзроду тиме, што је сз окупацијом дошао страни свјети елеменат у вемљу и ударио другим колосеком. — Тај вртлог у материзлном погледу дошао Је многоме главе. — Дзнзшњз упрзва зчала је све то да у своју корист експлоатише. те је у рззним ззкупнмз, подузеКимз, лиферацијама умјел? да уплете, обвеже или натовари људе, који сад уплетени не могу да се изплету, него морају својом чашКу и поштењем да плаКзју крваву зараду или чак и своју пропаст. — Тако је вллст умјела да уКутка, сузбнје чли убије сичку моК и рад тих људи на оном п *Ју, гдје би у ззједници са мзсом нсрода могли корнстити праћг^славној цркви нли одбијати нзпадаје на исту. јер њихово и најбоље чувство н осјеКање ннје од ннкакве користн. потнто се нсто пред вллсти \ дје^г не -С^ије- м?тифсстирати". Ту ствар ИкштељнК је добро вадео н