Pravda, 11. 04. 1936., str. 60

Г—-П 16- IV-36= Укрштене речи БРОЈ 955

П Р А В Д А

: Страна

Водоравно: 1) наша варош, 7) при станиште, 8) лепе, 9) буше, 12, крах, 14) часа, 15) схватам, 16) шка ре, 17) страно женско име — 19) немачки књижевник, 21) пропаст, 23) дају, 24) уље, 25) говорила о својим гресима. Усправно: 1) они којима је урођено да што украду, 2) наша варош, о) прљавштина, 4) дакле, 5) бог љубави. 6) обичај; свечаност, 10) нешто једииствено, своје врсте, 11) плеснива, 13) скупштина, сабор (руски), 14) знам, 18) оснивач једне религнје, 20) језеро у Азијн, 21) наместио се, 22) при. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — БРОЈ 954 Водоравно: 1) Тушканац, 2) еф шубари, 3) Сук (Јозеф) — колан, 4) талк-на-кх, б) Адуа — Осло, 6) ит — бб — стог, 7) наере (ереан) — Аар, 8) натраг — Ра, 9) телеграф. Усттравно: 1) теетамент, 2) у — Фуед — тра (ј)е, 3) шш — клуб — Етел (етл), 4) Кук — кабаре, 5) абонос наг. 6) Нал — Аста — гр(ам), 7) арак *— Лоара, 8) цинкограф.

12-ГОДИШЊИ МАТЕМАТИЧАР. — Дванаестогодишњи математнчар Борн Коренблум из Кијева одржао је на конгресу мла 'дих совјетских научннка у Кнјеву занимљиво и стручно предаван>е о теоријн цнфара. Конгресу су прнгуствовали све сами млади, та>ентовани совјетски фнзичарн, хе мнчарн, геолозн, астрономн и математичари, ни један од к>их није био старнји од 24 године. Борнс Коренблум је већ апсолвнрао математички факултет у Кијеву и до био од државе стипенднју да своје математичке студије продужи. Млади Борис је веома талентован математичар.

НДП0/1Е0НИЈАДА

Генерал, конзул и иар, он је у плодннм равницама -Помбардије и Пијемонта тукао свуда стару Аустрију, и тиме обезбедио успех Револуцији, а затим створио у Европи иајвећу државу, обасјавши себе и ■^ранцуску армију највећом славом! Наполеоново ратовање 1796 године у Италнји је познато. Он је ишао из победе у побсду, са једном армијом од 36.000 људи, коју јс Наполеон затскао у Ници н у Италији у најжалоснијем стању. Успеси генерала Наполеона Бонапарте у Италији одјекнули су у Француској необично и силно и спасли су је од распада и опасности. Престиж младе Републике, у очима целе Европе необично је порастао. а тиме и н>ен значај и утицај. Ови гспеси Наполеонови пореметили су лотадањи однос снага европских држава, као и њихове интересе. Енлеска, стари ривал Француске, биа је највише погођена, и зато она црва устаде против Републике. Све доцније коалицнје и борбе против Француске н њене моНи предводиа је Енглеска, која није никад пристајала на један частан мир. Н>ој се иије могло ништа учинити на њеним острвима и на мору. Још раније генерал Хош, командант вандејске војске, покушавао је да пребацн у Ирску један корпус, али је тај покушај пропао. У фебруару и октобру 1797 године Енглеска је успела да уништи флоту Шпаније а Холандије, савезница Француске. Енглеској је требало вадати удар на другој осетљивој тачци. Индија је онда, као и данас, била главни взвор њеног богатства, а Егнпат је командовао свима путевима, који воде у Индију. Наполеонов велики >ггваралачки дух окрете се, после успеха у Италији на ову страну света. Још за владе Луја Четрнаестог иелики научник тога доба Лајбниц предлагао је краљу освојење Египта. капије великог Истока. Тај план тије се могао онда остварити. Он је 'екао на појаву генарала Бонапарте, који је сањао својим великим ду хом да на обалама Нила, Тигра и Еуфрата, створи нову светску државу, која би се простирала до Цариграда, који је он сматрао као цен гар, одакле се може владати светом. Оваква велика нсточна држава требало је да споји стари Исток са Европом, и да тамошњнм дивљим народима однесе нове идеје, културу и реформе, и на тај начин да их .Јреобрази и учини способним за један нов жнвот. То је управо она идеја, која је доцније упућивала европску колонијалну политику на те стране света, наравно, руковоЦе-

ЦДРИЦД ЕВГЕНИЈА

на у првом реду материЈалистичким ннтересима. Наполеона није руководила у извођен>у овог грандиозног плана само жеља за проширење моћи, богатс.тва, ве\ичине и славе младе Републике, него и политички интерес Француске — да натера најважниј Ч г и последњег противника своје зе мље на мир. Дакле, директориум усвоји овај предлог овог чудног и необичног човска. Међутим, директориум, поред општих спољних политичких разлога, имао је разлога да то учини још и вбог тога што се плашио његове огромне популарности у Француској, којој днректориум са својом млаком и трошаџиском политиком није ни најмање уливао поверсње и сигурност. На седам месеци после потписа Кампо-формиског мира, — 19 маја 1798 године, отиснуло се са франЕ^уских обала 300 бродова са 50.000 војника н посаде ка Египту. Наполеон разви своју ваставу на броду „Исток", воДећи собом не само ратрике, него н научнике, који су треСали, поред освајања, да испитају стару ориенталску културу, и да уларе основа ва нову — свропску. Славни научници тога доба Монже, Бертло, Лагранж, Матлас, Геофрој С.ент Хилер и др. били су његови гости на „Истоку* 4 . После четрдесет дана, попгго је успут заузео Малту (10 ј *уна) Наполеон се искрца код Абукира, и са првим искрцаним деловима потрча на АлександрнЈ'у. коју заузе. Енглеска флота, која је чувала француске обале и Средоземно море, под командом адмирала Не* леона, изгубнла Ј*е сваки траг ове смеле Наполеонове експедиције, и оде пут Цариграда да тамо тра жи дрског неприЈ *атеља. Тек када је срећни освајач стигао у Египат, Нелзон сазна где је он. Наравно, оваЈ* догађаЈ* изазвао у енглескоЈ* ве лико узбуђење ц незадовол>сТво. Египат је у то време био под номиналном влашћу турског Султана, али стварни господари били су Мамелуци, једно старо феудално племе, коЈ *е је држало сву власт у својим рукама. После битке код Порамида против Мамелука (21 јула) Наполеон заузе Канро. У тој ' битци он изгуби само тридесет људи, док Ј *е непри-

ЕГИПА ТСКА ВОЈНА јатељ јако страдао. Том приликом Наполеон Ј *е пре битке казао оне чувене речи: — Војници, четрдесет векова гледају са врхова ових пнрамида на вас. 1 августа деси се експедиционој војсци велика несрећа. Нелзон нападе француску флоту у Абукор ском заливу, и скоро је сву уништи. И тако се нађе ова чудна војска одсечена од Француске н целога света, али то ни најмање не збуни Наполеона, јер он одмах приступи уређењу начина за исхрану војске, као и снабдевању му ницијом и осталим нужннм потребама. Међутим, ситуација сс ј' ош више погорша када Султан, подстакнут Енглезима, објави фран цуској рат (септембра 1798 г). Једна велика турска армија била се концентрисала у Сирији. Бо напарта пође на Сирију (фебруара 1799), али не успе, и ако је дуго опсађивао, да заузме Сент-Жан-Д* Акр, који је бранио један о* његових бивших другова из Бри ј "ена, емигрант Фелипо, под коман дом адмирала Сиднеј Смита, вл кога је доцниЈ *е рекао Нполеон: — Овај човек ми је пресекао сре ку. Како се почела нскрцавати друга турска армија праћена енглес ком флотом, Наполеон напустн оп саду Д*Анра и потрча преко пустиње и усијаног песка ка Абукирлу, где потуче и ову војску и натера је у море, у колико се није могла спасти на енглеске бродо ве. Месец дана. од ових догађаЈ *а и доцније, обавештен од политичара из Француске о спољној " ситуациј'и Републике, Наполеон се укрца таЈ*но на један брод и 22 августа 1799 године пође за Француску пошто предаде команду над египатском војском генералу Кл* беру. Овај још Ј - еданпут спасе ФранцускоЈ' Египат, јер потуче 70 хиљада Турака у славноЈ" битци код Старог Хелиополнса (20 марта 1800 године). Неколико месеца после ове победе генерала Клебера уби један фанатик — Сиријанац. Команду преузе генерал Мену, онаЈ* исти што је био ухапшен, када ј *е Бонапарта ра«. терао роЈ*лисТе у у Призу, приликом побуне противу Скупштине. Он Ј *е и потписао капитулацију, по кој"ој* ј *е француска експедициона воЈ *ска нмала да напусти Египаг (20 августа 1801 г.). Са овом екс педицијом био Ј *е грађанин Талиин. СТЕВАН С ШАПИНАЦ. (Наставиће с€)

ХУМОР

Модискиња: — Узмкте овај ше« шир, госпо!)о, ни једна дама у варо* ши нема тај модел!

Шептирџнја: — Узмже, гос.одннв овај шешир, сви млади елеганткн људи у вароиш носе такве нсте ш<« шнре! ♦ Професор: Зашто је Ханибал пре« шао преко Алли? Ђак: Зато што још ииЈе био сагрв ђен тунелЖена: Зар ниси приметио да |е »а« ша куварица данас јело пресолила?. Муж: Приметио сам, али сам мис< лио да си ти данас кувала! Боем прича своме познанику: — Пре него што одем у рестораШ да ручам, ја направим увек једн^ веКу шетњу... — Сигурно да појачате апетит? Боже сачувај! Да сретнем некогШ ко ће ми дати новац за ручак^. Књиж_вник: Да^ли ме тн заистШ волиш, Ангелика? Апгелика: Како те не бих волела! Најбољи доказ је ла сам прочитала већ седам страна твог нозог романа- Мледи муж се хзали пријатељу! — Откако сам се оженио, часови, дани, недеље и месеци ми просто лете! — Тако? А откад си ожењен? — Па има, мислим, пет дана.Гост: Келнеру, одмах ми донесит^ књигу за жалбе! Келнер: Књигу за жалбе? Мораће те, господине, мало причекати док дођете на ред! Књига је заузета!

РОМАН „ПРАВДЕ*

> ? » ? ? / ФА9 Дџ 1ШГСТЕМ РОМАН ОД АНГУСА КУЕЛА УУог1(Ј СорупдМ ћ АНаз Ргезз, 1опс1о

48 — Али не смемо заборавити не што! Овде су у питању четири кофера, а Томлисон ће моћи пре носити само по два. Он ће, стога, два пута одлазити до скровишта. И зато, ако га будемо чекали овде, ми ћемо моћи да узме мо само 10.000 фунти, а нећемо знати где су сакривени осталн де сет хиљада. — Ми ћемо га пратити! предло н:ио је Џо. — Сувише би било када би га четворо пратили на »еговом ноћком излету! — приметио је Екели. — Он би нас, свакако, приметио. Колико год се увек дивим твој*о Ј окретности на друму, желео бих свакако да и ти, заједно самном ироведеш ј *едну неприЈ *атну ноћ Мспод Снаудена. — То неће бити толико тешко. Тим пое што ће ми толике фунте

у злату дати потребну снагу! — Али не, Мики1 Ово је мој сдмор, а н моЈ *а авантура. Ја ћу сам поћи за Томнлсона ноћас, а ви ћете ме причекати овде. — Али, он је наоружан револве ром!) — Нисам ни то заборавио! У ресторану чуо се глас звона. — Знак за вечеру! тумачио је Екели. — Ходите да вам покажем Томлисона! » * Гости у малом ресторану хотела „Лин Фол" седели су за једним великим, дугим столом. По зи довима унаоколо виселе су слнке чувених планинара, поред слика сл њиховим вртоглавим подвизима. Таква једна увећана слика висила је поред самих врата. Погле давши ову слику Ерика се сетила онога што ће се десити н задрхтала. Томлисон Ј *е већ седео за столом. Са изразом доса/.е погледао Ј*е три нова госта, али се тргао када је међу н>има угледао лепу поЈаву плавокосе Ерике. Сместа се подигао и понудио јој да седне на гразно место поред њега. Са окретношћу и лакоћом која му је уређена, Екелн му је претставио цело друштво. —Ви се данас нисте пешали? угитао је Томлисон ЕкелиЈ*а. — Нисам. Не осећам се најбол>е. Уморан сам и вато сам одлучио да легнем одмах после вечеТомлисон, загрејан алхзхолом, био Ј *е у одличном расположењу. У његоаој души није се појављивала ни сенха сумње. Целу пажњу обра тио је Ерики, не скидајући поглсд са њеног лепог лица. Ерика је одмах приметкла карактеоистике тога човека кој "« су

н ЕкелнЈ*у сместа пале у очи. Томлисон се опходио на неки непрн|)одни, прикривенн начин. Из њега, онако маленог н незнатног, нзкирало је лукавство. Његове сићушне очи зверале су узнемирено на све стране. Ушн су му стрчале тако као да су желеле да им не илмакне никаква тајна. Гласно је поручно још флашу шампањца, трудећи се на свемогу ће начине да се допадне Ерики. — Да се састанемо у Лондону, лепа госпођице! предложио је. Ерику је спопала ледена ј *еза лад је испод стола осетила »егову руку. — Тоје лепо од вас! казала му је кратко, ослобађајућн руку. Вечера се продужавала. Екелн је седео без речи, чинећи се као сањив. Што се тиче Микиа и Џоа, они нису штедели доб^о јело, а још мање пиће. Тишнна је с време па на време прекндана стално пнс кутавнм гласом непријатним смејањем Томлисоновим, кој'н је пажудним очима гледао у Ерику. — Када се будемо срели у Лон дону, приредићу вечеру која ће би ти достојн* тако дивне плавуше као што сте ви!.. Пола часа доцније, Ерика се већ налазила иза хотела. Пол Екели је стајаЈ је поред в>е, спреман да сваког тренутка ишчезнем у мраку. Киша је још увек падала, а несносни ветар дувао је непрекид но. Внсоки Снауден се сасвнм губно у мрачном небу. — Непријатна ноћ! прошаптала је Ерика дрхтећн. — А ти си, Еке ли, предузео опет опасну авантуру... И то сам!... Тај је човек, по изгледу онако слаб и невнатан, опасан! — Знам да Је опас&н! одгочорио је Екелн тихо! — И пе бри-

ни, Ерика. ПознаЈ*ем Снауден и нриличан сам планинар. Екели Ј *е, затим, ишчезао у мра .су, очекујући Томлисона који је гуда морао проћи! Два часа доцније, из „Лин Фола" опрезно и тихо изишла ј *е сит на прилика Томлисонова и упутнла се у правцу Снаудена. Ерика је чула његове кораке. Она је инстинктивно знала да је пошао са револвером у руци. Седе ла је у својој соби, у мраку. Отворила је прозор. Снажан талас ветра, помешан са кишом, дочекао је. Ништа се на је видело. Изгледало ј *е као да је уео хотел, заједно са својим гостнма, утонуо у помрчину нз које се никада неће пробудити. Са уздахом Ерика је села и при палила цигарету. Седела ј *е тако у свом аутомобилистичком капуту, пушећи цигарету за цигаретом. Би ла је узбуђена и нервозна од ишчекивања. Одједном, Ерика је ско чила. Из помрчине, с оне стране, где оу се налазиле високе стене Снаудена, одЈ *екнуо је револверски пууањ. Чула је врло добро и вишеструки одјек тога пуцња. А затим, одјекнуо је и други пуцањ и настала нема и дубока тишина. Е рика је задрхтала. * Ерика је понова пришла прозору н загледала се у помрчину. Доле су се чули кораци. Ту је стајао један човек са куферима у рукама. Њено срце ј - е чакуцало брже. Тај човек је био сам Томлнсон. Јасно ј *е чула његов смех. Очиглед но, тај ј *е човек био задовољан исходом своЈ *е екскурзије. Али, ноћни по-.ао још није био завршен. Сакривсна иза прозора,

Ернка Ј *е видела када се таЈ* опас ни човек приближио својим колима са којима је намеравао да крене у Лондон. Оба кофера ставио је позади и одмах сео за управгач. Нестрпљиво је ставио мотор у покрет. Томлисон Ј *е спустио но IV на акцелратор и кренуо на далеки пут... Али, чим су његова кола била V покрету, Ерика се спустила Низ сгепенице. Протрчала је кроз согу у којој су Мики и Џо срећно хркали. Они су Паула Екелија оставили његовој судбини, верујући да ће се и без њихове помоћи лако извући. Али, Екели овог пута ниЈ *е успео, и зато је остало на Ерики да се на неки начин дочепа двају кофера са златним фунтама, а затим да се журно врати и реши тајну оних хитаца у мраку. Брзо је улетела у стару шупу ко }а Ј *е овде замењивала гаражу. Ов де није било ни трага ни гласа оном одрпанцу који се побринуо за њен ауто приликом доласка. Али. пена зелена, тркачка кола била су овде. И, већ за неколико тренутака, снажни мотор је загрмео у ти хој ноћи и кренуо трагом Томлисг новим. Зелени ауто јурио је брзином ветра, остављајући за собом све више висине Снауден^ (Наставиће се) Омм коЈи миого једу н сгално сепе и услед тога најчешће пате од тврде столиае, пију пневно по једну чашу прироане Ргапх-ЈехеГоуе горке воде која се претхолно загреје. Давно опробана Ргапс-ЈохеГоуа вода одликуЈе св својнм сигуоним дејством н приЈатвом употребом и добкја се свуда. Огл. Рег. С 6р. 30474 28-ХЈ->93з 474 * АААА/ аааааааац ј!