Pravo i privreda

siupaju kao samostalni privrcdni subjckti koji raspolažu sopstvenim proizvodom. U Poljskoj su 1981. god. doneia dva zakona; Zakona o drzavnom prcduzeću i Zakon o samoupravljanju radnih kolcktiva. Zakon o samoupravljanju predvidao je da "radni kolckiiv ućestvujc u upravljanju prcduzcćem”, što znači da je samoupravljanje prihvaćcno kao ućcstvovanje u upravljanju preduzećem odnosno kao uticaj na ovo upravljanjc. Glavni upravnik preduzcća bio je direkter koji samoupravno donosi odlukc i odgovan je za te odluke. Pomenuli Zakoni prcdvideli su: opäii skup radnih ljudi u preduzeću koji usvaja statut preduzcća, donosi odluke o raspodeli delà dohotka, occnjujc rad radničkog saveta i direktora; i drugo, radnički savet sa golovo istim ovlaSćcnjima kao lakav organ u naäim preduzećima. Poäto se radi o prvim koracima u usposlavljanju novih društvenih odnosa samoupravljanje u tcoriji i praksi Poljske ima simplifikovano značcnjc. Samoupravijanjc je prc faktor koji trcba da se suprotstavi državi za razliku od jugoslovenske političke misli po kojoj samoupravljanje predstavlja oblik organizovanja socijalističkog druSlva i sluZi povezivanju države sa društvom odnosno potčinjavanje dr/ave interesima druStva.' Sličnc promène dcäavaju se i u Madarskoj na osnovu Zakona o državnim preduzećima od 1984. g. koji je predvidco savet preduzcća iii delegatskc skupśtine sa ovlašćenjima kojima preduzeće dobija prerogative vlasnika. Übrzo veliki brój preduzeća dobija prerogative vlasnika. Übrzo je veliki brój preduzeća stekao samouprvni status uz mogućnost donoäenja odlukc o upravljanju iii biranju i nadziranju menadżera. Postojcća reforma imała je za cilj povlačenje države iz vcćine preduzeća tj. smanjenje centralizacje, razbijanjc monopolskih preduzeća, povećanje proizvodne efikasnosii i racionalnijc poslovanje. Medutim, zbog nedovoljno jasno definisanog vlasnićkog intcresa (ne zna se ko je titular takve svojme) brzo su se pokazalc ncgativne tcndencijc i država se počela ponovo uplitati. U bivScm Sovjctskom Savczu reforma je zapoćela nakon XXVII Kongresa partijc aprila 1985. god. koja je imala za cilj razvijanjc individualne delatnosti, razvijanje kooperativa i izvesnu promenu svojinskih odnosa u državnim preduzećima. Zakon o individualnoj radnoj delatnosti od 1987. god. prużio je gradanima mogućnost da obavljaju individualnu dclainost u oblasti proizvodnje roba i prużanja usługa. Međutim, ovaj zakon nijc imao nekog bitnog uticaja na ekonomiju, jer je ogromna većina stanoviniStva radila u državnim preduzećima. Ovim zakonom omogućena je legalizacja delatnosti onih Ijudi koji su se ranje u okviru sive ekonomije bavili nedozvoljenim posłom.' Zatim donet je Zakon o kooperaciji

1 U. 7j.wad7.ka, Shva.anje samoupravljanja u savrcmenoj Poljskoj politićko-pravnoj dok.rini. Anal, Pravnog fakuUeta u Beogradu 2/82. 2 Rezultat jo bio slvaranje aulonomnih preduzeća koja su maksiraizirala svoj interes plate zapoO'-"'ti Poäto nije bilo vlasnika preduzeća koji bi sc protivio takvim od.ukam ■ bio zainteresovan za duhoroćan razvoj preduzeća u poslovanje sepcćela upidaU Petrović, M. Simoneli, B. Milanović, Trlište kapitała u socjaltsučktm zemljama, Deomčkt kapital u Jugoslaviji Beograd 1990. god. str. 77. 3 S. Alekscjev, Svojina pravo Socijalizma, prevod, Beograd 1990. god, str. 14,

54

Pravo i privrcda 1/2 1993. vol 31