Pravda, 11. 04. 1936., str. 3

Уснрс 1936

различитнх покрајннскнх менталнтета њнхознх, тол^ко разлнчитнх васпнташа ко;а они доиосе > школу, тако многостраних утица Ја којнма подлежу, тако разноврс них прнлика у којима живе, ко ћс Да погодн шта се све може нзро ЈНти у младим главама њихови .м и шта може да прасне од н>и\ одЈеданпут и изненада? „Бога типознајеш лн ти иоиогорце?", запитао је једанпут РБегош свога секрстара МедаковиКа. „Господару. мнслим да их у неколнко позна Јсм . одговори овај. А Њсгош„Ванстину, ти сн ср:Кан, сво ја их још не позгајем": Тако ј е и са нашим ђацнма".... Само кад би ректор у свом ства рашу могао увск да наиНе на ра зумсгаше код „надлсжиих фактсра!" У Енглеској рсктор сс бира доживотно. Та'.:о се за ректора бира човек којн је у глазном завршно своју научну карнјеру а којл има воље и способностн за школска и педагошка питан>а. Енглези знају да ректор, ако озбнљно врши своју дужност, не може да ради интенсивно на науци; њсгове ректорске дужности не дају му времена за тај рад. Тако је и код нас; наши научници најма н>е су научно радилн за време док су били ректори. Енглсзи, даље, анају да су пнташа васпитанза омладине врло важна и да им тре5:а посветити пуну пажњу. У Француској такође ректорн остају ба|. дуг низ година на својој дужностн, ако не доживотно... У кас није тако, и можда је и боље што није тако. У нас се ректорска дужност врши при много тежим при-^ ликама, и ректор има нссравшсно внше главобоље него шсгове енглеске н француске колеге. Напор којн он чкни утиче страховнто на в>егово здравље. Мало Ј *е послсратннх ректора чије здравље ннје било знатао начсто баш за време ректорске псриоде. Било је и два случаја смрти (један у Загребу), који су свакако доОрим деАом последице напорног рскторског рада. Према томе бирати рсктора у нас доживотно значило би скооо слати га у сигу^ну смрт. С обзиром на оваЈ* напор и опасности требало би побољшати положаЈ* ректоров, мислим боље ор ганизовати његову власт. Ректсрска власт није ннкаква данас; > ствари он нема права ни јсдној Јјака да казни, он га само може тужити университстском суду. Како је силна власт рсктора у Амг риин! Он може — ако сам добро извештсн — да обори рсшеље читавог факултета. Наш ректор, даље, нсма нн довољно пОмагача. Н>егов је положај у том погледу остао пос^ рата какав Ј - е био пре рата. Кад се закон мељао, ннком ннј'е пало на памет да су се прилике из основа промениле; да је ^ ниверснтет постао врло сло- • жсна установа и да Ј *едан човек не може — па да је Хсркуло — саи водити целу универснтетску републику. Данас Ј - е нешто боље него што је било рецимо пре дссстак годугаа. али Ј *е далеко од тога да буде потпуно добро. Рсктор и проосктор данас су ако не Ј*ед1Г!и а оно главпи радници на општсм послу Унивсрситета; остали профссори (сем оних који имају адм'шистративну функциЈ *у) раде свој'с послове наставничке и научничке. Они по правилу не учестг.УЈ"у у заједннчком раду цслог Ункверситета, ссм колико им припада дужности по закону. И приоодно је што тако чине. Ако би узнмали учешћа, то би односило пуно времсна на штету н>иховог поавог и корнсног рада. а нису обвсзани да то чине. Ја сл сећам колико су се — кад су прс негсико годика код нас репара цнјс биле на дисвном рсду — поједиии пг01)ссо~ј! просто жртвовали радс'и т?ј* посао, наргпно бсз икакве по<~'бче награде... Рскт^ру да нас тр-. г а читав штаб помоКника. Јсдаи за студ-нтска питаља, други за к:тања и задужбнне, тре^и за прогр-м- и поедавања нтд. Данас ректо-« апслује на „школски патриотнзам" 1*гд тоажи такве услуге од сво1*их когта, али би раа „на мо бу" тр^ачо да поестане. Ваљало би раци^^лчо изв^сти ооганизацију ре"тор->се „канцс/аоијс". Ректо^а чссто нападаЈ*у, по новпнама и к"*аче (числим на све рск торе по^леоа^е): ш~о се мањр има прага. то је напад бешњи. Али ректор, наравно. не трсба да се обазире на то. <2)н трсба да гледа своју' дужкост и да у њсном правилном извршсњу на!)е своје задовољство и своју награду. „Лепа тичЈ*а песл!а Ј*сдина је награда тИци", каже јсдан француски стих баш сад случајно и виђе I'"" п '<и. Падл«* ПОПОВИЂ

„П Р А В Д А"

11, 12, 13 и 14 априп

На празник: коло у *етохијском селу

ПРОБЛЕМ У 0 П Ш Т Е

Чачак: пошто се грожђе измуља си па се у кацу у којој има да преерн ЗАКОНИТОСТИ И К 0 Д Н А С

Проблем законитости је вечнто а.чтуслан проблем у људским зајсдницама. И он иије само правпотехннчки него и нешто више н дубље од тога: проблем срциалан н културан, као и проблем социалне политике и педагогије. Већ на први поглед можемо опазити да има народа, код којих се законнтост внше и других код којнх се мање ценн и спроводи. Иза тога ми ћсмо читати њихову већу или мању дисцнплинованост, спосоОност да рационално уреде односе у друштву, њихову потрсбу за сигурношћу, њихово правдољубље и још друге ствари; а иза овога опет, даље, услове социалне и полнтичке који подржавају и стварају ове особине, као и њихову историју која је довела 'довде. Ми овим не мислимо да порекнемо важност правнотехничких средстава, јер свакако н^је свсједио каква средства имамо за заштиту своји.х права и закона. Ннје на пр. свеједно могу лн суду тужнтн чиновника директно, или да ли могу подићи грађанску тужбу против министра (када већ не могу кривичну); или да лн могу тражнти накнаду штете од државе, или да ли су административнн судови органнзовани као прави судови, и у опште како је уређена контрола над радом органа и како је урсђена судска власт. Све ово није равнодушно, и за то ће онима којпма је стало до законитостн, и свссни су свеколике њене важности, тражнтн и што боља средства за заштнту. И сувнше је добро познато да су могуће увек злоупотребе од стране државних органа, као и свих оних који имају утицаја на власт. Појсдинац је, у осталом, на крају крајева увек слабији од државне властн, осим ако не претспавља неку политичку и социалну величнну. И поред свнх закона, и свнх судова и њихових пресуда, може се десити да чоиек не дође до свога права. То речнто сведочи о томе да се законнтост држи на поштењу и савссти власти и грађана, и на будном и активном јавном мнењу. Међутим, када се говори о законитости, трсба мислити такође и на једнако и, истину рећи, правичио поступање власти према свим граћаннма, што има важности у оним случајевима, доста честнм у законодавству, где је власт слободна у раду (и може радити по слободној оцени). То није директнз повреда закона, али је поврсда једног основног начела права и зато повреда и правде и реда. Ту се показује како се законитост изграђу|е непосредно из више једне области, области моралннх вредности. Алн ми можсмо открити још један изглед недовољности права и техничких средстава самих по себи за остварење законитости. Не дсшава се у праву само то, да неки људи врше злоупотрсбе, него и да појединци остају пасивни, чак и када имају на расположењу законскнх средстава. Ово не значи увск да одредбс премашају својом либералношћу њнхову свест, и још мање потребу једног друштва за дотичним средствима, него их појединци једноставно не знају. Право је, то не треба заборавнти, непрекидна борба за његово остваррње већ и по томе, што про» писи нису увек одређени и јасни. Зато је потребан нарочити рад у народу на упознавању права и ширењу правних знања. У овом часу то постаје особито важно питање услед многобројпнх закона и њихове сложености, јер ово чнни да народ осећа да га државно законодавство премаша и постаје му све удаљеније. Соцнално посматрана, законитост претпоставља довољно дисциплинованостн, навике на рад, поштопање реда као таквог и правила као таквог, моћ уздићн се над личним интересом и објективно посматратн стппри. Зато она прслази у правдољубље и спаја се са чисто моралним чкниоцима, прсстаје бнти ред механичкн и послушност пасивна и слепа, и постаје саставни дсо наше моралне свести и нашнх моралних убеђења. Тако, законитост постаје колико социално осећан.е које нас спаја са целином, и чини нас осетљивим з» опште иитсрссе или туђе (и не само за споје), толико добија и садр.жину. моралног иачсла поштовања

сваког грађзннна, његових права и његове лнчности (гледајући, разуме се, у њему члана који има вредности својим понашањем и радом за заједиицу). И на крају се долази до зпкључка да законитости има тамо, где постоји поштовање личности и пос оји међусобноразумевање власти и народа н, можда тачније казано, где постоји општсње и сарадња мећу њима. Власт и народ не смеју бити непријатељски расположсни једно наспрам другог, нити сме да се створи нека пелика даљина између њих и зјапи читап јаз. И ако је вла:г „виша", она трсба да остане ипак власт „наша", власт народа и сачува довољно присан одпос са њиме, сарађујући с њим и узајамно ограничавајући се. Из овога ипак не изилази да само у демократским режнмнма може бн• законитости. Тежња да власт буде везана законом и прапом, јапљала се врло рано у историјн, и то и у режнмима апсолутистичким или режимнма самодржавља. Може владар имати и неограничену, суверену власг н бити овлашћен да једини доноси законе, и да у пркос томе не може поступатн самовољно нсго по закокима и обичајима. Идеја реда, односно идеја права је и виша и дубља од ндеје власти. У питању је, ако ништа друго, барем сигурност, н* I с д^ човек зна шта има н нема, шта може и не може, и кад нешто и:.л или нешто учини, зна да је то ње к г о илн да јетнме утврђен један однос који се внше не може промснитн без ра_-ога. Снгурност је, међутнм, један од битних услопа у друштвеном животу за привредан и културап рад, за односе породнчне и друге. Као основнн постулат друштвеног жнпота, сигурност се намеће и апсолутним владарима и деспотима. Особито је у том погледу карактернстичан просвећепи апсолутиззм. У том режиму види се како се ннтимно спајају културни и прнвредни рад са з: коннтошћу. Апсолутистички режим, који је имао амбицнје да буде просвећен, морао је истовремено постати и режнмом законитости. Јасно је из овога колику важност имају припредни и културни моменти у утврђнвању и разпијању законитости. Може се истаћи шта више да права индивидуе и његове слободе, нарочито у прнвредној области, или у неким областима културне делатности, прстходе демократском полнш чком уређењу или да га припремају (тамо бар где је било више оргзнског развијања). Демокрација ће донети собом слободе у пуној мери и у свима областима активности, заједно са политичким правима. И то ће претстављати један несумњиво значајан корак унапред у погледу закопитости и правне сигурносги. Преображаји на полнтнчком терену нису могли остатн без утнцаја на закоиитост и, тачније рсчено, онн су врло важни за •о њ?. Када су створени основи за слободе грађана, макар оне биле ограничене на привредну и духовну област рада и жипота појединаца, појапиће се тежња за тим да народ и сам себи доноси законе н да на тај начин, најефикасније о^игура своја праза. И то је, природно, јер се не може иматн ипак сигурности у апсолутној монархији, н;.о што је можемо имати у демократској. Поред све велике важности културне и припредне активностн за законитост (јер незаконита посгупања сметају и шкоде овим активностима и изазивају јаке реакцнје у друштву) није искључе .о да се деси оно што се дешавало код нас за време владе Милоша Обреновића који се, насупрот законнма, м<.шао у судске пресуде и смењивао судије који га нису хтели послушати. Отуда ми видимо у чсторији да један народ, имајућп привредну слободу, тежн за тим дз добије право одобргвања пореских ог.терећења, или тежи да створи једну монархију типа каква |е била у Пруској до пред Светски рат, где је народ добио учешће у законодавству у колико се оно тиче њсгове својнне и његових индивидуалних права. Алн погрешно би било мислити да се слободе и законодапна власт народа безусловно поклапаЈХ» Учсшће народг у азконодааству

даје само могућности за законитост. али да могућност иостаие и стварност, потребно је да су дати и други услови. И у снстему где је народ суверен могуће су незаконигости и непоштовање права (на пр. партиских противника), и зато је потребно још, уз право народа да активно учсству|е v законодавству, и рацпонално иј идено уређење државе, па не ссмо то него још и повољни морални и социални услови кој-| ће створитн осећање поштовања права и закона. Ако с једњ: стране не може да води реду неограничена слобода (коју је проповедао крајњи индивидуализам), не могу с друге стране ни политичка пра^а без извесних ограничења. Особито долазе у сукоб слобода и једнакосг, што се опажа јасно у више праваца у току разЂоја демократије. Тако, на пр. што внше продире соцнална идеја, чврстииа закона се разлабављује и снгурност индивидуалних права слаби (тако у области кривнчног и пореског законодавства). То иде чак дотле, да, као у Америци, пов.ичи ограничавања јавне дискусије ч критике власти (јер се то показало потребним за извођење извесних ссциалних мера. специално ограничења прнвредне слободе). Иначс, закони постају неодређени и широко формулисани, преносећи све више права на-ниже органе, судове и управке власти, и ови самн одлучују у великој мерн о правима појединаца. И када би нас, замислимо, тежње јј једнакошћу одвеле социалној дсмократији, питање је шта би остало од слобода и полнтичке демократн|е. То нас се овде не тиче у овом чланк> Али нас се и сувише тнче да утврдимо да у демократији, апстраЈ.ујући од овог сукоба слободе и јег .накости, остаје вечито отворен гроблем о односу већине и мањине. Јер се путем закона, и путем полнтике у оквнру закона, може мањина кеправично и неједнако третнрати а1 о су политичке и социалне супроТ1 >ости међу њима велике. То указује на то да законитост и у демократнји претпостављз нзвссне социалне услове. Законитост трзжи иеку равнотежу друшгвених чинилаца, без које се она не можр. остварити, нарочито неку сарадњу и неки споразум, неку уза|амну зависност власти и народа, и нстовремено целине и појединца. То је оно шго ће се назвати с пуним правом и достојанством „правна" држава. Правз је дакле не само демократија као политичка форма него као демократип која остварује начело поштован.а личности и социалности. Законитост не долази сама по себи ни у демократији, него је она и у њој и за њу један задатак. * Као у неким западноевропским дрм.авама, и у полнтичкој историји Србије 19 ст. можемо опазитн тежњу за стварањем установа које ће обсзбе дити законитост пре појаве демократије и парламентаризма (тј. Уставз од 1888). Тако се врши одвајање судске и административне власти још под устапом од 1838. У томе су од утицаја били, очевидно, привредни и културни моменти који су захтевалн ред и дисциплину. Кнез \илош осигурава приватну својину сељаку и спречава стварање великог поседа ^ ставобранитељи, пак, осигуравају сељацима имовину, јер овт није била са свим сигурна због Милошева мешања у судске послове и дају слободу трговине. Али и код нас се правн-« држава изграђује у потпуности тек са парламентарним и демократским уставом од 1888. Државни савет (који штити права индивидуе према управној власти) тек онда п- јсгаје прави суд. Дотле он то још ннје био, иако су му били постављани темељи као судској власчи још под уставом од 1859. У овом времену тек долазимо до установа правне заштите каквих има, у главном. у западноевропским демократијама. То још није доказ да смо успсли и да стварно имамо онај ред и ону сигурност кејих има на западу. Има момсната социалних и политичких који воде учвршћинпњу закоиитости у нашем прапном поретку. Живот у задругама и патријархалнн породични живот могли су ва

спитати људе на солидарпост и дис* циплину и развити осећање поштовања реда и права по|едипца. РазвиЈего национално осећање и активно учешће народа у државној власти, из^едене преко радикалне партије, могли су имати дејство у истом смислу. У нацноналном осећању било |в миого херојског и поноса прошлошћу, али исто тако и правдољубља, и то је природно код једног народа који се имао да бори за право и правду да би опстао под врло тешким историскнм услонима. У његовом национализму било је такође МН010 осећања независности, које је подржавано аграрним уређењем слободног малог поседа Али на другој страни има момената који су дејство взли у сулротном смислу и сметали да се учврсти законитост. Код нашег народа, нарочнто код извесних делова, има диспозиција, које се могу сматрати остацнма ратничког и хајдучког морала. разпијсног у плсмен* ској организацији и за време ха|дуковања или четовања. То су иакло« ности недемократске и ауторитативн«. наклоности агресивносги и личне. амбиције, виолентности у понашању, и чак и грчбости и округности. Разбијен тип села у извесним крајевима земље, пак, спречавао је да се развије друштвени жипот на шнрој оснони. Све ово може бити подлога. заједно са неким особинама напред_на» веденим, да дајемо добре војнике и да имамо развијен смисао за државу. Алн с друге стране могло је смегати у свакодневном економском и културном животу и онсмогућити, у резултату, да се учврстн осећање законитости и реда. У 19 ст. наш народ се упорно борио за демократско уређење (клкво је било чведено мање внше, свуда у западиој Европн). али је уносио и много страсти и борбености, која је премашала циљ и, ;ош вииге, добнвсне резултате. Без довољно традицнје и довољно израђених наравн и вештине, ми смо. како констатује тачно г. С. Јовановић, прибегавали употребн силе. Наш сељак је непопустљив и упоран, дуго трпи, али с времсна на време диже буне. У политнчком и државном животу главну улогу жра интелектуалац скоројевић и сеоски газда. који није чист земљорадник, — и ови љу» дн носе са собом извесан дух бсзобзнрности и нсстабилности. У привред ном жнвоту стална је појача зеленаштво, која се не може одобрити ни морално као ни екоиомски. Наше по* литичке и државничке енергије тро« шиле се на национално ослобођење и уједињење. али, на жалост, триии ле се и у чисто партискнм трењима, јер наши политичари нису ималч ловол.но иштерсса и раз^мевање за економске и соцналне проблеме. Сви наведени чиниоци мо. гли су имати негативног утицаја на стварање осећања законнтости. Отуда рђаве појаве у нашем држапиоч животу и нашој управн, нарочито после рата. Нема довољно плана ч доследности, нема истрајности ни та-. чиости у раду, нема довољно осећ-;« ња одговорности и општег интсрега. Алн има проневсра и корупције V разннм видовима, јавним и прикриве« ним, има педантности у гоњењу сит« них крађа и незаконитости, али широкогрудости у праштању крупних. Има партиског гоњења и много не« трпељивости и много стара»ва за ли* ч|.е пријатеље и родбнну, и т. д. Стварање осећања законитости завнси од тога хоћемо ли успети да организујемо рад на привредном и културном пољу ; зависи хоће ли се развити задруге, сииднкати, и друге организаиије н установе привред« не и културне; зависи од тога хоћемо ли унети внше идејности у политичке програме данас пјто се тиче економских и социалних проблема; и разуме се, хоћемо лн спречитн процсс осиромашавања народа и унети вчше правде у поделу добара. Алн потребно је исто тако радитк и непосредно путем васпитања омладнне и путем ширен.а знања о друштиеним пнтањнма. које ће свакоме налахнутн мисао и осећан.е та је човек део целнне и да међу гредностнма једно 1 првнх места им? закошпост и по« •иговање права п» >ког.Др. Ђорде ТАСИЋ