Pravda, 06. 08. 1937., str. 3

У плеауму Т рговинске коморе Говорници су истицали опосност која прети малим трговцимо од строног капитала, картела и великих робних магацина У том смислу донета је и резолуција

Веће Трговинске коморе данас пре подне наставнло је рад. На дневном реду био је нацрт Уредбе о забрани оснивања великих магацина. Г. Недељко Са вић поводом овога питања изнео је своје гледиште, наглашавајући да велики магацини, као на пример „Та-Та", крње интересе малнх и слабиос трговаца. Власт је, вели, филнјали „ТаТе" у Загребу забраиила рад, док централа „Та-Те" у Београду и даље несметано ради. НАЦРТ НОВЕ УРЕДБЕ О ЗА. БРАНИ ВБЛШСИХ МАГАЗИНА Г. Бора Стојанкић такође је говорио о великим магациннмаи у име Коморе предложио нови нацрт Уредбе против великих мггацина. Овај нови нацрт присутни већници су једногласно примили. Пројект Уредбе о забрани оснивања ц обављања радњи великог обима има једанаест чланова. У првом члану се забрањује оонивање ових врста радњи великог обима (робних кућа, великих магацина, великих базара) па и задружних. Као радње великог обима смаграју се оне радње које у већем обиму продају на лицу места детал>ну робу по правилу више од трију трговачких струка или више од двеју трговачких струка са једном угоститељском гра нвм а на начин уобичајен у робннм кућама. По овоме нацрЧу Уредбе овлашћења и дозво&е радњама/на детаљ за више «>д три трговачке струке у вези са неком угостител>ском граном неће се издавати ако надлежна Трговинска комора утврди да пријављени локал омогућује трговање у већем обиму. Ово ће важиги и за случај кад се премешта локал. Уколико радње за које је да то овлашћење или дозвола без обзира на број струка и^ без об зира да ли су везане са »аком угоститељском радњом или не, организују или прошире сзој рад ва начин уобичајен у радња ма великог обнма, ове ће се рад ње одмах затворити, даљи рад ће се одмах забранити. Под уобичајеним пословањем у радњама великог обима имају се ра зумети следећи поступци, било да се они појављују појединачно или комбиновано: куповање робе У в>еликим партијама из стечајних маса, распродаја ликвидација дефектне робе из великих, нарочито трговачких и ндустријских стоваришта, као н куповање јевтине робе коришће њем ванредних прилика; сорги рање робе по одељењима по вр сти робе илИ на гемељу једин ствених цена; приређивање соп ствених изложби, модних реви. ја, као и разних атракција, спе. цијалних продаја по врстама ро бе, сезонских и оказионих продаја; примамљивање купаца на рочитим услугама, даровима, по срадним наградама, и друтим на чинима који се косе са добрим обичајима у трговини. Ове све случајеве ће утврдити надлежна Трговинска комо. ра. Нацрт ове Уредбе не би се односио на радње великог обима које су стекле право на рад раније, али им се вабрањује свако пр01Шфен>«. Осгалп члановн Уредб« гово. пр о бразовању комисија које т утерђивати да ли односне радњв посгупају по прописима ов« Уредбе. О КАРТЕЛИМА После овога прешло се на чи тање реферата о картелима. Г. Бора Стојанкнћ говори о Уредби о картелима и вели да питање картела није доста на седници дискутовано. Каже да Комора мора да уложи велике ,напоре како би картеле ставила ван закона или под строге прав. ничке законске мере, односно контролу. Говори о томе како би бар било потребно да се онемогући подизање цена до мак симума. Картели су постојали и раније, и они служе за заштиту интереса свих чланова. Картели најчешће врло лако и добро се организују и постају јаки под заштитном царином, какав је случај данас и код нас. Затим г. Стоданкић гоеори о уредби о картелима и вели ако се жели да се онемогуће картели потребно је укинути заштит" не царине, редуцирати описак индустрнје потребне за земаљску одбрану. Говори о индустриоким регистрованим картелиима. После г. Стојанкића говорио је г. Милош Обрадовић, из По жаревца, који је такође у своме опширном говору изложио опасност која прети од картела као и од великих магацина. У том слгаслу говорили су још г. г. Жиеојин Миленковић, из Ћу

прије, Коста Митровић, из Смедерева, Никола Ћурчин, нз Панчева и многи други. На данашњој седници свн говорницн у својим говорнма истакли су велнку опаоност по мале тргговце од страног капитала, картела, н радњу великог обима. РЕЗОЛУЦИЈА Затим је говорно г. Светислав Мародић, главни секретар Трговинске коморе, који је у своме документованом и исцрпном говору нагласно да бн највећа срећа за ове бнла кад би се потпуно укинули картели. Међутим, то је немогућно, па због тога предлаже присутнима да приме резолуцију коју је предложио г. Бора Стојанкић. Већници су једногласно прихватили резол>'цију г. Стојанкића. Резолуција гласи: Има картела који су основани ради обезбеђења опстанка и нормалне зараде оДносних предузећа, па самим тим и домаће радне онаге упослене у њима. У погледу тих картела, уколико не стају народ и државу преспоио а од значаја су за државу и народну привреду, нема приговора. Алн њих је врло ма ло код нас. ако их уопште и има. Напротив окоро ови ако не баш и сви картели код нас имају за циљ недозвољено високе зараДе, знатно изнад нормал них, а то је појава која се не сме толерирати, поготову у овако сиромашној аграрној земљи као што је наша. Тамвом картелском политиком наше сиромашн€ потрошачке ма се тешко страдавају, јер бивају експлоатисане превисоким це нама и.ти уопште не мо»гу да подмире односне своје потребе. Наш унутрашњи промет односне робе услед њене скупоће не може да се развија нормално. од чега тртти наш културни раз витак, а трпн и трговина. И сполјни промет не развија се нормално и повољно, јер с јед не стране многа картелисана предузећа нећ^ да извозе, иако би то лако могла чиннти, а с друге стране неће да подмире у целости потребе домаћега тржишта, да би пружила својим карте.тисаним друговима из ино странспва могућности, да ови у возе своју робу у нашу земљу. Затим под окриље<м картела одноона индустријска предузећа слабо или никако се не уса. вршавају, јер нема конкуренци је, нема борбе која би их на то гонила, услед чега односне наше индустрије знатно заоста ју за савременом техником. Нај после и директно, услед смање нога унутрашњег промета, услед уздржавања од извоза, услед омогућавања непотребног увоза, држава губи огромно много у порезима, девизама итд., а као потрошач однооно

купац дотичне робе држава би ва експлоатнсана исто као и остали потрошачи односнокуп ци. Када се свему томе дода, да су у питању махом.страни ка. питалн, онда се још мање мож« разумети, зашто се толерира ова појава, ово недозвољено искорншћавање и народа и државе. Уредба о картелима за сузбнјање ове појаве не значн ништа То је случај поготову после извршених измена и допуна у њој. Услед тога морају се тражити друге мере. Срећом њих >ша и нису ни комплико. ване ни скупоцене. Утолико пре њнма ваља одмах приступити. Те мере су оне, које је тражила и конференција занат ских комора и занатских отсека заједничких комора, одржана у Скопљу 16 маја 1934 годнне, а оне су: 1) Обавезна регнстрација кар тела; 2) Државна контрола надкар телима; 3) Смањење царине на производе свих картелисаних предузећа која искоришћују заштитну царину са процентом ве-

ћим од законом дозвољене зараде. 4) Обавезно максимирање цена производа оних картелисаних предузећа, која еу у исто време и чланови међународног к&ртела или су афилијације страних картелисаних предузећа; 5) Смањивање царине и максимирање цена производа картелисаних предузећа, која услед постојећих девизних и других увозних тешкоћа искоришћују ту оитуацију и продају своје производе по ценама изнад увозног паритета. У телу које би имало да се стара за контролу картела смањење царина н максимирање цена треба да буду заступљене и трговинске коморе односно трговински отсеци заједничкнх комора. Ове мере ваља предузети одмах, то тим пре, јер се је толерирање овога недозвољенога рада картела махом правдало слабим пословнма у односним индустријама, што данас виш; нико не може да тврди. После овога прешло се на питања и предлоге.

ХАИЛЕ одустао оо

СЕЛАСИ објављивоња

својнх мемоора

Лондон, б август (Телефоном) Ових дана требало је да изађу из штампе мемоари Негуса Абисиније, Хаила Селасија. Ме ђутим данас се сазнаје да се

бивши Негус одлучио Да пову че своЈ рукопис и да га не пре да јавности. Хаиле Селаси Донео је ову одлуку по савету сво је околине, која је сматрала да политички не би било пожељно

Боравак војводе и војвоткиње од Кента у Ланцуту Варшава, 5 август Министар спољних послова г. Бек и начелник политичког оде лења у министарству опољних послова гроф Потоцки отпутовали су јуче из Лаицута. Њ. Њ. В. В. К К војвода и војвоткиња од Кента отпутоеаће из Ланцута тек 7 августа. С пољске меродавне стране истиче се да боравак пољског министра спољних послова у Ланцугу није био у в-гзн са слу жбеним политичким разговорима^ ^ ф ф ф ф т -ш Принц Чичкбу оболео Хаг, 5 август Пркнц и приниеза Чичибу неће посетити Брисм и Париз као што је бнло предвиђено. До ове одлуке дошло је због оболеи>а самога принца.

Учитељи и умитељице из Оољске допутовали јутрос у БЕОГРАД

У 7.30 часова, суботичким бр зим возом, допутовали су у Бе оград 46 учитеља и учитељица из Пољоке. Београдска секција Југословенског учигељског удружења, у заједници са Југословенскопољском лигом у Београду, орга низовала је на железничкој ста. ници срдачан дочек гостију. У име Лиге Пољаке је на перону поздравио потгтретседник г. Милорад Радовановић, а у име Учитељског удружен>а се*

кретар г. ТринаЈестић. Од стране Пољака на добро дошлицу је отпоздравио вођ пу та г. Јан Ришицки и изразио то плу жељу да југословенски учи тељи узврате у најскоријем вре мену посету својим колегама из Пољске. Гости из Пољске остаће у Ју гославији до краја овог месеца, за које време ће пропутовати целу земљу, ради упознавања иашег народа и система наших цоновних школа.

ППП> —ЈЈ

КЈКВО ЋЕ БИТИ 1—11- 1—1VIIЕвропа: Умерено хладан талас са делимкчно облачним вре меном прекрива скоро цео свропски континент. Његове хлад не масе долазе у доднр са остат ком топлог вгздуха из Пољске у областа Карпата и Балканског Полуострва. где изазивају још наоблачен>е и местимичну кишу. Југославнја: Преовлађује де.ишично облачно на источној а ведро на западној половини. Ки ша пада у околини ВеликогГра дишта. За последња 24 часа кише је било у северним и источним крајевима. Температура ма ло порасла на јужној, а остала без велике промене на северној половинн. Мкнималиа температура Мрзле Воднце 9, максимална Мостар 31 степен. Прогноза времена за 6 август: ПреовлађиваКе ведро у це лој Краљевини са нешто повећаном облачношћу у источним и јужним крајевима. Местимично може бити олује са пљусковкма кише. Температура ће мало порасти. Сунцв излази у 4.28, залааи у 18.58 часова.

У Москви 122 радника једне фабрике осуђено на смрт Париа, 5 август Авас јавља из Москве да је 122 радника једне фабрике конзерви о суђено на смрт под оптужбом да су, као чланови троцкистичких ор ганизација, стављали у конзерве разне бациле у цил>у изазиван>а зараза. Смртна пресчуда Ке се извршити стрељан>ем. Осим тога осуђени су на смрт и днректор фабриже Стре\ец, шеф трговинског отсека у фабрици Рошелов к фа брички лекар Гетман.

У Вепикој Кикинди градски прирез може се ппаћати и житом Велика Кикинда, 5 август Према последњем решењу Градског поглаварства Кикинђа ни ће отсад моћн и житом да плаћају дугове у градском прирезу, почев од 1930 године до 1936. Дуговања за то време нзносе око 11 милиона дниарл. Поглаварство ће примати жиго по цени од 270, односно 200 ди нара сто килограма. М. Л.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ СА СВИХ СТРАНА НастављоЈу се преговорн нзмеђу лондона и Рима Због анти-енглесие пропаганде од страие Италије на Блнсном Истону у Лондону још не перују у остпарење споразума

Лондон, 5 август (Специјални извештај) Разговори између Енглеске и Италије ради отклањања прет. стојећих несугласица бнће про. дужени у Риму између италијан ског министра спољних послова г. Чана и тамошњег енглеског амбасадора сер Ерика Драмонда. Данашња енглеска штампа са за довољством прима к знању ово званично саопштење, надајући се да ће у току даљих разговора успети да се нађе решење разних конкретних спорова. Алн листови нстовремено упозорују енглеску јавност, да се »е одаје претераном оптимизму и да се не нада да ће већ у најкраћем времену бнти постигнут потпун споразум по свима отвореним питањима која дана с одвајају Енглеску од Италије. Постоји много већн број таквнх питања, пише данашњи „Морнинг Пост", него што би се мислило. Постоји тежак проблем Шпаније а затим проблем Блнжег Истока. На Бли ском Истоку има много несугла сииа између Енглеске н Италије. Г. Идн је подвукао у Доњем Дому да Енглеска не може оста ти равнодушна ако једна друга велика сила покуша да се учврсти на Источној обали Црвеног Мора. ПАПСКИ НУНЦИЈЕ У БУРГОСУ ПОСЕТИО СЕВЕРНЕ КРАЈЕВЕ ШПАНИ(Е Саламанка, 5 август Авас јавља: Овдашња радио станица саоп штила је синоћ да је монсињор Антонити, папски нунције код националистичке владе у Бурго су, посетио северне крајевеШпа није. СЕНАТОР ЛУИС ТРАЖИ ПОВЛАЧЕЊЕ АМЕРИЧКИХ ТРУПА ИЗ ТЈЕНЦИНА И ОКОЛИНЕ Вашингтон, 5 август Авас јавља: Говорећи у сенату, сенатор г. Хами.ттон Луис захтевао је, изражавајући очевидно том прилихом" расположење извесних америчких војних кругова, да се повуку америчке трупе из Тјенцина и Пекинга. Г. Луисје између осталог рркао да су за старели споразуми склопљенн после боксерског устанка 1900 године и да не одговарају више садашњим потребама. Г. Луис је истакао да присуство америчхих трупа у тим местима Кине може да доведе до сличних инцидената који су се догодили између јапанских н француских трупа у Тијенцину. Осим тога сенатор је изразно жељу да амерички грађани ко. ји се налазе у Северној Кнни што пре напусте тај крај. У вези с овим говором у овдашњим политичким круговима сазнаје се да америчко мини. старство спол>них послова нимало не дели гледиште изнето од г. Луиса.

ЈАПАНЦИ УТВРЂУЈУ ПЕКИНГ И БОМБАРДУЈУ ХАНКЕУ Шангај, 5 август Авас јавља: Лист „Централ Њус" јавља из Пао Тинг Фуа да је генерал Сунг Че Јуан телеграфис^о вла ди у Нанкингу, да он преузима одговорност за пораз који су кинеске трупе претрпеле код Пекинга и Тијенцина. У тој поруци генерал одбија да би оч био јапанофил. Даље се сазнаје да јуче није било нових борби у провинцији Хопеј. Јапанске трупе утврђују и даље Пекинг. Снага јапанских трупа у Пекингу и Тијенцину износи сада близу 35.000 војника. Предвиђа се да ће Јапанци на падати у правцу југа, ка Чанг Сијену и Пао Тннгу, а такође и у правцу севера ка Чахару и Сујану. Јапански авиони су поново бомбардовали Ханкеу. |АПАНСКЕ ТРУПЕ НАСТАВИЋЕ НАСТУПАЊЕ Вашингтон, 5 август Авас јавља; У овдашњим дипломатским круговима тврди се да ће јапанске трупе напредовати и даље и да ће настојати да заузму линију која се протеже 20 км. јужно од железничке пруге Пекинг — Тијенцин. По свему изгледа да Јапанци иду за тим да заузму све четири провннције Северне Кине. ЈАПАНЦИ БОМБАРДУЈУ ВОЗОВЕ СА КИНЕСКИМ ТРУПАМА ЦЈаггај, 5 август Авас јавља: Једна јапанска чоторизована колона од 1.500 » »јника, са 30О камиона, извесни!. бројем тенкова и аутомобила прошла је кроз Пекинг и Тунгчау. Још увек се налази велгаси број кинеских рањеника на бојишту. Примећена је велихе-»-М0гивност код трупа кинеске централ не владе у провинцијн^ДОуиан. Сазнаје се да оу јапански авионн бомбардовали воз са ки. неским трупама на прузи Хан« кеоа — Пао Чао. Кинески кругови сматрају да Јапанци намеравају да одбаце кинеске труле тако, да не могу да изврше сједињење са трупама кинески центра.тне влаДе.

Пред штрајком железничара у Америци Њујорк, 5 август ДНБ. јавља: Изгледа да ће доћн до великог штрајка железличара. Вођство синднката железннчара са општило је да је 350.000 чланова синдиката дало свој пристанак за штрајк, ^а случај да ое од стране послодаваца не прихвате њнхови услови.

9 Сопотц је освећенп зоставо Чиновничке зпдпуге "Т п ттт

Сопот, 6 август У Сопоту извршено је освећење заставе Чиновничке кредитне задруге. Застави је кумовао г. Велимир Мнлијановић, народни лосланик за Срез космајскн којн је Задрузи даровао заставу. Освећење је нзвршено на свечан начин. Чннодејствовали су свештеници г. г. Илија Стаменковић и Душан Сурма- Био је присутан велики број задругара, од којих су многи дошлн из околних срезова. Из Београда је допутовало око сто гостију, на челу са претседннком Савеза чнновннчких задруга г. Милошем Штнблером. Освећењу јс

био присутан пиоћир нашег задругарства г. Михајло Аврамовнћ са госпођом. Задругари су му приредилн овацнје. Од претставника власти дошао је на све чаност срески начелник г. Јован Станисављевић. Претседннк Задруге г. Јован Савић одржао је говор, у коме је прнказао рад Задруге и позвао њене чланове да буду још активнији и истрајннјн. Затим јг говорно г. Штнблер који је похвално рад Чнновничке кредитне задруге у Сопоту. Г. Михајло Аврамовић, топло поздрављен, одржао је прнгодно предавање. У хотелу „Космај" приређен је банект за двеста званнца. П. М.