Pravda, 06. 08. 1937., str. 9

Једна заборављена стогодишњица НЕСРЕЂНИ ЖИВОГ ВЕЛИКОГ ПРТЛШГ АЛФРЕДА НОБЕЛА

Крајем 1833 голине родно се у куНи штокхолмског ннжењсра НоСела грсћи дечак, ком«? ј * на крштењу, у знаку романтмчног доЛа, дато нсие Алфред С)тац о вога детета налазно се у тешкиу фннанснским прнликама н чирсмао се да об)ави слом свога нрс дузећз. Лолазак греКега сннв на свет унео |е у иородиц> мчло ведр»*»е. алн стање инжење ра Нобела ннје се променуло. Он ниЈе могао ни да сања да Н«. упрЈво то дете да прослави име сво!е породиие н да ће његов проналазак лннзчита да будс смртни ударац за дивно романТ1НН0 доба, ко»е Је унраео 1833 годнне славило сво»е велике гри умфе. Име Алфреда НоЛела ус ко је повезано за победе и остварења великог механ»чкиг доба н нндустрискн полет Левет нсесгог векв. Ла б»» добилн јасну слнку о значењу Нобс.ивнх нзума 1реба да нмамо у внлу да баш у годн не његовог роКења падају последњн данн иднлнчне и роман т«н« Еиропе. Бно |е то сион путовања у гломазннм поштанскнм колнма н пловндбе на 1*Д ра. Велнки железннчкн путев* почелн су да шнре сво|у гвозде ну мрежу по контннентима, а нзградња великнх гунела под огромннм планннама била је омо гуКена проналаском динамнта. Рудна блага остала би још ве ковнма под земл>ом без разор не снаге Нобелова експл >знва. VI т»ко »е у пуном замачу насту пмло доба гвожКа и уг^сна. Три>мф механнке свеча*но јс прославл >ен у многоброжнм нов»гм прочаласцнма, а за све то вмао м обед огромних заслл. га. Мо* ч* не бнсмо погрешнл»1 кад бн нисмеднјег футурнсту на шега д~ба, романопЈКца Жил Верна, назаалн Ом1*?ом механич ке епохе човечанства, јер Је баш Жнл Верн дубоким песннчким надахнуНем продро у напаЈ ннје могуКностн нашега времен«! и опевао његове подвиге фани 3№)ом, каквој нема равне у сза ско| књнжевности. И управо у делима овога видовитог песника ннтроглицернн игра свуда н увек огромну улогу, Можда је то Д4 нас нама несхватливо нли нам нзгледа у несразмери са велич« ном тековина послс<ратне гсхнике. али околност ла је Жил Всрн стојао под гако јаким утиском Нобелова откриКЗ на:боље дока зује како «е онлгшње друштви пелало на Нобелове проналаске. Жил Вернови )унаци ко|и ру кују нитроглицерином опсвани су митолошком тегенларношКу као боговј у .,Или|ал»". Нобелов живот оио је заистч врло необичан У свим својим подухватима имао је огромног успеха. Његово богатство гомилало се као у ба:ци. На научнсгм и пословном пол>у пратнла га .е »анердна среКа, али је 3*то »5» гов прнватни живот пун мрачие тајанстаености. Он је живеа као особењак и вечити усамленнк. Његово незадовод,ство прелазн у болесну меланхолију. Прнлнком прославе етогодншњнце њ^- ј говог роКења „Нобелова задужбнна" нзлала је његов жнвотопнс, који изненаКуЈе сиромашгвом и упадљивом оскудношКу података. У ствари не зна ое како 1е Нобел провео свој жнвот нн какав »е бно ван својих фчбрнка н евога уреда. Он еам, док је бно жив, није ннкад радо говорно о себи и о своме приватном животу. Кад је 1893 године бно прогла шен за доктора од стране упсалског уннверситета Нобел Је у своме жнвотопису изјавно да учно прнватно, да ни|е био упи« сан ни на јслном уннверситету, да се првенствено занимао хем».јом, на првом месту експлозиви. ^з. н тако је открио линамит, бгфут без дима и експлозивну гуму. 1884 године био је имено* ван за члана шведске Академије наука, Краљевског инстигута v Лондону и Удружења инжсњерЈ у Паризу. 1890 године одлнкован је орденом Северне звезле, Биј је наименован и зз официра Легије части, Написао |е само је ну конференинју. на енгдеском језнку, и за њу добио сребрну мелаљу. Заиста: суви подаии! МеКутим, ни из његове привагне к>респонленције н# може лз се СЈзна више. Ипак су значајне речн о Адфреду Нобслу, пронаКене V једном пнсму упуКеном његовом брату: „Алфред Нобел. мелиокритет и њетрпељив човек! Кад је цвнле* Ки дошао на свет требало је ла се о њему побрнне један човек> љубиви лекар. Његове главнс заслуге јесу ла има увек чнс1е нокте и ла никоме не досаКу»е. Главне мане: нема породиие, луха нн уредне столнце. Јелина му је жеља да не буде жнв закопан. НајвеНи грех: не клања се мону. Околиости ко|е бн ареди* •н пажњу: ни ЈеднаГ Необична биографија човека, којн је после своје смрти остлвио, за добротворне сврче. 33 милиона шведских круна и К01И мсто толико распоклањао за

свога жнвота! Порел тога. Нобел |е обогатио чигаву сво|у п-н роднцу и поделио велика богагства свнма, којн су на било ко;и начнн билн у вези с њиме или с његовнм предузеКима. Зна .е да |е добро иознавап хеми|у. фч зику, бнологнју," фнзнологн)у, соцнаднр науке и сва питања к«>. ја су стојала у везн са Соцмвлним проблемнма Са иаучне таи ке гледишта оставио |е богату киреспонденцн1у на шведском, енглеском, фрониуском н немач> ком |езнку. Све ове језнке гов рно 1е Нобел савршеном елеган* иијом. Нарочито је волео лнтгрвтуру, док је песннка Шелоа управо обожавао. Као ш'о сс зна, Нобел |е бно одличан пес» ник, али је нпак сва своја пег* ничка дела спалио, сем песме посвеКене мајцн, написане на еаглеском језцку Његова мајг.ај била је једнна жена према ко'ој Нобел осеНаше бескрајну љубпв. али ипак не може да се про<умачн, због чега је толико слзв- | љени научннк стално бежао од људи, повлачио се у своју усамљеност н патно од душевне лепреснје, због које се жадно у јслном писму брату. Веровагно је ла бн Нобел 5ез својих наглнх успеха проаотно аваитурнстнчкн живот, као н ље грс отаи који је бно о^њен због ссога великог проналазачког лу ха, алч 6?» смнсла за практнч. на без унутрашње уравно»еженостн. Његов снн бно је кречуз нстиц стазама, алн неочскивч и слава 4 нјгло обогаНење 1ош у трнлесетоЈ годннн мзменилн су. његову Нух Емануел Нобел. ње гов отаи. градно !е куКе и бавно се нзумима. Било )е време кад је мислио ла Је близу усп?ху и богаству, алн баш у вр^ме Алфредсва ро!кња све се срушило н старн Нобел морао је да бежн у Фннску да бн се спа сзо од посерилаца. Лоцнн-ч* је у Петрограду подигао фабрику експлозива, у ко!оЈ Је пр"чз водио и подморске мнне. Лобио Је разне поруибки? од руске вла де гако да је после се^ам годн на уредио евоје дугове н до»--о пооодицу у Пегроград. Алфред је Још као лечак плказао необнчно ннтересовање за лабораториЈу. МладнК № учно приватно, За време Крниског рз та његов отаи затаорно Је своЈим- мина.ма фински залив тзко да в енглеска ф^ота нчје могла ла пролре ло Петрограда. Зарлде су биле велике и Алфред ј» могао да поКе у иностранстзо да заврши своје вагпитање. Мс Кутим, после смрти Николе П*>вог послови Емануела Нобела опе1 ко^н\'ш'е низбрдо. и његова фзбрика мооала је ла објавн стечзј 1853 г. Отац се вратио у Швелску. али њ-ггови си 'т >ви на стазише посао у фабриии. кп!л је бнла туКа Тако Је Алфред пролужио своЈа испнтивања у лаЛораторијн. Италијзн Собреро открио је н^троглнцерин још 1847 голин';, али нико није мислио да овзј изум искористн практнчно. Сгм тога. руковањ^? нтроглииерипоч бнло је до крајиостн опасно. пј што је нлво јелињење експ.пли рало при на : мањо! грешин ла бораторнји. Нобел је пронаш10 начин како да уклони ову опч:ност н да експлозн|у регулиик т зв почетном капсулом. Он : е усуо нитооглнцернн у стаклену пеечниу, а зву опет ставио у гвозлен^ шнпку. нап\-њену барутом н потпалио обичннм ф&тч љем. Бнло I* то 1863 годнне, Нобел се олмах ппвратио у Шведску. затражио и добио патент за сао| проналазак и ппнступно нзградњн фабрике. Ачп годнт' даиа дош«ч:е пастача I* V фабрнин таква експлозија нч троглниерина да је читаво зтан»е одлетедо у взздух и сахраии ло све ралнике и чнновнике. Ме Н у жртвама бно 5е н Алфретл брат Емил, Узрок несреКи ин'е могао да се уствновн, Алфредов отап преминуо је после неколико месеци од срча не капи. бнла га 1е толико по* тресла о«а катаетрофа Морална н матецијална штета била !е велика, Шведска влада напро* сто Је заСра»«нла свако маинпу лнгање нитроглиперином. ЕчС. плозив је у течном стању био страховнто опасан. н бнло 1е потребно ла га мешају са лрне ним угљеном. цементом. тон. ном. прахом од иигаља Алч све узалуд! НаЈзад Је Нобел ус пео да ир (упетлнцу, која је потиуно апсорб^в.^ла нн. троглицерин, а да ни!е уч.ш.и« вала његову експлозивну м« К Бнло 1е то тако заа*»о фоенлно брзшно. И тако 1е 1806 г. Алфоед Нобел пронашао днна. мит. Он 1е по читаво! Европи н Америци проширио свој прона лззак, Ннклв |е читава сернја фабрика. под његовом управом и као његово власништво. У свим оаим предузеНима правно се лннамнт н ол 1855 ло 1895 године Нобел !е постао неверо вагно богат човек. У часу СВО' је смрти (18% г.) Нобел !е о« ставио. порел разних прм^зе. Нз у рукамз поролиие. 33 мн. лиона шведских круна, то јесг

око пола мнлнарле лпнара са лашње аредносгн, Нобел 1е умро нагдо у Сан Р«му, у Италији. Отишао I« са оиог (.вета скоро непознат и за борлвљен, ма ла 1е лао човечанству |едно од накграшни. 1нх оружја. Новнне су об1анчле његову смрт у неколико редова, 1ер Је 18% г. днна\«нт био сасвим обнчна н стара ствлр. Ннко се нн1е >«1имао за про« налазача дннамита. а он сам увек 1е радио све да се о ње. му што мање лише и говорн Ова» тестамент прославно |е Нобела у читавом свету и лап му ореол филантропа. МеКУтнм, питање Је ла лн |е то тачно. Зна се, ла |е Нобел чнтаво! свог жшота био непопрапљнп* мнзантроп. Он 1е пред собом вндео трагедију свога оца, ко!и је дожчвео толнке несреНе У борби за неостварене сновс своје генијалности. Све до открнНа динамита жнвот је био свирепа л-*кинја за младога Но. бела. Он је успео једино сво. јим радом и својом упорном вером. Успеси. постнгнути његовим изумима, створнлн су v њему д>'боко самопоуздање и вероватно је да он није хтео дз после своЈе смрти ствара од своје родбине лењнве трутовг. Његово бо-атство дошло !е ол напора и науке, Што се тиче награда за мнр. мора ла ге прнзна да |е Нобел био прожет пацифнстичкнм и човекољубнвим ндеалима свогз времена. Он је тражио пријатељство Берте Сутнер и вероватно је ла «е у душн патио ол сазн Јња. какве Не страшне последнце донети човечанствУ његови изумн примењени у рату. Тврди се ла »е он једанпут казао: „Што 6 уду *»\ди располагали страшнијнм оружјем. тим више Ке се бојчтн да га употребе у рату" Некн сматрају ла се ове речи м>ра да схвате у иро. ннчном смисл^. док другн уверавају да је Нобел бно чврсто убеКен да проналазак дн«амитз значн крај св*м ратовнма, пошто је дннамнт тако страшно срелство уннготавања да ни Је. дан рат не може да потра!е внше ол неколико месеин и ла Нс се људи плашнтн да употребе јелан прогцв другога овакча средства убијања. МеКутим. Нп. бел је вилео не само користи. које су људима дошле од његовог изума. него м бескрајне несреНе и страдања, које Не дз проузроку1е. Због тога се поаукао у саоју лушевну усамље. ност ч вероватно 1е да 1е дубо, ко желео дз лудн не употребе његово дело на зло. Он је ктсо само добро. на)бол»е. али у евоме животу Нобел је увек нанлазио на разочаоања и стекао мучно увеоење да је добро Vвек помешано са злнм. И да бн људнмз укааао пут према вишнм, лучовчим стремљењима и оправдао евоју добру намер^. основао !е своју награду за мнр.

Неуспех кокфвренцијо за утврђење минниалних надница у босакској шумској индустрији СараЈево, 6 август Некодико д»и» тр«1»л» Ч фвр«ни»'|» ИЗИ«1|1У посдодавачкнх и ралЈИЧких претстаанича за утврђнвање мнни ма лннх надница у босаиској шумско Ј ниду стријн Конференинја !е ОДржзвма у дворанн Бзнске управе. у присуству многих дглегагз. Претседавао 1е г. др, Божичт. внН. начелннк еоцијалиог одаље ња Банске управе. Претстааннцн радничких уста нооа подј«лц су опшнрне н зокум^нтоеане реферате и поелло ге. Исто тако је г. Роко Анлри ченнН поднео један »елики шта; Удружења индустријалана. Рефернсали су г, г. Ћоро »нН и Филип ДуЈловиН. први у име чн дустрјалаиа, а другн у и\к Сав Ј за дрводелгких ра ^мка. Оаа конференин!а дожнвела 1е потпун неуспеч. Јер ни!е м»1 гло доКн до споразума између послолаваиа н радничкнх прст. степника. Поелотвпцн еу твплл ли да могу прихватити преллого рад!«ка, » оста : у код мпнималне налниие ол 2 20 зз ш - ,м ске, а 2 05 за пнланске радникс по сату. Што се тиче акордн >г снстема потпуно Је постиппт спораз\м на обострано задоаољ стао, Питање мннималк-е надччне у шум<*ко1 индустрнјн остало 1е отвореио, Резуптати меНународког шахогеког гурннра у Штокхопиу Стокхолм, 5 »огуст Стање меКународног турнира после седме рунде слелеНе 1е: Пољска 22 и по поена. Чехо. словачка 19 поена и три недоиршене партнје, Холанднја 19 и две недовршене партнје, Маџар. ска I 7 н по, ЕстоннЈа и Сједи. њоне Држаае по 16 и по н Аргентина 15 н по поена.

ПССЛЕДЊИ МИНУТ

Маршал Блихер води тајне преговора са кинесном владом ради занључења војног споразума са Кином

Парнз, 5 аагуст (Телефоном) Опасиост Од бомбардОаања пресгоннис Кнне, Наниингл, проузрокоаала Је наглу евакул. ииЈу инвилног становннштва, коЈе Је пол утиском претње Ја. пана аа ће авноинма бомбгрдо. ватн Нанминг. МнОге кннегке породиие напустнле су варош аутомобнлима и другим саобра. КаЈним средсгвнма. Чнновничке поролиис добнле су плату за месеи данм унапред. Миннсгар рата иентралне кинеске владе у Нанкннгу нзЈавио Је да су довршени одбрамбечн радоан око Нанкннга н око ре. ке Јангие. Јучс је кроз Пекннг дефнло вало трн стотине |ап*нскнх тен кова н б.тиилнрз)*их аутомобила. Уопште, у околнмн Пекинга врши се кониентрнсање јапан« скнх мотсрнзг.ааних снага. Кннелн су веома забринутн за судбнну својнх поданика ко ји се налазс у Јапану и у ја. пансккл« колонијава. У Јапану се налазн двадесет хнљада кн. неских породица у КореЈи, 40.000 и на Формозн 40,000. Сазнаје се да Је веК око 5,000 Ки неза напустнло Јапан. У Парнзу Је велнко интересовање изазвала вест „Пари Соара м нз Рнге, прнчл»ена данас у подне. У тој вестн велн се да се нз поузданих .»звора сазнаЈе да се совЈетскн маршал Блнхер, командант црвене армнЈс на да лексм Истоку, веК од 22 Јула на лазн у престониин Спол»не Мон голнЈе, Улан Батору, гле се сјстао са емнспрнма иентралне кч неске владе. Тврдн се ла Је мар шал Блнхер дошго у таЈноЈ »«на|Јн московске владе да са емн

Маршал Блнхер сарима централне кннеске владе закључн трговннски н воЈнн спо разум, нарочнто споразум о снабдевању кннеске воЈске ору. жЈем, муниииЈом и тенковим*. Ткм поводом вели се да се Со* Јетска РуснЈа тренутно внше ан гажуЈе за расплет ситуаиије на далеком Истоку него за развоЈ снтуациЈе у ШпаниЈи. Истозремеоо дознаје се да се у отсуству мзршала Блнхера вр шн иово „чншКсње 4 * црвене арми е на Далеком И:току од свнх опнх елемената који се сматрзЈу неподесннма за садањн режим у СовЈетскоЈ РусиЈн. Као што Јв

СЕМЗАЦИОНАЛНИ ПРОЦЕС ОКО НАСЖЂА грофа Страганова

покушао је да измени — два слова у имену и да наследи грофа Страганова

Екс ан Прованс, 5 август После неиолико голина зааршен је процес који је франц>ч' ку |авност и судске кронике аи стова забавАао од 1923 године. То 10 наследни процес гроф* це Страганоа против хохштап.н ра и лажног потомка породнис Страганов, Николе Страганова, Романса од пре рата Сергије Страганов. потомак славне поролице из царске Ру. сије наследио је пре рата ма!о. ратска добра својнх делоеа, из воре многНх милиона. Као велч ки број руских великаша, он је више волео да живи на францус кој ривнерн, него у хладно| Ру сиIи. Куино |е, норел палзтз > Игалнјн, Енглеској и Франиуској, замкове у разним лелоанмЈ Француске. Јелнога лана. лгвно пре рата, приметио је гроф јед ну младу лепотииу, Ангелину Левјез. Заљубио се олмах у њу и неколико нелеља дОцније по. дарио јо| 1е титулу грофице, Дошао је рат и револуц#па у Русиж. Цгрски вазал посгзо к избсглица, али — за разлику од веКине, — није постао сиро машан. Банке из разних дело« за саета слале су му још увек басиословне прихоле. Са женом живео је у најсрећ нијем браку сзе до 1923 годнне, кад је нанрасно преминуо, Грофкиа је наставила раскошан жквотом у палзтама и зам цима. За то време жквео |е у Парчзу, у Гедној мзнсарли Никола Строгонов. бескуКнкк и џи голо,.. Читао је о смрти грофа Страганова н пало му је у очи да га од овога дели само јслно слово: Строгонов и Страганов. Баиио се на проучгвање »:тори Је и наследног права ста-ре грофовске лозе. Почео је у јавно сти доказивати сооје сролство са покојним грофом и изозлиј асшто фалсифтаовану генеалош ку тгбелу којом је настаЈао ла докаже блискост свога сродстаа н саоје нзследно праао- На. шао Ј| )ЧЈрзо н финанснЈере ко« :и су му омогуНили удобан жн чот. Сазнао Је ла сестра грофа Страгановз, глуаз и напола слс стгрша. жнвн у Пагизу. У

многн локументи нл времена иа рнце Катарнне н лонације царе еа породицц Страганов.. Да би се дочепао тнх доку« мената, пусголов |* затражно ин тервенинју власти. Захтевао 1е д» се све те стварн ставе под печат до решења остааннског спора. Претхолно је сам изоес. тио стерниу да 1ој непрнЈатели ХоКе да одузму иороднчно бла го. Нагоаорио ју |е ла све пред мете стрпа у 1елаи кофер, којн )е он спретно олнео. НеНак и тетка Наоружан свима потрсбним до кументнма упутио се грофнци Страгано«. — Ја сам ааш неКак, претста вно Јо( с <* ои, — НеНак? МоЈ муж м ч ника да ннје рекао да има нсНака. — Мора да је бно веома за. бораван, одговорио 1е „неНак" дрско. Пошто 1е објаснио грофици своје сротство и показао јо| чн таву хрну лажних н украденнх докумената, успсо је да Је убс ди. — Кад је тако, лобро мн до* шлн, неКаче! Живнли су после тога као нај 6 оан прнителн, Грофии« ннк штелела, 1ср |с лаволсла депог н бнстрог младнКа, И веровл но бн ова| ло кра|а жиаота остао код ње, а можда 1е м на сдедно, да га повериоии ин:у прнтеглн, па је морао све веКе суме вадити нз касе своје „тет ке". Настала Је сваКа око новца. — Ви, госпоКо грофице, нема те никаквнх прзва на породт ну имосину. лок има живих му шких чланова. Ја захтевам сво је право, а ако вама што дам, то је моја лобра воља. Али грофица се није дала збу нити. Избацила је лрског млали Ка и повела спор. Процес је тра 1ао годинама. Прошле голинс умро 1е пустолов у беди, го. њсн ол повсрилгиа, не дочскав шн судску оллуку. Оллукз суда иначе нн^е пала V његову корнет Грпфнца Страт д нсо остгла 1е .јет)'нн наследннк

њеном иоседу налазнлн су се Оаонословног богатства.

по^нато, маршал Блнхер Је ча бно нека врста сувераног го. сполара араене армиЈе на аале« ком Истоку. ТакоНе „Пари Соар" дознаЈе да је овнх лана отишло из Москве 30 кинеских омлалинаиа, у* ченнка московскс внсоке школа за пропаганду, у ссвгрну Кнну. Онн Не у Севсрно! К«ги покушати да органнзују бојкот Јапана и саботажу у редовима јапанских трупа. Др. г. м. ЈАПАНСКЕ ТРУПЕ ПОБИЛЕ 250 КИНЕСКИХ ЖАНДАРМА ТОино, 5 анг\ст Лисг „Асахн" 1авл>а да су I« панске трупс иобиле 3 аатуста код Пекинга 250 жандарма ко. ји су припалали жандармсрнЈско) брнгади Источног Хопе|а која се побуннла и којз 1е по. била јапЈнске државл>анс у Тунчау 29 јуд«, БОРБЕ ЈУЖНО ОД ТИЈЕНЦИНА И СЕВЕРНО ОД ПЕЈПИНГА ПеЈпннг, 5 август СазнаЈе сс да је 15 км јужно од Тијенцнна дошло до борбе код места Маханг. И северно оД Пејпннга воде се борбе око пре воја Нанкау. ВОЈВОДА ОД ВИНДЗОРА СЕЛИ СЕ У ЕНГЛЕСКУ? Пармз, 4 август Према 1едноЈ вестн нз Лондонамеру да се настанн у ВелнкоЈ Брнтанијн, где Ке се посветнтн хуманој делатностн. Д р. г. м. ВЕЛИКИ ПОЖАР У ТЕЛ.АВИВУ Тел Авнв, 5 август СнноК |е избио велиди пожар у складишгима животннх намнр ' ннцз. Штета се ценн на милно« пет стотнна чил>ада фраиака. НЕПОГОДА У ОКС ШИ ЗАГРЕБА Загреб, 5 август Над околином Самобора но, Кас је опет владала непогола праКсча олујом. Поток Градна понова се нзлно нз своса корнта и поплавно главнн друм према Загребу^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ Јуче је славила Женска заједница Душгновац -гВождовац Женска заједница Душановац« Вождовац прославила је јуче лруштвену славу Свету Магду и Маглалену. Резање колача обавл>ено је у II часова у присуству свих чланица, великог броја гостију н изасланика појединих просветно-хуманих друштава. Женска заједница постоји веК дванаест година У ралу је покзззла врло добре резултате. Тако је њеном иницијативом отворенз Женскз ззнатска школа на Душановцу, коју посеКује сала око педесет ученица.

САРАЧИ НЕМАЈУ ПРАВО ДА ИЗРАЂУЈУ САНДАЛЕ И ПАПУЧЕ Мнннстарство трговине и нндустрнје нздало је следеНе објашњење у пнтању разграничења послова поЈеднннх заната: I) Иарада платненнх санлала спада у делокруг рада ималаца опанчврских радњн; 2) израда шивеннх, кованих и т. зв. апостолских сандала спада у делокруг нмалаца обуНарских рад њн н 3) нзрада саих арсти папучз, спада у делокруг ималаца па пучарскнх радњн. Према овоме имаоци ременар еких радњн — сарачких — немају права да »зраКуЈУ нн једну врсту сандала нлн папуча. ^ Гром убио трииаестогодишњу девојчицу КосЈериНи, 5 август Тринаестогодншњв кНн Крсте МнсанловиКа, зем.герадника нз РоснНа. Општнне рожанскс, раднла је у пол»у са Мела. ннјом МилнКевиК и њеном Кер ком. Почела 1е да падз кнша. пра Нена јаком грмл»аанном. Гром је погодно тринаестоголишњу Мнкаину која је на месту оста ла мртаа. са српон у руцн. Меланнја н њена кНи онесвестиле су се. али еу уопште непозреКене. А^М. ^ Црква Св. Јосипа у Сарајеву биће готова ове године С.араЈево, 6 август Као што Је познато. сарајгвска Врхбосанска налбискупнја подиже у Саоа;еву још :елну вс лику цркз\'. То је цркпа Св. Ј јсипа на Марнндпору. Налбискуп г. др. Иваи ШариН се труди да црч-»«а што пре лоКе под кроч. До Јесснч Ке зграда веН битч под крсвом. У нстом времсну би Ке нзгпаКена н бискгпгка паллта, која Не теко нч^ватн један сасвнм ноа блок к>'Ка. Д.