Pravda, 11. 04. 1936., str. 62

16- IV-36

■

мш

<1 ^ у"

V?:

је својим прнЈатељима говорила: — Човек остари тек онда кад осети да нема више радости и за довољства у животу.. Последњих година грофица де Тесанкур је стално живела на Ривиери и свет је говорио да она и сада има пријатеље. Један од њих јој је једне ноћи, прошле го| дине однео сав накит и новап. Неколико месеци пред своју смрт жена која није хтела да стари, играла је на рулету у Мон1е Карлу и имала неизмерну сре ћу. Добила је неколико стотина хиљада франака за једну ноћ. Сада је некадања продавачица увеКа са Монмартра заклопила за увек своје уморне, али никада остареле очи... в. н.

АФЕРЕ ЈЕДНЕ, НЕ ВИШЕ МЛАДЕ, ДАМЕ Женп којо ннЈе хтиа до ст&рн ГРСФИЦА ДЕ ТЕСАНКУР, МОДЕРНА НИНОН ДЕ ЛАНКЛО Ннца, април У Кану, Ници и Монте Карлу била је сталан гост дуже времена једна већ старија, али још леи? дама која се тек недавно пову кла из друштвеног живота. Та да ма је имала као снег белу косу, а носила је најмодернији бубикопф. 1Бено име је било грофица Тесанкур, позната је у целој Францус кој под надимком „модерна Нинон де Ланкло". Уистини, грофица де Тесанкур изгледа да је за тридесет година млађа него што је у ствари. Али н>ено срце је било бар ?а педесет година млађе и н>ен темперамент је није напуштао еи у старости. Та занимљива, ори гинална дама умрла је у својој вили на Ривиери ових дана, после неколико месеца како се повукла из друштвеног живота. Живот н пустоловине грофице де Тесанкур личе на најфантастич нији филмски роман. Нзено граћанско девојачко име било је Факи Робер. У својој двадесетој години била је најлепша девојка Париза. Била је продавачица цвећа на Монмартру. У то време лепа Фани изазвала Ј*е један несвакидањи скандал у Па ризу. Један веома угледан Парижанин, који се тек недавно оженио једном веома богатом ћерком фабриканта, седео је са својом женом, тастом и таштом у ложи Ј *ед ног кабарета на Монмартру, кад је наишла лепа продавачица цвећа Фани и понудила богаташу да купи руже од н>е. Он Ј *е откупио целу корпу и пред својом женом и тастом и таштом рекао одушев љеним гласом: — Купујем ове руже и покла њам их вашој младости и божан ственој лепоти, лепа девојко1 Развод брака је био неизоста ван, скандал је био огроман. Богаташ се није нимало збунио, већ је после неколико дана са Фани Робер отпутовао за Биариц. Оденуо је као принцезу и обасуо накитима и поклонима. Овај човек, нзгледа, да је изгубио памет у љуС-ави према Фани. Кад се вратили из Биарица, он јој је купио расгошну вилу у близини Булоњске Шуме и упропастио сву свој*у имо рину на лепу Фани, тако да Ј*е доспео до просјачког штапа. После извесног времена, сада већ богата и угледна Фани Робер, пронашла је неке старе поро дичне документе по којима је имала права да се назива грофица де Тесанкур. Она је под тим имеиом до смрти живела. Љубавне пустоловине грофице де Тесанкур се не могу укратко набројати. Мењала Ј *е пријатеље скоро сваког месеца и умела да ужива у лепотама и радости ма живота. Једном је њено бекство са једним познатим италијан ским музичарем, кој'и Ј *е био оже љен и отац више деце, изазвало велики скандал у целој Европи. Једне године имала је приЈ *атеља веома богатог БразилиЈ*анца који је био љубоморан као Отело. Једне вечери изненадио је Брази лијанац своју пријатељицу грофицу де Тесанкур у парку у за грљаЈ *у ј *едног младића. Почео Ј*е бесомучно да пуца из револвера, али, срећом, никога није погодио. Ова жена, коЈ *а ниЈ *е хтела да стари, била је држећа и заносна ;ош и у својој ' педесетој години. О на је важила као мондена и фина дама и у париској палати гро фице де Тесанкур су се свако дневно састајали аристократи, бо гаташи, дипломати и уметници. Грофица се до смрти улепшава ла н хтела да остане млада- Ока

гаскоњски хумор. — о Гаскоњцима, тим највеселијнм и најведријим постоје безброј анегдота и вицева. После погубљења РобеспЈ*ера за време француске револуције, је дан Гаскоњац је рекао својим при јатељима: — Коликогод пута су ми рани)* помињали Робеспјерово име, ја сам скидао свој шешир с главе да се уверим да ли ми глава још лежи на врату... Један други Гаскоњац побегао је за време једне наполеонске бит ке усред борбе у позадину. Ухваћен је и у оковима изведен пред самог цара Наполеона: — Зашто си бежао? — Нисам хтео да пропустим да учествујем још у неким ратовима са вашим величанством! одговорио је лукави Гаскоњац. — И цар му је опростио што је дезертирао. Један Гаскоњац се хвалио: — Мој отац је био најјачи чо век у цело)' Гаскоњи. Он је имао марциалан изглед, толико, да се н сам плашио себе кад се погледао у огледало! 0 О трибина за 300.000 гледалаца. — у близини села Чушино, недалеко од Москве, изграђуЈ *е се сада један огроман аеродром, на коме ће авијатичари приређивати пред публиком своја такмичења и вратоломне акробације. Ту ће се одржаватн и школа за авијатичаре који се спушта,у с падобраном из својих апарата. {1оред аеродрома саградиће се огромна трибина, на којој ће бити места за 300.000 гледалаца.

Компд којн се давао 2238 пута Најпопуларнија енглеске операта „Чу-Чин-Чау" Ових дана енглески листови за бележили су смрт Оскара Еша, који је у својој 65 години умро од срчане капље у Бекингемшајру. То име је и за многе Енглезс, било сасвим непознато, па и|;ак Еш је још не тако давно био чувен и у енглеским земљама најгопуларнији позоришни писац и оперетски аутор. Нзегов комад „Чу-Чин-Чау" претставља један од највећих позоришних успеха у историји енглеског позоришта уоп ите. Он је написао текст и стихо ве комада, дао музику, режирао с.воју оперету и играо у њој главну мушку улогу. „Чу-Чин-Чау" Ј*е од 31 августа 1916 до 22 јула 1921 непрекидно, свакодневно, био не репертоару једног великог лондонског позоришта, увек пред дупке пуном кућом. Али и провинција, Америка п све земље у којима живе Енгле &п, отнмали су се да приказују ..Чу-Чин-Чау". Чак и Кинези и Јапанци су тражили дозволу за рриказивање ове оперете и превели је на јапански и кинески језик Оперета Ј*е давана у поратно доба највеће конјунктуре, па није чудо, што Ј*е тај комад, иначе лош са уметничког гледишта, имао тако огроман успех. Композитор, режисер и глумац Оскар Еш био је пореклом Норвежанин. Он је са својим комадом „Чу-Чин-Чау" зарадио преко 300 милиона динара и после ве ликог успеха пропутовао Ј *е цео свет, па отишао чак и у Аустралију. Као глумац, био је већ раније као одличан интерпретатор Шекспирових јунака.

КРАЉ ЂОРЂЕ ПЕТИ И Г. МАКДОНАЛД. — Недавно пре минули енглески краљ Ђорђе Пети био је веома добар човек и мно го се старао за сиротињу. Кад је • 931 дошло до јаке унутарње кри 2е, тадањи претседник владе г. Р'амзеј Макдоналд дошао Ј *е касно у ноћ краљу у Бекингемову палату и очајним гласом му саошптно: — Моја странка ме је напустила, величанство, остао сам сам. Зашем величанству сада не преостаје ништа друго него да позовете г. Балдвина и њему поверите нову владу.. Краљ Ђорђе се благо осмехнуо и рекао: — Не, не, Ј*а нећу да ви идеге из владе. Нека енглеска сиро тиња и даље има свог претставни ка у влади. Мислим да ће се г. Балдвин с вама одлично сложити. А сада, идите да спавате!

К?М 023 орозг н џм едвл е р нгле с ски {^ат^иибрикаду^иб^^е" проблем моде бркова и браде у енглеској је одувек играо важну улогу

Лондон, априла Упркос многих објављених био графских написа, епизода и анег дота и других чланака енглеских листова из живота енглеског кра ља Едварда Осмог, једна бар за Енглезе веома важна чињеница Ј *е до скора била превиђена: да је Јилади енглески монарх први енгле ски краљ, после неколико векова, који брије браду и бркове. И ње гов отац и деда и сви ранији кра љеви имали су и браду и бркове. Едвард Осми не трпи длаке на лицу и стално, брижљиво се и глатко брије. Не треба мислити да је то без иачајна појава. Проблем браде и сркове је у Енглеској одувек играо важну улогу, Јер се просечни Енглез увек строго придржа вао прописа моде у погледу браде и бркова. Енглески мушкар»п су давно пре Светског рата били први у Европи и целом свету, који су завели моду избријаног лица. Бркови су сасвим ишчезли једно време из Енглеске. Та мода се пренела и у Европу. Пре извесног времена, ј'ош пре смрти краља Ђорђа Петог, проб/ем моде бркова и браде ушао је у Енглеској опет у одлучујућу фазу. У земљи су се створила два табора: присталице старе моде, тојест глатког бријања лица и при сталица бркова и браде. Чекало се шта ће предузети принц од Вел са, јер њега и у том погледу сматрају меродавним. Принц од Вел са је остао при свом, бриЈ *ао је и даље бркове и браду, и тако су присталице длаке на лицу остали у мањини. Едвард Осми је заузео и престо и није у том погледу ништа изменио. Бербери у Енглеској и фабрнканти жилета и даље ће зарађивати... Али није увек тако било у Енглеској. Према историским запи сима, некада су Британци носили велике и бујне бркове. Стари портрети нам приказују снажне британске ритере са брковима као 1Ито их је могао имати наш Краље вић Марко, „као јагње од пола године", како каже народни десетерац. Али Ирци и Шкотлађани су се већ давно, пре више векова, баш по томе разликовали

јеку. И сељаци су носили велике бркове и браду а по варошима сте могли видети само брадате и бркате грађане. За време наполеонских ратова енглеска мода браде се опет про менила и енглески војници који су учествовали у борбама на контиаенту, бријали су своје браде, али су носили лепе, мале, штуцо ване брчиће. По томе се Енглез у то доба већ из далека могао познати. Тако је настао мали „енглес ки брк м који се по свету још и данас носп. Енглезе занима ово питање н у; штампи се развија жива дискусија и полемика око браде и бркова. Можда је то за Енглезе исто толико важно колико и питање извозних царина... В. л« О О ГАНГСТЕРОВА ПРИЈАТЕЉИЦА УДАЛА СЕ ЗА БОКСЕРСКОГ ТРЕНЕРА — Велику сензацију изазвала је ових дана вест амернчких листова да се кабаретска играчица Маријон Робертс венчала са познатим америчким боксерским тренером Огистом Саверсом. Марајон Ро^ертс је у своје време у Америци уживала жалосну популарност. Била је љубавница једног од најспаснијих гангстерских вођа Џека Дајамонда, који је 1931 убијен у борби са противничким гангстерима. У оно време Марајон је билд позната под надимком „Кики". Кад је њен пријатељ, вишеструки милионар Дајамонд, убијен она је месецима носила црнину и туговала за својим „славним" драганом. Изгледа, ипак, да се лепа Марајон убрзо утешила, јер је једног дана постала чувена кабаретска пграчица у једном театру на Бродвеју у Нзујорку. Противници гангстери претили су јој смрћу ако не напусти кабарет, али се Кики није бојала убица свога пријатеља, већ је у позориште долазила на рад у пратњи многобројне телесне гарде. Сада се венчала са Саверсом у Њујорку, па пошто он спада у ред најјачих Американаца и тренера боксера тешке категорије, верова-

•лк/оаџ иаш иу 1ип\, раалппиоалп ЏиЛССЈЈа 1СШ1ЧС 1Ча1С1 ирпЈС, осриоа" од Енглеза, што су марљиво бри ' тно јој отсада неће бити потребна

,али браду и бркове и само старији свет пуштао је браду и бркове да расту. Енглески краљеви у прошлости скоро сви су волели да носе бујне браде и велике бркове З.а вре ме владавине краља Хенриа Осмог мода браде је била у пуном

Пркликои псгледњих трка у Паризу било је хеома хладно, г & е ДГ. П0 Р/Д падочнте пећн

тако да су даме морале да се

телесна гарда... О О БАЛЕТСКО ПОЗОРИШТЕ ЗА ДЕЦУ. — У Лењинграду ће се ускоро отворити посбна школа за балет за децу, а упоредо с том птколом и дечје балетско позориетте. На позорници ће се појављивати само деца од 7 до 12 година. одрасле балерине уопште неће на-тупати. И оркестар ће битн саетављен од деце до 14 година. Наравно, дечје балетско позориште моћи ће посећнватн и одрасли. и мушкарци су сујетНИ. — Славни певач Батистини необично се љутио када су му нокине погрешно внше година давали него што има. Тако Ј *е свима листовима послао љутите исправ^е, када се о његовом 68-мом рођендану свих објавили да Батисти ни има 74 године. Он је у исправ ун тврдио да има само 68 година. Исте године један лист је објавио да ће Батистнни ус.коро дости ћи осамдесету годину. Бесно је до шао у редакцију стари певач и громким гласом захтсвао да донесу исправку, регавши да он сада има свега 76 уодаа,?.