Pravda, 11. 04. 1936., str. 17

Ускрс 1939

„П Е А В Д А"

11, 12, 13 и 14 април

КБАЛИФИКАЦИЗЕ ' НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

ПИСИО СА СЕЛА СЕОСКИ ЂИЛКОШ

Револверскн пуцн>и који су неаавно одјекнули у Народној скупштнни, нису, среКом, никога погодилн, али су поново скренули пажн>у јавности на овог другог законодавног фактора. У послератном вре мену и наша и светска јавност чешће је писала о нашим народним оцима и ружним сценама које су они приређивали вршећи своју суверену власт. Врхунац од њих приређиваних скандала у Народној скупштини достигнут је кад је брзом паљбом у Скупштини раа»ено и живот изгубило неколико на родннх посланика, што је био наЈ аад повод да се уведе диктатура... Али ружне сцене, које су срамотнлс н Народну скупштину и целу зел г > ј поиавл>але су се • доцннје док недавно опет један народни отац нијс покушао да револгерскнм пуцњем изрази осеКаје према министру претседнику. Такве сцене иза аивају на оазмишљанзе ко нам све и каквим особинама улази као народнн посланик у Народну скупштику, која треба да доноси законе и вршн контролу над радом владе. Каже се да старији људи мисле да је све боље било у њиховој младости, да они радо говсре о м старом добром времену**. И писац ових редова долази у старнје људе, био је у предратној Србији и народ ни посланик у доста бурном и жучном времену те му се чини да су у том предратном времену и народни посланици билн много бољи и внше свесни своје посланичке дужности и свога посланичког достоЈ*анства него данас..- Али Ке и млађи људи, који св сеКаЈ*у предратних времена и Предратних скупштина, признати да су нарави људске после рата јако подивљале и да манири послератних народних посланика ни у колико не доликују претставницима народа... У последње време много се гово ри о народноЈ* вољи, о парламентаризму и демократији. Једнодушно сс траже слободни избори, на којима ће народ слободно изабрати народ не посланике. Верује се да Ке тако изабоана Скупштина у многоме при н р^ р мовн да наша земља изађе из кри зе, у којој се налази. Али са једном стварн морамо бити на чисто, а то Јг да се треба труднти да се поправк квалнтет народних посланика. Са мим тим што Ке избори бити слобод ни још није сигурно да Ке из тих слободних избора доКи у Скупштину такви народни посланици који Ке високо ценити свој положај, који Не бити свесни своје посланичке дужности и својкм радом и понашањем импоновати и влади, коју треба да контролишу, и јавности која треба н>их и њихов рад да контролише... Истина каже се „какав народ такви су и његови посланипи". Али народу се може и подвалити разним корупционашким и демагошким средствима да изабере људе који у ства ри ништа не значе и ништа не могу да помогну ни народу ни држави, а могу својим радом и понашањем да оштете и обрукају државу. Зато морају меродавни фактори мислити и о томе како да и из слободних из бора дођу у Народну скупштину они који су најдостојнији за високу дужност народног посланика. И највеКе присталице демократи је и парламентаризма увиђаЈ*у да се данас и једно и друго налази у очај ној кризи која им убиЈ'а углед и ивазива реакцију са тражењем да се ревидирају досадашње демократске и парламентарне установе или да се парламентаризам замени нечим дру гим, а често се тражи и његово пот пуно укидање и замењивање фашизиом и другим ауторитарним режимима. Повика на традиционални пар ламентарни начин управљања држа вом не долази само од такозваних десничарских кругова. И левичари нису задовољни са њим и врло је ка рактеристично шта о народним посланнцима и њиховом раду у Фран цуској, земљи парламентаризма и слободних избора, мисли и јавно ис казује један социјалистички народни посланик, који је двадесет и седам година вршио посланичку дужност. Компер Морел, стари народни посланик, који се неКе овога пута кандидовати за народног послаиика, каже у једној посланици својим досадашњим бнрачима: „Француска република треба да иа основе измени свој устав, застарсо и изобичајен, и да знатно попра ви свој старински и неупотребљив парламентарни систем. Изборни ред треба изменити да би се посланик ослободио тираније Војединачних интереса и интервенци Ја приватних или групних, који се у *$ужују да убију углед ■ влад

жаве и да пљачкаЈу народне касе. Треба се ослободити поплаве пре порука тетака, кумова и партијских пријатеља. Треба обезбедити сигурност министарства, да би министри стварно могли да управљају пословима сво јих министарстава, а не као што је данас случај да су приморани да нај веКи део свога времена јуре по скуп штинским ходницима, да за се врбу ју наклоност штампе, или да избега вају клопке и заседе и изигравају противнике са министарских клупа. Трсба онемогуКити посланицима да предлажу увеКавање издатака др жавних, притиснути од оних који Ке од тога да извлаче користи"Оваква и још оштрија критика умесна је и за наше прилике. К како се и код нас траже нови изборни за кон и нови избори, то морамо тежити и ми томе да добијемо бољу На родну скупштину од оне коју да.час имамо, а у првоме реду да поправимо квалнтет народних посланика и при слободним изборима. И по закону и по навикама код нас се утврдило мишљење да за народног посланика нису потребне ни какве друге квалификације осим оних које предвиђа изборни закон. У главном те се квалификације своде на то да кандидат за народног посла ника није долазио у сукоб са криеичним закоником. Зато су апетити за положаЈ* народног посланика сил но порасли. Сваки се данас сматра способним за овај деликатни положај народног послачика. Несвршени 1>аци, адвокати без клијената, пропали новинари, опаки зеленаши са дубоком кесом, партијски кортсши и дрекавци, који су се у предрат ној Србији сматрали способним само да врше партијске агитације, без обзирни демагози који народу обеКавају златна брда у уверењу да своја обеКања никад неКе моКи испу ннти, апелују на народно поверење сматрајуКи се спссобним за посланичку дужност... Како лакле да дођемо до бољих вародних посланнка? У Србији Ј*е постоЈ*ала Ј *една врста народних посланика, која је чинила част НародноЈ* скупштини. То су би ли т. зв. квалификовани народни посланици. У сваком изборном окру гу свака кандидатска посланичка ли ста морала је иматн два квалифико вана кандидата са факултетском спремом. На места тих кандидата стављани су људи озбиљни и углед ни, који су нешто значили у партиЈ ској централној управи или су стекли углед дужом службом у народу као професори, лекари, инжењери, судиЈ*е. 1 о су били ваљани радннци и У струци којој су припадали и ужи Бали и поверење односних стручних кругова. Њима није било потребно да агитују и кортешуЈу и да се служе демагошким средствима да би до били народно поверење. Мање више сам је народ тражио да они буду народни посланици. Из тих посланика, у свима странкама, регрутовали су се и министри, те је и ква литет министара био на високом ступњу. Они нису као народни посланици трчкарали по министарстви ма да израђуЈу својим бирачима практикантска места, да постављају служитеље, да издеЈ *ствуЈу помиловања од казни, да протежирају лиферанте, да набављају бесплатне возне карте својим гласачима, да отпуштају грешне чиновнике, који врше своје дужности по закону, не обзируКи се на посланичке интервенције... Требало би ту установу квалификованих народних посланика усвојити и за нови изборни закон. Други начин да се поправи квали тет народних посланика зависи од партијских управа ,од шефова стра нака. Они су у овом погледу у послератном добу Ј*ако грешили. Нису пазили кога су препоручивали за посланичког каидидата. Тако се де шавало да опскурне личности разним махинацијама и ситним услугама „опсене" шефа странке и партијску управу да до 6 иј'у препоруку ва гла сачки народ, који дотле ниЈ - е никад ни чуо ни знао за дотичног кандидата. И покојни ПашиК много је у томе погледу грешио и његове пре поруке за велики број народних по сланика, „млађих снага", којн сем младости нипгга друго нису имали, доводиле су у Народну скупштину кандидате који ни најмање нису чинили част ни Народној скупштини ни раднкалној странци, што се доц ниЈ~е њиховим радом очигледно пока зало... Треба дакле појачати утнцсј шефова странака и партијских упра ■« / пргледц .ад&фрим

ких кавдидата. Треба пазити ко « „Шиљчићи. опанчијћи..." Високи, тип. Али да сс разумемо: ис тип препоручује. Не тоеба у тежн,и за пркос™ шиљчики. „Од три прста прелазаи у еволуци,и од садашњег што веКим бројем посланика допу-

штати да се као партиЈски кандидати кандидују људи, који нису ва оисоки посланички положај н који Ке, кад буду изабрани, шкодити и земљи и партији па је, можда, чак и из д»ти * преКи за чанак сочнва у про тивнички табор... Али може се са правом сумњати

кајншчиКи " Па још лаковани. Врн- сељака Једном сељаку вишем. И точанице на опанцима широке и испре га типа има. То је гип позитиван. плетане ситно, ситно. Уске пантало- Истнна, има и он своје комика као не од фнног војничког сукна. Фини и сви прелазни типови, свуда. Али мантил, ако је иколико време ва и своје трагике. Сељак те врсте имантила. Глатко обријан, или са за- ма да износи целе генерациЈе на ви коврченим брчиКима — што је једно ши ниво. Он има да се бори и са од не многих варирања овога типа. онима што су противници, и са оДланови меки, без и Једнога жуља. нима за које ради, и, по врху, да са да у "данашн>е ~доба и~све" овТ мере Тип коме хаљина не пуца у раме- влаКује у себи многе опречности и неКе много помоКи да се добије бо- ""ма него на лактовима. Не од ра- многа разочараша Нипошто не тр« »и квалитет Вародии* посланика. «. вего од кафанског стола. 6а помешати ова два типа слична Парламентаризам је као установа у У граду хоће да покаже: )а )есам сомало — али само кад се гледа кризи у многим земљама тако да су сељак. али одабрани - претстав површио. Ђилкош ,е прелазни тив потребне дубоке реформе. које Ке "«к и првак. У селу му ,е и чудно- У смислу хибрида биолошког. Не1атп м кпивп како то ла љули не плодан 1е као и сви биолошки меле народно представништво и начин ње ^ато и криво, како то. да људи не « > говога избора ставити на сасвим но Цене довољно његову снисходљи- зи. Прелазни тип измеЈ,у сељака и ву основу. За то ни)е довољна ре- тако културан и отмен човек, граКанина. а не измеКу сељака н ви форма изборнога закона него устав па се не либи. да носи опанке. Зна шег сељака. Негативан ,е по ономе. ... реформа! А ако до тога до!,е неколико речи немачких или фран- што ,е у н,ему остало се^ачко. нега ,а сам у моЈој књизи „Прннципи др Зна и сграннх нзраза и у- тиван по ономе, што ,е прнмио жавнога уреКен>а". недавно штампа потребљава их доста спретно. Има грађанскоганој (видн „Правду" од 1 и 2 авгу- исписан рукопис. Потпис му )е квт- Понекад ов иеКе у господу и кад ста 1935 године) изложио како би «>аст. уоквирен овалном цртом као би то могао. Има амбициЈа. Не за^ v мјчатпн Гд п1нп члкучинл и ча- довољава се тиме, да у господи оутрсбало ту уставну реформу изве- * ""» љон - Са п>в ° 3аКуЧ ""- а де „ сгде „оследЈима „ по чи-

Д Р . Д. АРАНХЕЛОВИЂ

врчицаЈоилкош! Врло чест тип чак и међу људима школованим. Прелазан

НАШИ ВЕЛИКИ ЉУДИ СТРАНОГА ПОРЕКЛА Често се мешаЈ*у појмови раснога Јати све наше људе кој"и су се ис-

и националнога. Из те пометње поникле су расистичке идеје које не може одобрнти здрав разум ниједнога поштеног мислиоца. Човек припада ономе народу за чије добро ради живсКи у њему и осеКајуКи се његовим чланом. Али је још ружнија она хајка ко

ну и положају", а у прве га неКе да приме. Ретко постаје и Ката. То је опет један тип друкчи. ХоКе се ту много рада а много и практичне спреме. Зато он остаје сељак. Гу сам себе прогласио, да је инкасант, који врши наплате, и моралне и ма» теријалне, за све сет>ачке заслуге. И за ратовање, и за робовање, и за гладовање, и за тешки рад сељаков свакоји. Нарочито је инкасант за партијско- политичке послове. Инка сант, који највеКи део наплаКених с.ума задржава себи. Он Ке наплаКивати у разни.м облииима, свакад и од свакога: Што је његово село гласало, или што ниЈе гласало —

такли у Јавним пословима, а који су туђе крви. Од старих Дубровчана, у којима су кроз векове трајале особине и латинске и наше крви, па све до данашњега дана, многи „странци" и „мешанци" толико су радили за добро овога народа да свеједно. Што се уписало у ову илн г гј ^ је правн грех одвајати их од остале У ону странку, или што се није упи Ја се под вндом борбе за чистоту браКе. Мнр који је Петар Ичко, сало — свеједно. И што Ке гласати, расе диже у свету против грађана цинцар маКедонски, закључио у и- или што неКе гласати. што Ке се упи помешане крви. Мешанци су, то- ме српских устаника, био је важан сати, или што се неКе уписати бож, рђава здравља. помуКсне ду- колико и узимање Београда или све свеједно- Он се понаша као да ше и извраКени морално, без расно битка на Мишару. Чеда МијатовиК, све гласачке куглице носи у своме га инстинкта. У њима се боре крв за кога се мисли да вуче крв од РУпцу — може их изручити где хо оца и крв матере до расапа душе шпанских гитаноса, писац је исто- Кс. и тела. Тај расап они уносе у све ријскога дела о Ђурђу БранковиКу Пођите на село народним каквим што раде и подривају снагу народа и чсстнт државник некадање Срби- послом. срешКете га неизоставно. и државе. је. Међу прецима Николе ПашнКа Пођите путсм, пођите распутицом, Такве мисли. окрепљене докази- пажљиви истраживач посигурно Ке сачекаКе вас негде. Ако .ра$1Те за ма, шнре се као семе на крилима пронаКи и којега Јерменина, па и- владу, ако радите за опозииију, ако ветра и плоде се у главама проме- пак то неКе умањити заслуге Па- идете и задружним послом, што би шаних и недограђених који мисле шиКеве за ову земљу. л <>. како било да радите, морате ра да Ке бити ситији, бољн и ј *ачи кад Као што наш народ себе не мери чунати са њим. Мучан је као парсузбију своје ближње „туђе" и по Вуку БранковиКу, него по Оби- тијски пријатељ, или уопште једно„помешане" крви. лиКу, тако и наше јавне раднике ту мисленик у каквом наролном послу. Ваистину, северњачка крв шведс- ђе крви не треба мерити „владанов^ЈМучан К ао противник. Огади он чо " ке мајке и јужњачка крв египКан- штинама" него њиховим добрим де- & еку иоле отменијем сваки јавни ска оца неКе се лако сложити у лима. Што међу нашим данашњим раД- Не зна човек, како га се треба њихову породу. А\и да није било јавним радницима има на хрватској више чувати, или кад је сарадник, мешавине раса, не би данас Енгле- страни доста људи немачкога по- ил и кад је протнвник. зи били први народ света, нити би рекла, а на српској цинцарскога, у- Нарочито се уплиће у партијскосе са руских степа подигли толики зрок треба тражити у нашој прош- политичке послове. Гу га и сељак моКни дуси. Пушкину је дед био лости. Аустриски и маНарски госпо сам најрадије истура пред-а-се. У Етиопљанин, Љермонтову Шкот, а дари насељавали су у хрватске гра Другим пословима то му не допушта Тургењеву предак беше татарски дове Швабе из далеких северних много. Сељак се није снашао у поМИ р 3а . крајева, да преко њих робе словен- литици партијској, нема критеријуАко Ј*е веровати нашем познатом ске душе и њиве, а у српске гра- ма ни за људе ни за идеје, те му се етнологу Нику ЖупаниКу, и Срби дове, око пашина сараја, скупљали ту и може натурити свако. Због тих су постали мешајуКи се. Освајачка су се цинцарски зеленаши да до- Нилкоша највише стекне се о сељадружина са Кавказа која је говори^ плене сељака пошто преда паши ха- ку једно очајно мишл>ење, кад се ла неким не-аријевским језиком, у- рач. Али снага народна обрасла ј *е Дуже времена ради на партијско по пала је као квасац у меко словеч- чир: деца господара заборавила су литичким пословима у народу. И мо ско тесто, завладала је једним де- на своЈ*е претке и помешала се ме- ра бити тако- На зборовнма и у сви лом Словена и наметнула им своје ђу синове земље по оном древном и ма политичким пословима онн су уиме Срби, што на том језику зна- моКном закону који се зове закон пек У првим редовима. Уљудан дочи људв. МишљеЈће Жупаннкево родне Па 3 мд „ нштитн макин је дискретан. Често пута и није одбачено у науци, него Је шта . не иде на збор. Ако доКе стоји нег више објављено у СтанојевиКевоЈ* таЈ закон » н због неког заосталог де у позадини. Ретко узима реч, рет „НародноЈ* Енциклопедији." презимена које се чува у породици ко галами. Они га заклањају од кон Кад су се ослободили ропства у заЈ*едно са бакиним прстеном, дели- такта, и од погледа чак. Мишљење, Обара (Авара) с којима су се та- ти људе на „чисте" н „нечисте"?... ко Ј е се 0 сељаку створи, створи св кође срокавали, Срби и Хрвати су Ни ја ии моји стари нисмо би,и П0 °" Има ' са к0,и,,а се у парти,скосе спустили иа Балкан и ту живеки ни „„ Пиниаои иего Гоби по * итички '" пословима и долазило опет се мешалн са својнм и освоЈе- .. .... наЈввше у додир. Због тога многи „инима и освајачима све до даиаш " од *°с°ва, а и приЈе њега . Мож политичари. који су дуго година рањега дана. Тако у вама има нлир- Да баш зато мислнмо да се људи Дили у народу, постану цивицв. Кад ске, грчке, арбанашке, талијанске и могу делити на чисте н нечисте са- се нап Усти партијска политика и поч влашке крвн: има и турске. мађар- м0 п0 дглнма . Христос који данас ралити што д РУ го У " а Р од У

ске, кумаиске, печењешке, а у следња времена и германске крви. Да је тога мешања бнло и да нам Је ваљало, доказују родослови мно гих славних људи у нашем народу. Павлу ВитезовиКу, првоме нашем историчару који је с Ј*еднаком љубављу изучавао прошлост и Хрват ске и Србије, отац Ј*е био Немац и звао се Ритер. Људевит Гај, вођ илирскога покрета, син је Лидвига фон Гај и Јулијане Шмит који су и мислилн и говорили по нем&чки. Станко Враз био је син Немца Фраса и матере Словенкиње. Оци нашега позоришта, Димитрије Деметер и Јован Стеријин ПоповиК би ли су грчке или цинцарске крви ако не сасвим, а оно по једном родитељу, као и многи други позоришни писци (Коста ТрифковиК, Боа нислав НушиК), који свом ромејском пореклу имаЈ*у да вахвале ва дар обсервације и ва веигто развијање драмске радње. ... Ншг.М

задругарству на прнмер — зачуди васкрсе, учи нас томе од искони до се Ч овек

конца света.

Божпдар КОВАЧЕВИЂ

приЈатно изненади људи ма некако као новим. Однекле из резерви, из дубина, појављују се људи, којих се не можете никако се

ИјЛуЈ« м О«*

/