Pravo i privreda

se prostire neograničeno u dubinu izmedju tih verükalnih ravni položenih kroz te površinskc linije.

Odgovornost za narušavanje propisa o zaštiti rudnih blaga i nadzor i kontrola

U republičkim propisima su predvidjene odgovarajuće sankcije za narušavanje nomi o zaštiti rudnih blaga. Reč je o relativno visokim novčanim kaznama za razne propuste i nepoštovanje nomi pri istraživanju i eksploataciji rudnog bogatstva. Za propuste odgovara i preduzeće ili druga organizacija koja obavlja radove, a isto tako i odgovorno lice u preduzeću odnosno drugoj organizaciji. Naravno pored administrativno-kaznene i privredno-kaznene odgovornosti, odgovornosti za privredne prestupe, može se postaviti i pitanje gradjansko-pravne, imovinske odgovornosti za naknadu pričinjene štete. Pitanje inovinske odgovornosti je vrlo aktuelno u nekim delovima naše zemlje (Borski rudnci, Pančevo, Barič, Tuzla, Zenica i slično). Štete zbog imisije u vezi sa eksploatacijom trpe i druge organizacije, a naročito gradjani. Otuda sve češći zahtevi za uklanjanje ili bar za smanjenje štetnih posledica ove eksploatacije rudnih blaga i ruda. Naravno, isto tako može se postaviti i pitanje krivično-pravne odgovornosti zbog nesavesnog poslovanja pri istraživanju i eksploataciji rudnih blaga i korišćenju ruda. Nadzor i kontrolu zaštite rudnih blaga vrše odgovarajuće rudarske inspekcije. Republičkim propisima su predvidjena odgovarajuća ovlašćenja rudarskih inspekcija. Ova ovlatćenja su uglavnom u svim republikama istovetna. Posebno su široka ovlašćenja rudarske inspekcije kada se eksploatacijom ugrožava život i zdravlje radnika i drugih gradjana ili imovina. Najoštrija mera je oduzimanje dozvole za istraživanje, odnosno odobrenje za eksploataciju.

Vode kao objekt pravne zaštite

Reke, prirodna jezera, veštačka jezera i kanale, morske zalive i obalno more potrebno je zaštititi od otpadnih materija i drugih procesa koji bi mogli da ugroze kvalitet voda i biljni i životinjski svet u tim vodama. Pravno ova materija je uredjena saveznim i republičkim propisima. Odredbe Osnovnog zakona o vodama od 1965. godine/ su u svojim osnovnim rešenjima zadržani ido danas. Odredbe ovoga zakona su, u prvom redu, usmerene na zaštitu vode na čitavoj teritoriji Jugoslavie. Istaknut je princip da vode kao društvena svojina i dobro od opšteg interesa služe za zadovoljavanje opštih i pojedinačnih potreba. Zakonodavstvo republika i pokrajina je vrlo detaljno uredilo sva pitanja u vezi sa neposrednim korišćenjem i zaštitiom voda. Prema republičkom zakonodavstvu, u zakonima o vodama/ održavanje i razvoj jedinstvenog režima voda na odredjenom slivu uredjuje se dugoročnim planom

1 Osnovni zakon o vodama ("Službeni list SFRJ", br. 13/65). 2 SR Cma Gora ("5.1." br. 25/81,), SR Slovenija ("5.1.”, br. 38/81), SR Makedonija ("S.v.", 6/81), SR Bosna i Hercegovina ("S.L", 36/75), SR Srbija ("S.g.", brž 33/75), SR Hrvatska ("S.n.", br. 53/74).

35

Januar / ’92.