Pravda, 11. 04. 1936., str. 4

11, 12, 13 и 14 април „П Р А В Д А"

Ускрс 1936

Како сам проиашао поведелове на лондоиском АрУчеоптериксу ?

КАРАЏИЋ И ЊЕГОБО БРЕМЕ

Као што је познато, један од нај уСгдллшпЈнх доказа за десцсндент* ну георнју органнзама (теорију по ксјој су вншн органнзмн посталн нз НН.Т.НХ) прес1авл >а прва позната фо снлна тнца Археоптернкс, од које су на!,е1;а два егземплара. Један од тнх егземплара (којн је без гласе, али са потпуно очуваним рспом) на лазн се у прнродн>ачком музеју у Лондону, а др)ги у Геолошко- палсонголошко.м Институту у Берлину (код овога Је глава по.пуно очувана, али на репу нису пера потпува). Јзш пре рата (у Бсограду 1914 г.) ја сам нмао прилике да прочитам А^УГУ Дакмесову расправу о бсрлнн ском егземплару (публиковану 1897 г.. пова класична распрапа његова о оба егзсмплара изишла је 1884 г) у којој су нзнеш подаип о пубнсу, кооаконду и стернуму, коЈе је Дал:сс новом препараинјом (нзведсном 16^(ј г.) накнадно нашао на берлин ском егземплару. Још тада пало ми јс на памст, да бн ти дсловн моглн -постоја1н и код лондонског егземплара, на коме тада још нису оилн познати. Стога кад сам краЈем августа 1916 г. стигао у Лондон, веК после неколнко дана отишао сам у природшачки Музеј да вндим слаи ни фосил. Али он није бно нзложен ПЈблици, всК је, нз стра:.а од бомбардооаи>а из ваздуха, био однесеи у подоум. Днректор геолошког отсека Музгја био је тада на осуству; мо ^ао сам се обрагнтн и>сгово.м помопннку с молбом, да се егземплар стави на сто бнблноЈекс гсолошког огсека (у којој сам ја доцније стх\ис радно), како бих га могао нзбли жс проучавати. На то јс помоКник одговорно: „?Као ме је, мн Вас не позкајемо, морате докетн гарантију од Вашег посланстваа". СреКом ја нисам био дошао у Музеј сам. всћ V др)штву једног старог ечглсског ад »шрала у пснзији, с којнм сам се упознао у пансиону у коме сам отсе ј и чнје сам снмпагије био стекао тимс Ш10 сам с н>нме крптички днскутовао поморску бнтку енглеске фло тс с нсмачком код Цатланда. Адмнрал је заапнтао помопннка да лн он, снглсскн адмирал, небн могао дати тражену гарантију, нашто је помоКних одмах пристао. 1 ако је фосил ■далет нз подрума у Сиблнотеку, н ја сам тога дана готово два сата об јашк>авао адмнралу њсгове парадок се- Фосил јс остао на столу, и ја сам га идулих дана, свако пре подвс, детаљно проучавао. читаЈуКи у ис,о доба прву Овенову расправу о н сму (пубм1ковану 1863 г ). чији сам последњи егзсмпллр купио од и?давачке ки>ижаре у Лондону, као и прву Дамесову расправу о оба егвсмплара. А направио сам и детаљан цртеж целог скелета. Како је аубис (ри у сл. 1) берлин ског егземплара био паралелан са нсхијумом (ис у сл. 1) а обе ове кости уаклапале угао од 45 степени са нлијумом (ил у сл. 1). а исхнјум (ис

рсда: у том случаЈ*у пубис се има тражиш на месчу које одговара на гнбу од 14 степсни. Ја сам се одлучио за ову последњу ал!еркативуКако се днректор у ме1јувремену био вратио с осустваа, Ја сам му по козао мој цртеж, изнео му разлог за прстпзсшвку егзнстенције пубнса и замолно га, да допусти прспаI ацију дотнчиог предсла. Днректор је одмах прнстаао. Препарација је отпочела 12 септсмбра, и веК после пола часа десни пубнс био је открнвен. Гога истога дана после подне препаратор је, сле дујуКи моме упуству, нашао н лсвн пубис. Оба пубиса спајала су се днстално у симфизу као код рсптила (в. сл. 2). Пошто су у меНувремену бнле нзпршепе још некс омаше препасацнје, ја сам, дал>ом студнјом Овсновс. Да месове и Хакслијсве расправе (публнковане 1868 г.) дошао до закључка, да мора постојати и коракоид на лондонском егзсмплару. Овсн је нан.ме тврдно, да испупчен>е 'со у сл. 3) које се види на плочи у продужељу проксимаалног дела хумеруса (х у сл. 3) припада самом хумерусу, док је Хакслн тврдио, да оио мо а бнти саставни део кораконда (н Дамес је био нстог мнш-ге н>а). Препарацнја, коју сам прсдчои.ио днректору, показала је, да је Хаксли имао право. Нзоме је открн пн дсснн кораконд, који внше личн на коракоид птнпа ратнта (на по. но ја) нсго на коракоид тииа карнната н којн показује извеске рептилске гарактере. Дал>е сам се надао, да Ке и стеоиум (грудиа кост) мопи да се поона!.с (што би бнло од највЈ^ег значвја). Како стернум ннје на^ен у вези са десним коракоидом, ја сам закгумисао, да ће он нли бити у всзн са Фуркуло .м (тзв. јадац) или у сези са левим коракоидом. Најпре сам хтео да опрсбам прву могуКност. Тек то днне 1925 дала мн се прилика. да то нзвгдем. Близу фурпуле налазнло се је иа горн>ој страни плоче једио мало испупчсше које је могло при падати стернуму. Прспагација нзве дена те ГОДИКе показала је меНутнм, да то нспупчеле припада кдном оштеКеном пршљену (у везп са овим пршљеном открио сам даље још десетнаест пршљенова који припадају кнчми). Затнм сам опообао доугу могуКност. Пошто је још пое пооналаска дссног коракоида била поепарована одозго лсва скапула (деснл скапула обележена је са сц у сл. 3),

у сл. 2) лондонског егземплара заклапао само угао од 14 стспенн са илијумом (ил у сл. 2), то ме је ова

детаљна ситуацнЈа довела, односно мссга на коме се могао налазитн до тле непознати пубнс (деснн пубнс — р И — на сл. 2) лондопсгог егзсм цлара, на слсдеНу днлему. Илн бср лински и лоидонски егземплар прнпадају једном ис^оч роду (Археоптери*е). као што се дотле узимало: тада «"е мооа претпоставити, да је ксхнјум (15) лондонског егземп \а ра по.мерен из н>еговог прнрод1'зг положаја и н>егов пубис Гри) се шмг 4 . трлжити на месту које одгозара ћаг»»бу од 45 степсни Илн та др* «гзсм1'л»ра претставлају два разнз

то смо сада с дон>е стране плоче ла ко дошли до левог коракоида, али ни с 1бим у вези ннје бно стернум. Тако је стернум остао код лондонског егземплара непронаНен, али је траган>с за н>нм довсло, као што се внди, до проналаска лсаог кораконда и до проналаска двадесст нових пршљснова кичме код лондонског сгземплара. ПоменуКу још, да сам на левој но 9и лондонског егземплара нашао још једну нову кост (ннтермедијум), као н да сам на лсвом прсдн>см екстремитету (прсдњем крилу) берлин ског егземплара пронашао једну нооу карпалну костНа основу проналаска нових делова код оба сгземплара као и на о сиову детал>иог упорс !)сн >а веК раиије позиатих делова успсо сам да утврдим да они претстављају два посебна рода. Лондонском егземпла ру сстлвио сгм н>егово старо заједничко име Археоптерикс, дск сам беолипском дао ново име Археорнис. Та је разлнка v роду прнмљена од веКнне палеонтолога. Врсти лондонског егземплара дао гам назнв Археоптернкс Овсни, Петрониевицс, а берлинском назив — Археорннс Сименсции, Дамес. Др. Браннслде ПЕТРОНИЈЕВИБ

Вук се |авно у гешко време нјш 1 НЈриане >1рошл<к|и КарЈћорНсиз Ср би;а 181Ј 1од. нронзла. вшводе и кнезови нрешли у Аусгри|у или чак и ИусиЈу, а сам КараџиК ко|и |е јј узнмао иесмо у алминис^раиији Ср бИ)е догадашње! времена. бсжи у АустриЈу и дола.Ји до 1>сча. не бч ли сво| им радом и учењем стекао мо гуКнпсти за дал>и жнвог У бечу се > позиа;е са Коннтаром. Словенаем нј род>. ии васии1ању — у иде|ам4 аустриског славизма и разви1ка словенске индивидуалности у »рјницчма А>стрије. Вук се у 1оме нијг мо гао са њим слзјзти Одрасгао за вре ме првога устанка мрекаљен у иедаћзма КараКорКева времсна. КараџиК ниЈе мо1 ао имати никакве друк идек до ла видн СрбиЈу поново осло боКену и ИЈпрелну Али норед Конитара и Вука посто|ало :е и срнско друшгво у Во|во.жни. а нарочито — нз;више духовне влј сти које су се бринуле не само о душама својих верннх него и о свнмз наиионалнио култ\рним пословима њихознм За те кру« ове Конитар јс претстав .Ђао Аустрију. са свима ње» ним нрикрнвеним непри|ате.т>ским плановима према народу нашсм И Вуково нриближавање Конитару н иогпЈдање под њиове утниа|е ирегсгављало !е за те кругове нссум њнво издају наших народних идсала Вук се тако налазио изиеђу чскн Ка и нЈксвња. Сваки покуша.1 рсформе који би био плод уза|амнот ра.:а Копитара и Вукз био би од пим«нутих кру, овј одбаинван као сумњнп. А тск како је морао битн дочскан опако рЈдикалан рад какзв је бно Вуков, којим су се уводили сасвии нови прннципи у нзш пргвоннс којим се наш правонис олвз ао и од руског и словенског и којнм се. бсз икаква усге^иња. ушмала јота (Ц из кчтолпчкс азбукс! Вуков је иоложлј зато бно врло тсжак. Јер се он нијс могго успешно борити св великим ауторитстом митромолита Стсванз СтрзтнмировнКа. који |е. својим ве ликчм утииејем. усиевао кагкзла да боцн сумњу н на самога Копитара и дз поколеба нокашто поверење аустри ских властн и према њему. Одржати се и нод таквнм прнлнкама лгн» |е било заиста само необичној издрж љнвостн и Вуковој и Копитарово| .. Често се из.чоси рад и борба војвј Канских црквених власти против букз кјо нсшго бгзразложно и немотн висаио. као борбз традиција са новнм врсменом и његовим потребама. нешто мрачно и нззалњзч:со МеКутим у томе раду имз иззссног смисла, који. ако се и не може потпунз правлати. може се разумети. Осамнаести век претставла тешко време за културин живот војВоКанскнх Срба. Вел кн део њихов б:1ли сх скорашњи досе.Ђеници. прво под Чарио сокКеи. а касни}е под ЈовановиКсм ИЈгкабентом. Католнчки ирозелитнзам аустриских власти нн|е им у осамнасстом веку давзо мнра. Под нрстњом уииЈаКења и под притиском прсобрсКвња у католнчанство, много се нашег народа око половнне осамнаестога века иселило из Војводине у Јужну РуснЈу. Па и онај свет наш којн |е остајао у Во волннн иочсо се духовно наслањати на Русију. Руске црхвсне књиге почетком осамнаестога века, руски учитељи око 30 годнна осамнаестога века у Војводини. руска школа у њој н завоКење рускословенског језика у нашој цркви око половине осамнаестога векз — свс је то требало да заштити наш народ од католичке и уннјатске опасности Али и то није било све. Из цркве ..е та| страни нјшсм народу црквеноруски језик почео улазитн и у кн.иж« в иосг и у просвеКено друштво Док се у књижсоности у другој поаовини осамнасстога вска тсжило да се пише правим рускоцрквеним јсзиком. за који је створеиа била теори|а и на осиову ње и пуно увсрење да јс то јсзик свих Словсна. дотле се у говору и*1тслигснције у различном стспсну мсшао тај језик са нашим нјродним језиком и тако се стварлла нска црквснорускословенска н срискз мељавнна (славсносербски језик). Аусгриске власти нису дуго трпеле то наслањање нашег народа у Вој водинн у осзмнаестом вску на Русију У послсдњој четвртипи тога ее кз те су власти нарелнле да се у нзшим школама заоеле народни |език као протиоиост рускоцрквеном језнку, и латиница као писмо којнм сс служио осталн дсо (католички) нашег (илнрског) нарола. Али је тала цела ВоЈволмна устала у одбрану Ккрнлице као |едаи човек. Како нису могле браиити црквеноруски језик у употреби књижеаној наше су и ;ветовне н црквене власти тражиле ла се употребљаво у школама граКански јсзик. т| оно| мгшовити рускоцркосно-српски језик којим се служи ла ннтслигенинја тога времена у сво јнг односнма, а који је допуштзо —- због своје неустаљености и неодрсКеиости — све више приблнжничње црквеном језику. То је био онај у деветнаестом веку толнко оЈЛоглашсни славеносербски језик. И једно и лруго, и Кнрнлнца и славеносербски језик тражснн су, сем свнх других разлога ко|И су у њихову корист говорили. као опозиција латиниии и народном језику ко:е су крајсм осамнаестога века аустриске власти камстале наш-м народу. Наш је народ и у Једном и другом насн/ном покушају гледао иове пачинс аустрнских власти да сг наш живаљ прнблнжи унији или католт1аиству. јср је католичкн део на шег народа имао и једно и друго. Та ко се десило да су каше црквенс вда

сти у народном |езику исго онак« као и у латиници нјлјјилг насрмје на ирЈВчслаиље и н<.р >дн-н'1 нлпу У гом |е уверењу црнап мигрополит Стеван Стра^имировиК и цела њсгова иар I ијј снлу и нротив В> ка и иротив свих оних ко|и су нро•1оведати примену нзр јдног Јсзика у књижсин.1сти нјш 1ј Заго и учење доситсјсво о корнсти народно! Језика у књижсвности ни |е наилазило

Вук. Ст. Карауић код њнх на одобрзвање. Претстазни ци гнх к;*угова били су способни л поведу р31 до истраг« нротив нриоа лица и ДоситеЈз и Вука и аато су били толико строги црема свима т<)и би им прилазилн. Тако се мо^ло дссити да и они који су били накд > њени Вуку као Мушнцки. Магао.шевиК ГершиК. па и ХациК и др у почетку Вукова рада нису своју наклоност доводили до чрз|а док е био жнв мигрополит СтрагимировиК А Вуку |е то бзш и био раало! да са њима заподеие кавгу, |ер |е знаа да онн у полемнин са њнм не сме.у изнети правнх разлша. а н.ихове н Iштаене разлогс он Је лако и са всликим ефсктом иобиЈао и тако јс стално тим путем вршио иропа» ан."0' за своју реформу. Али КараџиК је морао своју реформу и свој рад тако оиремиги јј сваком буде јссно да је Конитаров утнцз| н на њ н на његову реформу само благотворан. Пре свега Копитар није волео Г>се и сматрео је да је у интересу Јужних Словсиа да се слободно и незавн-.-но развиЈају од руск.чх угиц.1ја И:ко |с он учно да сваки словснски нсрод треба да се у књижсаиостн служн својим матерњим језиком. свздако :е његов захтев да у нзшо« књижсвиости треба да Је чист ср.1скн наролни језик подупирго и њеГоау идеју о потреби емзнципацијс јужнословенских народа од руск »г туторства. Вук КарзциК се сложио сз Копитаром о п>гребн чистог народног језнка, алн он није сматрао да тиме трсба ископати |зз измсКу Русз и нашсг народа. Јер ;е и В.к КараџиК. кзо и цслокупно друш!В'> иаше у ВоЈоодинн н Сронји био одан Русијн и гледао |е у њој велико! заштитника нашег нгрода. Ззто |е њему било стало до тога да Русн:з олобри његову реформу н да му гн ме ла оружје протиа парти;е СтратимировнКеве кој& Је у његовој рефор мн гледала један антирускн или русофопски акт. ВеК 1819 год„ даклс годину дана после нзнесене реформе. Вук путује у Петроград и Москву. где га хвале и изванредно прл мзју , и Шишков (претседник Акалемије). и Адслунг. и Жуковски. и Карамзин. граф Рум:анисв и остали. Гу потписује Вук уговор са Библиским друшгвом да преаеле Нови завет, добнја велику помоК од грофа РумЈаписвз ла обиКе наше манасти* ре. Исте. 1819 год„ бира га Обшчество љубнтсљеЈ роснске словссностн за члапа — дописника 1820 год. Цар скз га акадсмија одлнку;е великом срсбрном медаљом. а 4 јуна 1826 год. он добнја од руске државе сталну псизију. Вук се с иравом могао позиватн на те знаке нзузетне нажње рускнх кругова као нз несумњнв до каз да њсгов рад нн |е ни антируски ни русофопски ... Али и поред тога стега митрополита СтратимировиКа ниЈе попуштала. Наклоност пзк Русије давзла је Вуку и снаге и самопоуздања. Он је све више увиКао да је разлнка измеКу њега и силно>а Митрополита у

менI јли IеIу. Тамо где Мшрополит ВНЈН ОНЈСНОС1 ЈЈ НЈШ НЗроХ ОН ВИЈН — нссумњиву корис! ЗанЈ |е и >оворио Ја |е у Во.водини гсшко нобелиI и. |ер су но1решна уверења «ако ук«>рењсиа јз се лјко ишчуили не мо!> С)н Је бИ1» убеКен јј ње» ова рсформа можс ПобеЈИI и Једино у Сроији. којз Је у го врсме сгицала поскнено самос(алн.>с1 сво|у. или у ЦрноЈ Гори. Остало му |е да се ириб .1нжи и.1и МИЛоШу ОбрсНовиКу и.1И 11сгровиКу-Њ',*гош> Јер су њихове аемљг би \е још млале, слободне од шк 1ДЉНВИ х градицији ко|е би их снумвалг у Том цравцу Шм |е било нрироЈиије иего очскивати јј Ке ге дис и-мљг, ослободившн се ол гуКинск н |арма, отночети наролну кулгуру иародним )СЈНКоМ И орТ1<1 рафИЈОМ КОЈ НЈ|бОЉе ол оигра особинамв нароЈно! јсзи.чј . Али се нрсварии. М нлошсвј СрбиЈз ишла |е у гом правцу аа СграгимировиКем а Ирна Гора иоказнва.1а |е за ге С1нари иало иитерсса. В^к јс . истива. н* Цетнњу 1836 1од. наилампао |едн> књи гу сво.-им нравомисом али го . аљсг значла ни:е имал > као ја јг иаштам пана у ЛаЈици1у или Кечу? Ос ■ јло Је јз се пр чЈужи 6 >рба у Во;Водини и СрбИЈИ Н>ихова к>41ура била јс . великим у1ица:ем »бразо в.мијих Во.воКана у СрбиЈИ. гак«> ве зана да се оно што јс . нрихвлано у јсјној — расирос1крало и на Јру гу 1836 год нссIало |с СЈрагимировнКа. али |е његов фр .>н1 |<>ш > стзјјо . Силним удариима В\к<<вил 183У гол. но шефу њповии. Јовину ХациКу гаЈ се фрон1 голико усколебао Ја Даничићу 1«17 гој нијс гешко било да 1а и сјсвим ј 6 >ри Вук је почсо сада све силни:е угииати и соо1им великнм аутори1етом. који |е у свету сгекао унуграшњим особииама св-че рсформе к<>Је суузалулњсгови противницн ПОКУШаВЈЛИ ла 13мсне бољим. и НЈиат св«мим млаЈим, али снажним н >м 'К.шцима ЛаничиКем. Бранком РаЈИчсн.јКем и дру • има. ко.и су — гако реКи - иод Вуковим окриљсм одраслн. Лли моКт. адицијс и у Срби|и и В ојво Д ини остаIала Је силна. и ма кзко сс 1ављалл даронити и разумни заштитници Оукови победа. крЗЈња >!обеда |<>ш |е кзоста:ала. Уосталом у питањима правннса и орпмрафже навика као што јс го добро познато. цостак са ставни део живота који људи нерадо мсњзју И Вук ;е осеКао да његова рефор ма зависн од судбине СрбиЈг којл ;е ималз права. ако се отресе < јвисности од гуКнна да улешЈва судби»:у свога народа оиак<> како го њс10вом жизогу И ЊС1 оВом карјкнру иајбоље одговара. Исто онако као шго |е у почетку сво>а рала у ч у смаграо да нарол који се из р<»и>на будн н хоКе ма н сграшним жр1вама. да органнзуЈе сво| слоболни н_>ви живот. нма пргва и дужносги -13К да сво:у културу абраКуЈе на св<>ме јгзнку, гзко |е сматрао да и сдободна држзва у кулг>риим иигањима мо ра поКи слободним путем који |е вг»ди снгурном цнљу. А гзј кра1њи шљ — била је култура заснована нв народннм особинама. на наролном духу. на наролноЈ књижевности и оним традици.ама ко|е Је народ саччвао као свстнњу кроз векове. В^јвоКанима који су били V традици|амз осзмнаестога века. створеним нарочитим приликамЈ у којима су се они налазнли и којн су само кроз те траднцнЈе гледали на В ук<>в помрет. — Вук је из1ледао као рсволуционар. Његов непомирљив стаа према свнма књижевницима тога вре менз. његова ауторитативна критика Милована ВндаковиКа и свих осталих. не искључуЈуКи и М ушииког. само је по зчавзла жијви протест про тнв његових захтева. Али КардџиКу је то давало нових погстнцаја Кад је видео да се са црквеним властнма у Војводнни нс иоже ништа учннити, Вук је нрема њима одредио свој положзј и чекао је своје време. Цркве иословенском језнку — место |е у цркви. Ту га не сме нико дирати и не трсба да га дира. гако |е говорио Вук; нначе о пнтању језика у књижсвности нема шта да нам шворе цркоене оласти. Ту мора нобеднти оно што ј ? народу корисно и што од народа погиче. Друга је ствар бмла са књижевнииимз! Они су се удаљнли од нарола и прихвагили су

На иаиредиам економиЈама у Овче ц Иољу уиоп еОљаваЈу се даиас, н сри шехви, мод ерииЈв сирав«