Pravda, 06. 08. 1937., str. 8

ТТРАВДА

ГУРМАНИ СЕ ТАКМИЧЕ...

ЗД5ЛЗНМ

ВИВИЈАН СОЛД, ФРАНЦУСКА ШИРЛИ ТЕМПЛ, СТИГЛА ЈЕ СА СВОЈОМ МАЈКОМ ЖИЛИЈЕТОМ СОЛД У ЊУЈОРК У ПОСЕТУ СВОЈОЈ ТЕТКИ ЛИЛИ ПОНС

АУТОМОБИЛСКА НЕСРЕЋА ОТКРИВА ШПИЈУНАЖУ Ових дана је у центру Лон дона једна старија дама пала ј под точкове аутомобила. Претрпела је тешке повреде и пренета у онесвешКеном стан>у у болницу. Да би се њен идентитет утврдио, болнички персонал је отворио њену ручну торбу, у којој су нашли неколико планова нових енглеских војних аеродрома. До њих је старија дама свакако дошла недозвољеним путем. Власти су одмах повеле истра гу и утврдиле да је старија дама у служби шпијунаже једне стране државе. На саслуша њу је стара дама изјавила да је планове нашла на улици и да се никада није бавила шпи јунажом, па је баш била на путу да планове преда Скотланд Јарду, кад је аутомобил прегазио. Власти не верују много старој дами и воде истрагу. Вероватно је да је ова ј дама припадала једној шпијун ској организацији, која је радила против Енглеске.

Елеонора ван дер Штратен Штернберг Жене не треба браннти. Оне умеју саме да се бране. Али им не треба помагати ни кад друге нападају.

Не постоји још хемиска анализа, којом би се могло утврдити да ли је женска суза искрена или лажна. Има мушкараца који се задовољавају минимумом у љубави и страсти; жена увек тражи максимум. Свака женина лаж има везе или с љубављу или с њеном лепотом.

Два велика прождрљивца РЕКОРД ФРАНЦУСКИХ ИЗЕЛИЦА ТЕШКО ЈЕ ТУЂИ...

Два позната гурмана и велика прождрљивца, чувени већ и раније по својим „гурманским подвизима", Француз Жан Ригуло и Холанђанин Јан Литен, приредили су ових дана необично такмичење, какво већ давно није би• Радило се, ни мање ни више, већ о том важном питању, који ће од њих двојице добизвучну титулу највећег про ждрљиЂца на свету. Ригуло је човек нормалног изгледа. Ништа не одаје на њему да може толико много Жени не треба замерити да једе. Холанђанин Литен је кад је љубоморна и без раз- већ прави правцати дебељко. лога. Јер она је од природе о-1 Висок два метра, а тежак 150 презна. килограма.

Ригуло и Литен су се оп-, ред потребне количине хлеба.

Боксер убира порезе У цепом свету људи нераро плаћају порез

кладили у велику своту новаца да приреде у Ле Хавру утакмицу у јелу, па ко више по једе добија опкладу. Литен, уверен да ће победити, обећао је Риголоу да ће и цео цех платити, ако победи. Јеловник је био за обојицу једнако и то овако састављен: 36 комада великих барених пужева, 2 килограма говеђине, печени угојен петао, килограм ораха и двадесет банана. по-

Велики људи у анегдотама

Тристан Бернар, типични хумориста и претставник галске духовитости, воли да пише и озбиљне ствари. Тако је недавно издао малу књигу афоризама, који су сви озбиљни и имају јаку саркастичну ноту. О позоришту сам Тристан Бернар нема нимало повољно мишљење. Он каже: - — Директор позоришта }е вждаја — он је и сам директор позоришта — која прождире све, и глумце и пишчеве хонораре и стрпљење публике. Он је змај. Глумци су идиоти, који покваре сваки комад. Писац је атентатор и злочинац, који прави атаке на пблику и излаже глумце животним опасностима. Он је опасан лудак. На њега би ваљало навући лудачку кошуљу! —О женама има најбоље миљење. Без жена нема ништа, — каже Тристан Бернар Да нема њих, нико не би долазио у позориште. Оне долазе у позориште само зато да покажу своје нове хаљине и да виде како ће њихове при јатељице пући од зависти... Више писаца се често уортаче да напише један комад. И више писаца доспеваЈу пред кривични сенат. Оптужеии су За опасну крађу. Увек је веома жалосно кад човек предаје рукопис директору позоришта. Зна да ће овај тај комад сасвим измени-

ПАЛАТЕ СУВЕРЕНА У ПАРИЗУ Француска Република често дочекује у престоници кру нисане главе, владаоце из сви ју земаља света, али за њих нема засебну палату у којој би их угостила, већ сви страни суверени морају да отседају по хотелима француске метрополе. Недавно је париска општина одлучила да сагради велику и раскошну „Палату суверена". Планове за ову палату израдио је познати француски архитекта Андре Гране. Ова зграда саградиће се по најмодернијим обзирима архи тектуре и биће, разуме се, таква да ће крунисаним гостима пружати најсавршенији комфор. Палата ће имати и зимску башту, спортска игралишта, неколико биоскопа, кон цертну салу, библиотеку и сво ју телефонску централу. Палата суверена се већ почела градити.

ти и упропастити и да писац неће моћи да позна сопствени комад. Али то је добро. Сам директор осигурава своју кожу да њега не избију на премиери, него ггасца... Има глумаца који стављају на лице маску, која им често служи само да покрију своју недаровитост. И то је њихова срећа, јер би иначе њих измла тила публика, а не јадног пис ца... Неки млади и неталентовани писац дао је једном париском позоришту на приказивање своју комеднју. После прет ставе аутор је упитао Триста на Бернара какво миљење има о његовој комедијн. — Плакао сам за време целе претставе, млади пријатељу... Плакао сам горко и искрено... — А зашто сте плакали? — Јер ви никако нисте успе ли да ме насмејете те вечери! Порез је ствар која је у це ломе свету неомиљена. Људи тешком муком плаћају дажби не држави, којој је опет порез најважнији приход за покриће државних издатака у интересу самих грађана. У већим варошима, по напредним западним земЉама по рески егзекутори имају често много муке да би убрал^! дуг за порез од пореских обвезника. Често је потребна и по моћ жандармерије, па чак I полиције и војске, да се неки дужник примора на плаћање. Још теже се убира порез у забаченим крајевима далеких земаља. Тако се у неким аме ричким државама егзекутори за порез морају да служе револвером и ручним митраљезом, ако желе да добију неки долар од пореског обвезника. У Мексику пореске власти ангажују нарочито снажне рваче, атлете и бокдгре за убирање пореза. Ако дужник неће да-плати, боксер га иокаутира, претреса му џепове и односи новац за порез. У Јужном Мексику пореске власти су расписале недавно конкурс за снажне пореске ег зекуторе, који су били боксери или рвачи. Они морају имати најмање 150 килограма и бити спремни да у својој про фесији жртвују и свој живот. У америчким боксерским круговима одлучно су протестовали против овог упослења

боксера и рвача у једној несимпатнчној професији. Они позивају све боксере и рваче да се не пријављују на конкурс и да несрећним грађанима не досађују својим пореским егзекуцијама. Боксери не могу вршити посао, који је ис под њиховог достојанства. Па, ипак, бивши боксери се у великом броју јављају за по реске егзекуторе, јер је плата примамљива, а посао није тако тежак. Песница ће допринети да се финансиске ствари државних и општинских власти среде и тако пореским об везницима да лекција, да је прва грађанска дужност плаћање пореза.

ВОЈВОТКИЊА ОД КЕНТА ТЕШКО ИЗЛАЗИ НА КРАЈ СА МАЛИМ ЕДВАРДОМ. ПОЗАДИ МЛАЂИ СИН

Иако ово изгледа много и за највеће гурмане, све су то јела која необично засићују човека и стога није чудо, што Холанђанин после петла већ није могао ништа да једе. Сира и банана се одрекао. С највећим одушевљењем посматрао је Литен' Ригулоа како похлапно реже сир и гу та банане. Холанђанин је изгубио опкладу и предложио да сутрадан приреде још једно такмичење, али по холандском мениу. Ригуло је пристао. Обојица се — по холандском обичају — добили омлет од 24 јајета са килограмом се чене сланине пржене на јајима. Поред тога, пред такмичарима се налази и један килограм розбратни и цела кугла ајдамског сира. Јадни Литен је опет рђаво прошао. Дошао Је само до розбратни. Колико је Литен био изненађен, кад је Ригуло после целог мениа тражио од келнера још да му донесе 3 велике кутије сардина, па и њих у сласт смрзао. А ту је било 72 рибице! Ригулов рекорд )е тепгко тући. То је признао и највећи прождрљивац ХоландиЈе. С правом може да Француз носи титулу наЈвећег прождрљивца на земљиноЈ кугли, са апетитом коЈи Још ни Један гурман до данас ниЈе показивао... П030РИШНИ ЖИВОТ НА СТРАНИ Комад о Вајлду забрањен у Енглеској

ПРО ГОЊЕЊЕ И ПОСЛЕ СМРТИ..

Дозвопа за самоубиство

и навели разлоге, нису имала права на ову општинску повластицу и нису се могли сахранити на хришћанском гробљу. Занимљиво Ј« да су у марсеЈском варошком музеЈу и да нас сачуване те приЈаве тих самоубица, коЈи су по дозволи Власти одузимали себи жи вот!

Власти проучавају разлоге самоубица! У ЕнглескоЈ и данас постоЈи закон, по којему се неуспело самоубиство кажњава затвором и новчаном казном. У старо доба постоЈали су разни закони и уредбе о поступку влдсти према самоубицама. Занимљиво Је да Це у МарсеЈу у 17 веку постоЈала при тамошњоЈ полициЈи посебна институциЈа, коЈа се старала о самоубицама. Законом Је би ло предвиђено да лица, коЈа имају намеру да изврше самоубиство мораЈу пре извршења дела поднети приЈаву полициЈи, односно тоЈ институцији и навести све разлоге, коЈи их наводе на драговољно одузимање живота. Ако институциЈа нађе да су разлози самоубичини оправда ни, издавала би дозволу за самоубиство! Коме се дозвола за самоубиство није издала, ниЈе могао извршити самоубиство, Јер би, ако самоубиство не успе, добиЈао тешку казну затвора. Општина Је самоубице, коЈи су јрЈ се Јављали за дозволу, сахрањивала о овоме трошку и старала се после и о њи ховоЈ родбини. Они, коЈи нису пријавили своЈе самоубиство

Париз, августа Несрећан Је живот био слав ног енглеског песника Оскара Вајлда, који је био омиљен и популаран у ЕнглескоЈ, све док се није огрешио о строге пуританске традиције енглеског вишег друштва и тако на себе навукао мржњу многих угледних личности внглеског јавног живота. Он Је умешан у Један несва кидањи друштвени скандал и осуђен на две године робиЈе. ВаЈлд је морао после напуштања ридиншког затвора да емигрира у Париз, Јер му у ЕнглескоЈ нису дали дозволу за боравак. И у то време су Енглези с презиром говорили о Оскару ВаЈлду и називали га неморалном пропалицом. Ових дана у париском позоришту „Театр Мишел" давао се комад „Оскар ВаЈлд", у коЈему главну улогу има несрећни енглески песник, коЈи Је био заљубљен у живот и ле поту и важио као велики есте ета. Комад су написали енглески

драматичари Лесли и СуЈсл Стокс, у којему су приказалК живот овог необичног човека и његова страдања. НазиваЈу ћи га човеком коЈи се и после смрти прогони немилосрдно. ОваЈ комад изазвао је у Лондону, у своЈе време, велику буру. То се описуЈе живот Оскар Вјалда и то на такав начин да се све приказуЈе реа лно, како Је у истини и било. Ту се погађаЈу извесне лично сти из виших лондонских кру гова, па се помиње и лорд Ал фред Дауглес, чиЈи Је отац лорд Кинсбери био у своје време умешан у ВаЈлдову афе ру. Лорд Кинсбери се у новом комаду помиње своЈим правим именом Лорд Дауглес Је тужио суду писце због тога, тражеКи да сб приказивање комада забрани полициски. На тужбу лорда Дауглеса комад „Оскар ВаЈлд" Је забра њен у ЕнглескоЈ и сада се при казуЈе у Паризу. На ттремиЈери Је комад имао сЈаЈан успех. Главну улогу, Оскара ВаЈлда,

играо Је познати енглески глу мац Едвард Стирлинг, који је добио безброЈ аплауза од пуб лике. В. Л.

ЈСумор

Г. др. Гебелс разгледа велику радиофонску ивложбу у Берлнну

— У којим новинама ћете објавити моју фотографију? — Нн у којим. Ја нисам фоторепортер, већ аматер фотограф! — Безобразниче! И ви се усуђујете да једну непознату даму сним'ите у купаћем кос№му? Гостионичар: Видите, госпо дине, ово Је заиста стара кућа и гостионица... Сваки предмет у њој потсећа вас на дивну историску прошлост. Гост: Тако? Онда ми објасните каквог историског поре кла Је ова ствар, смрдљива ко басица овде на тањиру? ° 0 ° Оштроконђа г-ђа Перса про будила се из сна и испс\т му жевљеве постеље преко пута приметила лопова. Она му Је рекла. — Идите молим вас, толико сте ме уплашили својим шкрипом. Мислила сам већ да је то миш... И с неколнко покрета своЈих снажних мишица, она Је избацила лопова на улнцу...