Pravda, 11. 04. 1936., str. 18

11, 12, 13 и 14 априп

„П Р А В Д А"

Уенрс 1930

Хрвзтски сељаци српско-хрватска драиа књижевници у словенији

Тити, да сте се са њима сретали у ОамнЈем партиЈСко политичком раду. У додиру и у раду са тим људима човек се нзлечи од песимизма и аа борави рааочареи>а. Био сам у једном друштву у Шап цу. када је једном најагилиијем и најчеститијем раднику на осниван>у сеоских читаоница, књижница и дн летантских позоришних дружина бн ло постављено питан>е: „А ко су љу ди, што ти у селу воде те установс? Јесу ли то истински сељауи, тежаии, Којн раде тежачке послове и од њих живе? Или су то л>удн. којима су ти и тима слнчнн послови цело занима н>е и занат?" — Питање је било Важно и поставл>ено је било паметво. Оно је пригодно увек, кад се год какав народски посао ради на селу. Има понекад међу овим ђилкоши на н л>уди, који нису само рНавиИли тачније: л>уди, који су могли бити врло добри, у којима није уТрнуло социјално осеКан>е, љубав Прсма селу н сељаку, осеКање правде нарочнто. Али су они скоро увек луди поремеКени н социјално н мен тално. Понесено, па упуштено — ка же сељак. Са нескладом у речи, у држању, са унутрашњим нескладом тежњн. У главном је то тип разоран. Смета сваком стваралачком ра Ду на селу, сваком племенитом напору. Али: колико је таквих племевитих људи н таквих племенитих на пора, којима оваЈ ^еструктивни тип смета? — Мало. — - Је ли, према томе, баш гако велика штета од овог деструктивног типа? Илн: Је лн са мо штета? — Не. Има и користи. Тај тип динамизира село, колико било бар. Жалосно је сведочанство аа велики део наше школоване инте днгенције, да је чак и тај тип ђнлиоша потребан и понешто користан сслу. Кад нема бољега..Сељак не воли интимно и не цени Цилкоша. У њему гледа градску кул туру. „Ето шта она доноси!" — по МИслиКе или Ке и казати сваки ул>удан сеоски домаКин. Али Ке га биратн да претставља село и сељака. »Претстављати некога" то није нншта ;ЦО сељаковом схватању. То је фикција. За то га и хоКе сељак и»абрати за свога претставника у пар тнјском одбору, у општини, за посланнка, ако хоКете. „ Да се прелаже са господом до каквог лакшег времсна. И надлагаКе нх чак. Он то уме најбоље. БираКе га сељак н »а претседннка општине, јер, по ду ху и органнзацији општнне, претсед кик је много више човек, који „прет ставља" народ пред властима, него »ојн управља народом. 1 акав је био по свима и ранијим општинским законима. Али никад, апсолутно никад, сељак неКе томе типу повсрити какву било истинскн управну функцију, где се нстински управља каквнм народскнм послом, а не фиктивно. Не за што више, нсго га сељак неКе нзабрати никад ни за под>ака у селима, у којнма пољака бира село, а не власт. Сретен В. ВУКОСАВЉЕВИЂ

Хрватски сељаци — кљижевници! То још увек код н-ас звучи као необнчна новина, једва позната изван хр вагске сфере. Па нпак, даиас постоји у Хрватској читав јгдан низ сеља* ка ко|и пишу. Није реч о оким сеоским политичким агнгагорима шго с времена на време пишу у својим пар тијским органима чланке, стиховгж« н нестиховане, искључиво политичко пропагадног карактера. Реч је о с«* љацмма који пишу белетрисгику систематски и по плану, о сељацима ко ји пишу с књиж.'вним прегензи|ама. Ти сељачки писци почели су да се афирмишу и множе тгк посде рата. Данас имамо десегак имена коЈа су иећ стекла леп реиоме, н то не само у сељачкој публици, имена преко којих нећг нн књижевни историк моКи да пре»,е Кутањем кло преко безчачајног појава. Иетковић, Новосел, Ступарић, Павчек-Мишкина, Марија Машчец од старијих; па: Мандић, Клорнћ, Школић, Вурић. Рестек. бет дсхгм од млаћих — то су имена сеља ка која су већ постзла иди посгају и књнжевннм именима. Песннк Сту* парић н приловедач Мишкина нарочито. Појаз је значајан у сваком погледу. Сељаци улазе у књижевност као субјекти, као ствараоци. Улазе не као досад, трансформмрани варошком атмосфгром и школским систеком; не као „укапућгни" и погоспоћенн сељаци, већ непосредно, у опан цима, од плуга и мотике. У томе је иовина и значење појава. Јер и онако девгт десетнна наших књижевника су стварно сељачки синови. Она једна десетина су сељачки >иуци, или нејдаље праунуци. Али измећу тих поварошених сељака који претсгављају нашу књижевност и сељака ко ји су остали на седу постоји толико упадљква разлика да ју је сувишн« доказивати. Наши књижевни претставници, иакс су, шго но реч. јуче изоили са се ла, урбанизирани су и као људи и ка-о ствараоци. Психолошки је то схватљиво. На селу проводи књижевник само саоје дстињство. При прелазу у варошку атмосферу његово душевно ткнво доживљуЈе читаву ме таморфозу. Асфалт, школа, верошки живот и лектира уводе гог сеоског младића у један нови свет који њега фасцинира, окупира сав његов ингерсс н лагано али стално преображава и његов менталигет. Варошка цивили зација води шаблони и нивглисању, код свих сеоских дошљака прва и најјача је жеља да се чим пре изјед. наче, саживе и стопе са градским ду хом и његооом средином. Тај процес убрзава и извесн-а срамежљивост дошљака да не би одударали од сре дине као беле вране, јер они осећају да |е у тој атмосфери опанак само снмбол заосталости, примитивизма, чак и кнфериорности. Град днктира и својим системом и свој"им ду хом и својим идсјама н својим укусом. А нзш граад је углавиом тек копија европскмх узора и његова нај« већа амбиц / 1е да шго боље копи« ра и чим п^е достигне ниво по ког од тнх својих узора. И то не само ре гулационим планом већ и свим својим животом па и сзојом психоло'*ијом. У том копнрању и подражааању не води се м-ного бриг« о тоие, да ли то све одг^вара нашој душгвЖ )Ј клнми, нвшој пси.хологији, пз прг ма томе и нашнм основним ннтересимз као и нашим последњим ииљевима. А како је гу, тако је и у читавом нашем културном систему. У књижевности то долази до »ајпунијег изражаја Наши младн литерати (говор о великој већини) кад почну да пишу или подражзвају ста ркје, који опет подражава^у европ-

ске, или — ако су „револуционарни" и помодни — уСкачу одмах у европу и ударе да наивно опонашају најновнје књижевне узорке. 1 ако од младих писмених и талентованих сељака постају празни снобови, од све жих сеоских младића неки чудовишни дегенернци, а од здравих сељачких реалиста и позитивиста неки магловити метафизичари н конфузни днјалектичари. Ко би по књижсвностн наших предратннх и порагчих мод&рниста могао закључити да су то скнови, чак и књижевни претставници, јелног гипичног сељачког народа! Зар онаЈ шуштави кабинетски артизам са атмосфером парфемисаног салона као и ова| књишкн и вер балистички марксизам пресаћш на наш малограћански терен из сфере индусгриЈСКог велеграда; зар те на* ше копије духовних манифестација чисгокрвног урбанизма и индустрија лизма имају ишта заједничког са духовним животом нашег сељачког, што значи нашег народа уопште? А, ако игде, коа нас је село полуга на којој се држи сва наша снага и осовина око које се окреће чигав наш живот. Ма да увек запостављано и потнскиваик), само село нам је очувало кроз мучну прошлост нашу не само нзционалку већ и културну нндивидуалност. Оно је то и Једино у стању. Данас оно ступа, лагано али сигурно, на политичку позорницу као сгваралачки субјект. Тз њег »ва нсва улога, базмра на његоеој снази и свесги, намеће му поред жеље политкчког и економског ослобоће!ва и погребу духовног ослобоћења. А оно је могуће само онда када село и ни културно подручјс нступи као стваралачки субјект. Да то селу омогуће и да га ослободе данашњег кекултурног туторствз, то би била пр вј дужност и г.тзвна задаћа његозич школованих синова. Мећутим, ту су наши културни радници, првсиствено књижевници, далеко заостали чак и иза политичара које иначе тако ра до крсте реакционарима. Док политичари увићаЈу да долази нови век се.ла па ос пред гим појавом повијају и они који не само да I а н -ису при премали већ га чак нису ни желели; књижезници, духовно огргнути од се ла сваковрсним нездравим утицајима, лутсву имигтаторски по сфераиа и за паролама које су туће и нашем духу и нашој средини. Кад би наша књижевност била изрзз народа у коме се ствара и одраз његова духовног капнтала, данас бисмо ми нмали чктав руралистичкн књижевчи покрет. Уместо то^а имамо твк по који покушај, као нзузегак. П • >ва ссљака писа-ца је баш тим значајнија што они мећу својим шко лованнм друговима немају учителл Они хоће да створе оно што ови нису ни покушали, да створе књиж*;вност на бази и у духу сељачке идеологије. Суришно је истицати да су они ученици идеолога и организато« ра сељачког покрета, 'браће Радића. Они су последица тога покрета и вес ници његова консгрукгивног дела. Њихова просветна организацнја «Се љзчка Слога" даЈе им техничку могућност пласирања и развиЈања. Али у свом књижевном развијању и нзгра ћивању они су данас препуштени са ми себи. Књижевност коју они данас пишу претставља тек први стадиј се љачке књижевности. Сгога у њој, управо као и у почецима илирсхе књижевности, има подоста и наивкости и дилетантизма и чисте диаактике; али кад се узме у обзнр да су њпги писци нешколовани сељаци она и по оојим чисто уметннчкнм квали тетима отскаче над књижевношћу свих првих Илираца, осим Враза. Ис креност и једносгавност су њене нај лепше карактеристике. Она није ша блонска и монотона, ма да су јој те ме доста ограничене; у њој се осећа диференцнрање по темпераментнма њених пнсаца У њој има чах примерака који би могли да поднесу и наЈ критнчннје естетско мернло (МишккЈ*а, Ступарић, Манднћ). Већ ово неколико карактеристика јасно казуЈу да је ту посреди озбиљан и позитиван рад. Ови први сгља ци писци су весници новога аека оела н крчкгели нова сељачк« књижевностц коЈа хесумњиво долази. Уместо да оу дошли као ученици својих шко лованих другова, онн су иступили да те »оЈе другове и њнхошу књнжев мост схрену са странпутица на прави пут. Зар није велика мнсија коју су предузели ти сељацн? Она Је уједно н велнка лекпнја нама поварошеним ссљацима. Загреб Др. Иван НЕВИСТТТБ

На овогодишњој скупштини Ујде у Всограду срнски драматичари су се тужили на Загребачко казалиште да не приказу|е у довољној мери или уонште никако њихова дела При томе су као нротив доказ истакли, да Веогрддско позоришге стално ставља на репертоар бар нека хрвакка дела (Беговић, Крлгжа итд). На тој скупштини нико ниЈе водио рачуна о словеначком позоришту, нити га је когод чак номенуоу позитивном или у не1ативном смиллу. Вар дневни листови то. нису забележели. Тако Је читалац лако доОио у1исак као да словеначка драмгка књижевност уоиште не посгоји, или ннЈе вредно о њој говорити. Всзе Удружења |угословенских драмскнх автора са словеначком драматиком и словеначким драматичарима су врло слабе, односно њих скоро и нема. јер, колико знам, нико од Словенаца није учествовао ни на поменутоЈ скупштини. Изгледа ми чак, да то Удружење из СловениЈе уоп* ште нема чланова. Слободно ћу рећи да један део кривице лежи до нас (можда само мањи део), |ер се Сло вениЈа за српску и хрватску дрзму врло много интересује и то не теоретски и на каквој сентименталној подлози, већ конкретно тиме што релагивно у издашњој мери приказује дела како српских тако и хрватских драматичара. Нека њихова дела не приказују само професионалпа позоришта у Љубљани и Марибору, већ и многа аматерска позоришта широм целе Словеније. Сксро свако веће село у Словенији има свој аматерски позоришни отсек. понскад и два, јер свака политички важна група моћно пропагира иј селу, поред певачких друштава. у првом реду позоришне аматерске отсеке. Многа села у Словенији, за која г Нушић и не зна да посто|е. познаЈу га но његовој „Госпоћи министарки", по „Обичном човеку" и др. Материалне користи од сеоских претстава автор нема. |ер је новчано стање словеначког села веома слабо. а морално значи нопуларисањг домаће драмске књижевности као важан фактор у развоЈу људске кул« туре. Мислим да би било од интереса г.одробно испитати какви су односи између словеначког Народног позо ришта у Љубљани и српско-хрватске драмске књижевности и. на друго ј страни. у коликој мери Веоградско и Загребачко позориште нрикззују словеначку драму. Одмах у првој сезони после рата, 1918—19. Л>уб љанско позориште је приказало Нушићев „Свет" (9 пута) и Впјиновићеву „Смрт мајке Југовића" (10 пута). А статистика из идућих сезона даје овакву слику; Сезона 1919—20: Нушић: Протекција (14), Петровић Пеиија: Шума (8), Донадини. Бездан (6), Туцић: Голгота (9). 1929-21: Огризовић: Хасанагиница (10), Туцић Голгота (9), Нуш «ћ: Обичан човек (7). 1921—22: Туцић: Голгота (5), М Королија: Вила Јунана (3), Нушић. Свет (7). 1922—23: Туцић: Голгота (1). Нушић: Кнез од СембериЈе (1). Пегровић Пеција: Плоха (8), Огризовић: Хасанагиница (6). 1923—24- ВоЈновић: Смрт мајке Југовића (II). 1924—25: Огризовић: Хасанагиница (1). Нушић: Сумњиво лице (12). Туцић: Голгота (3), Нушић. Народни посланик (8), 1925—26; Петровић Пеција: Чвор (б). 1925—27; Беговић: Бож|И човек. 1927—28: Кулунџић: Поноћ. 1929—30: Велмар Јанковић: Без љубави (5), М. ДимитриЈевић: Љу-

бавник своје жене (5), Бегс Пустолов пред врагима (6). 1930—31: Нушић: Госпоћа минИстарка (20), Крлежа: Глембајеви (7) 1931—32: Беговић: Без трећегв .•шлошевић; |убилеј (8) "'•тежа: Глембајеви (8). Крлежа: Леда (7). 1933—34: Крлежа: У агонији (9), Фелдман; Зец (7), Нушић: Беого'--' некад и сад (9) Крлежа: Глембајеви (6). 1934—35: Нушић: Ожалошћена породица (12). Крлежа: ГлембаЈеви <«). 1935—36: Веснић: Господски дом (1) Нушић. Пут око света Оош на репертоару). Из наведене статистике се види дв је Љубљанско позориште после рата приказало 10 Нушићевих дела. А колико |е драмских дела Ивана Иан* кар^ приказало Београдско позори* ште од У|едињења до данас?... Ово питање могло би се поставити и управи Загребачког позоришта. Од* 10Вор да је Бео1рад давао Цанкаре* вог „Краља на Бетајнови" и Голиеву омладинску игру, а Загреб Цанкаре* ве „Слуге" н „За народно добро" и Голиеву омладинску игру, никакз нас не може задовољити. Само је го доказ 1в односи измећу српскохрватског позоришта и словеначкв драмске књижевности никако нису правилни и да их треба поправити. При томе, треба као важну чињеннцу истаћи да је наЈјужније југосло* венско позориште, у Скопљу, при« казало само у једној сезони три словеначка позоришна комада, што доказуЈе колико значи добра вољв. За развој Југословенске драме )е измењивање словеначких, српских н хрватских дела између централних позоришта од велике важности, |ср би та три позоришта морала испро« бати све што је добро и вредно, ка* ко би се, потом. на|б(»ље ствари мо» гле пласирати у иностранству каз докуменат југословенске културе. Наша позоришта врло много воле дв приказују комаде страних писаца, што је н разумљиво; али. насупрот томе. морају баш н ради тога да негују и одржавају домаћу драму. При казивање |едног н истог дела у Беогрзду, Загребу и Љубљанн. и обратно, важно је и врло поучно иск>ство за сваког домаћег драмати* чара, јер има свуда другу и друкчију публику и критику. Из статистике се види да словеначко Народно позориште у Љубљани у пуноЈ мери врши своју дужност по том питању, а сада је ред на Загреб и Београд да се одазову свшо) задаћи у том смислу. Тешње везе измећу сва три позоришта, која су се до сада. углавном. до^оварала у економско-материјалним питан.има. треба да сб прошире и на репертоарску по* литику и међусобно ичмењивање домаћих дела. Слпвеначка драмскв књижевност већ дуго и стрнљиво чека на то; није реч ту о "екаквој родољубивоЈ сентименталности. већ о реалним чињенипама. ко|е наведе* на статистика приказаних српскохрватских дела у Љубљани (Народно позориште у Марибпру нисмо нн узели у обзир) и оправдава и подупуре. Бра1К0 КРЕФТ

На пазару у Босна

За, птице и насукани брод Свака сенка на плнчнни одраз више онаЈ стари о драге И1 иие, као да ја ни.амЈе ваше« вриска, што по жалу садн срце и |рапе гамарнска да вас сутра заштнти од ветра н подневне жарн? — Све док нас не повиЈе сумрак пепељасто сиви, наше перЈе неће моћи да ишчилн од грзаЈа и сграха: одзвук твог корака исти 1е као и у свих живих, мн се боЈимо свега, чак н ^везданог даха«. — Али Ја сам ваш.« Одмориге за час своЈа крнла н очн.. Ваш немнр стаиа у Једно моЈ бол са сленоћом шала. Све Је добро, све Је знано на моЈоЈ каменоЈ нлочн: чак Је н жука због вас радосно прогледала. — А шта ће без нас наш стари. насукани брод што Још од зоре сам самца! броЈн облаке, ране н вале? Можемо ли због знаниа напустнги своЈ кров н род, своЈе мртве, своЈа гнезда н своЈе мале?! — Откуд ваиа сућут за гвожће насуквио усреа муља: зар Још неко осим мене дели очаЈ расточенчх ствари? ...А Ја сам мислио да ви живи1е само од зорнних драгуља н да вам срце н перЈе ннкад не крвари. — ТвоЈе нас речн мазе као златнн подневнн зрапн, н мн те слушамо побожно као цвет, као грм, као стење, алн вечерас морамо журпо својој ЈезивоЈ млацн да с већим бедннком поделнмо »ескобу н бдење. — _ О, нисам хтео нн за час ла ва с откилам од вашег мнра! Без сунца сам немоћан па уснлачим своЈ говор н ход, и кал год море постане <ре<1ама расиевана дира, Ја сдепнм н иуцам нсто ко н ваш брод_" Ааи ЦЕТШ1ЕО