Pravda, 11. 04. 1936., str. 59

П Р А В Д А

16 - IV - 36

Концерт Новосадског же^ског музичког удружења

Основано по угледу на чешке хорове, у једној средини која има д а леке музичке традицнје, специално хорске, Новосадско Женско музичко удружење је једно од ретких наших хорова које је успело да у потпуности оствари савремени хорски артизам. Његов арткстчки шеф, опробани хорски мајстор г. Светолик Пашћан направио је од овога хора сјајних гласовних квалитета и идеалне звучне уједначености један хорски ансамбл чија техника достиже врло високи степен виртуозности. Прецизна ритмика, чиста интонација, детаљно израђена динамика, јасна вочализација и тачно реагирање на интенције диригента — сви ти певачко - технички и интерпретативни квалитети овог изврсног хорског ансамбла дошли су до пуног израза на духовном концерту приређеном на Велики петак у дворани Коларчеве задужбине. На програму су били „Вкусите" од Бортњанског из музике за Велику недељу, хор оставарен у звучном хомофоном ставу, који у своме религиозном изразу има један призрак световности, „Его дикси" трогласни мотет Орлзнда ди Лиса, у старословенском преводу(!), типично дело вокалне полифоније 16 века, „Ст а бат матер" од Перголези-а за сопран и алт соло, женски збор и гудачки оркестар, познато и чувено дело које значи врхунац црквене музике неаполитанске школе и.уједињује у себи искрени и нежни израз са лепотом меко воћених мелодиских линија. Са својим одличним збором г. Пзшћан је остварио музикалне и детаљно студиране интерпретацкје дела кој а су била на програму. Дубоки и оонорни алт дочарали су у Бортњансковом хору утисак звука мешовитог збора. Солисти у „Стабат матер", г-ђа Драусаљ (сопран) и г-ђа Румплер (алт) дали су своје партије изразито « музикално, али дикциоки нејасно. У извесним моментима г-ђа Драусаљ је у интерпретацију црквене музике уносила лаки и површни оперско-коло ратурни манир « тиме излазила из оквира чистог црквеног стила. .Гудачки оркестар Новосадског „Колегиум музикума", у ствари двоструки квартет оа једшкм виолончелом (због чега је ликкја „басо континуо" била знатно осласљена), претежно у једној динамичкој равни, уносио је извесну монотенију у интерпретацију Перголезиевог дела. Концерт ј« изведен у празној дворани. Постало је већ траднција да концерти овог сјајног хорског ансамбла, који је својим љубазним гостопримством задужио готово све београдске хорове, буду очајно непосвећени. Чијом кризицом? ПРОСЛАВА ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ РАДНИЧКОГ ТИПОГРАФСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВО" Три године млађи друг и сарадник Радннчке уметничке групе „Абрашевић". Радничко типографско певачко друштво „Јединство" прославило је тридесетогодишњицу свога рада.

I Основано 1906 године, у доба орга|низовања радничког покрета на широј синдикалној основи, чврсто везано за јаку синдикалну организацију типографских радника н обилно п(**п магано од ње, „Јединство" је кроз уметност, кроз хор и дилетантску секцију, радило на културном подизању радништва и на пропагирању оннх високих циљева којима тежи раднички покрет. Када се баци поглед на активност „Јединства" кроз три деценије, на онај рад коме се прилазило са самопрегоревањем, енер гијом и свешћу и потреби и користи културног деловања после тешког и заморног типоглафског посла који убија здравље, „Јединство" може бити задовољно и поносно постигнутим резултатима који су повукли дубоку бразду у историји културне активности радничког покрета. . После поздравних говора и предаја диплома, велики мушки хор „Јединства", у коме су били стари и садашњи чланови, певао је под управом свога дугогодишњег хоровође г. Петра Крстића, композитора његову полетно пнсану „Химну Јединстна". Поред тога мушки и мешовити хор „Јединства" био је одуш^вљени и пре дани тумач хорских композиција Ђор ђевића, Блобнера и Стуђенског. Дири гент г. Пордес је помагао и подржавао мушки хор свирањем хорске партитуре на клавиру и тиме се удаљио од чистог а капела стнла којн је „Јединство" систематски неговало према гласовним и певачко-техничким могућностима свога хора. Поред слављеника учествовали су мешовити хор „Абрашевића" (диригент г. Бајшански) који је остварио складну интерпретацнју Мокрањчеве „Десете руковети", затим оркестар Графичког музичког друштва „Слога" (диригент г. Тартер) и Графичка секција гитариста и мандолиниста која је, на жалост, свирала савремене „шлагере" чнји банални сентиментализам и музичко декаденство немају ничега заједннчког са идеологнјом н борбеним ставом радничког покрета. На крају су заједнички мешовитн хорови „Јединства" и „Абрашевића" певали „Песму раду" у редакцнји Милана Бајшанског симболизирајући идеоло^-:.о једннство својих културннх стремљења. Поводом јубилеја „Јединства" издата је интересантна и извзнредно технихки опремљена споменица. Б. Драгутиновнћ Архијерејски сабор саста^е се у редовно заседање 24 маја у Сремским Карловцима Сремски Карловци, 14 април Одлуком Св. Синода Српске превоЈлавне цркве заказано је за 24 мај редовно заседање Светог архтерејског Сабора. За све време Сабор ће заседавати у пзтријаршијском Двору у Сремоким Карловцима. д. д.

У свађи смртоносно ранио зета

Ниш, 15 април На други дан Ускрса, у селу Доч њој Врежини, дошло је до крвавог сукоба између Павла Миловановића, радника у нишкој фабркци Ми-. те Ристића и његовог шурака. У јеаном тренутку, када је свађа достигла врхунац, Павлов пгурак потегао је нож и ударио га је у плећку, раме и нанео иу повреде тешке природе. У тешком стању Павле Миловановић преиет је у болницу, а његов шурак је прнтворен. П.

Жана је одрасла у кући родитеља своје мајке, у дому богатог трговца варошице Брив. Пошто је била лепа и љупка, а осим тога се знало да Ке донети велики мираз, имала је, природно, много обо гкавалаца. Али Жани се највише свиђао један млади професор, који ју је, доц&ије сасвим освојио. Кад се млади професор верио са Жаном, баба и деда рекли су сво јој унуци: — Жанета, ти си ванбрачно дете. Мајка тн живи у Паризу. Хоћеш ли да је позовемо на твоје венчање? — Тако бих желела, одговорила је млада вереница са срећним осмехом. Жанина мајка хтела је да доведе и свог пријатеља, с којим је жи села већ неколико година, али родитељи су то одбили, плашећи се сплетака у малој вароши. Осим гога тај човек није им био симпатичан. Био је само просечан глу мац, по њиховом мишљешу обичан комедијаш. Две недеље пре венчања стигла Жанина мајка — сама. Била је елегантна, лепа и млада, једва ]е имала тридесет година. Изгледала је као сестра вереничина. Жана је обожавала своју лепу маму, коју дотле није познавала, али ипак та љубав је, и поред Еереника, долазила на прво место. Уочи венчања десило се нешто неочекивано: мајка је побегла са вероником своје ћерке. Разочарана и несрећна девојка добила је нервни напад, а последица тога била је дуготрајна болест и равнодушност према околи ни Позвати су најчувенији профе сори, али узалуд. Лекарска интервенција није имала позитивног резултата. — Требало би детету вратити веру у мајку, рекли су професоР и - , Само сва писма упућена ма)ци остала су без одговора. Од позна иика у Паризу дознало се да је раскинула односе са својим бившим пријатељем, који је отада, ра зочаран, такође патио. Стари родитељи, за љубав уну ке, обратшие се глумцу за савет и он им је одмах одговорио: „Доћи ћу за три дана да гзлепим болесну душу ваше унуке. Али Вас молим да ме претставите девојци као чувеног члана Академије*'# ДПодизање р_ : :е г.;: :.зосгавн§ цркве у Новом Саду Нови СаД, 14 април Пре неколико дана Њ. С. Патријарх г. Варнава, у својој резиденцији у Сремским Карловцима примио је депутаци^у Руско-српске заједнице при руској православној цркви у Н 0 вом Саду. На челу депутације налазнла се г-ђа Меланија Ннколе Ивкозића. Депутација је умолила Њ. С. ПатријаЈрха за благослов за подизање Руске цркве у Новом Саду, као спомен-цркзе Блаженопочившем Краљу Алекозндру Првом и Цару Нико|ли Другом. I Пошто је сзслушао излагања депу!тације, Њ. С. Пзтријарх ;е дао свој блзгослов за подизање цркве и сакуп љгње прилога у ту сврху, а запгм се примио и покровитељства Одб<!-Ја за подизање цркве. Одбор за подизање цркве налази се под претседништвом г. др. Иринеја, епископа новосадског и бачког. У Одбору се налазе и претставсшци новосадског српског и руског друштва. Одбор ламерзва одмах да приступи сакупљању прнлога у читавој држгви, а такође и у оним земљама где се налазе руски емигранти. Црква је ћпројектованз у старом руском север ном стилу. Л>. М.

довео себи девојку у кућу, многи у први мах нису позеровали. Али када су отишли Шабановој кући ззтекли су тзмо прзво свадбсно весеље: песма уа гоч, игра и одушевљење.~ У зачељу велике совре, сасвим озбил»ни, седелн Су мали младенци. Шабзн је чак изгледао брло раоположен. Свадбени церемонијал обављен је по овдашњем пропису. Мала невеста Везира родом Је из Берана. Остала је рано без родитеља и живела код свог брата. Иако јој је свега једанаест година кажу да је врло радо пристала на удају 8а десетогодишњег Шабана који још ни шко.1У није с®ршио„

19 агтрила гостоваће V Лзубљанској опери г-ца Анита Мезетова, стал ни гост београдеке опере, која је у току ове сезоне у Беопраду ималз лепог уапеха. Г-ца Мезетова гостоваће у Љубљани кзо Манок у истоименој опери. На позив јутословенске акздемоке омладине г-ца Меаетова гостоваће н у Бгчу на великом концерту у „Клај иер аеузик ферајн сале". УмеТ.чица ће певати дела југословенских композитора Готовца, Милојевића и Лајовића. На клавиру ће је прз-гити позна. ти бечки пијагниста професор Трост.

3 а т в о р, нередовно врење у дебелом цреву, лоша пробава, главобоља услед затвора нестају брзо употребом природне Ргапх - ЈохеГоие горке воде — једна пуна чаша на прззан стомак. Рег. С бр. 15485-35 8171 ,ЛАЛАЛААЛиААЛАШАЛШАЈШ1*АААЈкАААЛ

Преварени на сред океаиа? Ко Је то мо>ао да учини?

Оног дана кад је требало да стигне, Жана је седела крај прозора у својој соби и грозничавим очима зурнла у даљнну. Глумац је дотле живео у убе1;ен>у да је велики таленат и да ће једног дана постати славан, али откад се разочарао у љубави своје пријатељице изгубио је веру у свој таленат. А сад му се, можда последши пут, указала при лика да одигра своју велику улогу. Стари људи одвели су проседог и елегантног господнна у Жа

Најмлађи брачни пар у Југославији Тутин, 14 април Када се кроз село Тутин на путу за Сјеницу пронела вест да је мали чобанин Шзбзн Хзбибовић

нину собу. Гост јој је полако при лазио, трудећи се да скрене паж ну на себе. Академија га је послала, причао је девојци, да ску пи у околини неке историске поДатке, а затим је без прелаза изменио тему и почео да јој говори о тајанственом" нестанку мајке која се жртвовала за своју ћерку. — Да, драга Жана, рекао је. Ваша мајка је мученица. Дошавши овамо, видела ј, на први поглед, да јој је дете поклонило своју љу бав једном недостојном човеку. Главни циљ био му је мираз и зато је одлучила да се жртвује. Претпоставила је осуду читавог друштва и своју срамоту пропасти вољеног детета. Тој дивној мајци треба одати пуно признан-е. Ове речи изговорио је заиста уметношћу једног великог глумца. Жана је поруменила, хтела је да каже нешто, али узбуђење је било сувише велико. Глава јој је кло нула, а кад су јој донели чашу цр иа вина попила ју је наискап. Брзо је оздравила. Метода глум чева имала је успеха, а он је наста вио своју улогу: са потписом мајке писао јој је из Париза најнеж чија писма. Кад се по други пут верила, била је Жана најсрећнија вереница. Гостовање г-ђице Мезетове у Љубљани и Бечу

ДОЖИВЉДЈИ ФЕЛИКСА и ДЕИИ

(СорупдН! 6у КтдзГеаСигег 5упс1|са1е)

Нјћо гостгеА

Можда ћу умети да телеграфишем. Нисам џабе добио скаутску награду за морзеову азбуку.

А сада напред! Ду, ду, ду ПШ, ПШ, ПШ