Pravo i privreda

po&ta, mzdohlj 3 za koje se utvrđuje porez, uvećana, odnosno umanjena prema odredbama Zakona . (Zakon o porezu na dobit, Zagreb, Narodne novine, 1993. 51.3). Bitno ie da se godišnja oporeziva dobit u svrhu poreza na dobit korporacija odreduje u skladu sa "zdravom poslovnom praksom" (Holandija). (Ross:The Management of Corporate Taxes, Euromonev Publication, London, 1989. str. 333). y Porez se razrezuje na lemelju godišnjeg finansijkog izveštaja koji podnosi svaka kompamja. Ukohko se ti izveštaji učine nerealnim, poreski organ (inspektor) ima pravo da sam izvrši procenu oporezive dobiti. 3. Poreska stopa Poreske slope poreza na dobit korporacija kredu se u svetu uglavnom u rasponu od 33% (Argentina, Singapur) do 52% (Švedska). Rezidentne i nerezidentne kompanije u nekim zemljama plaćaju porez na dobit korporacija po iđentičnoj stopi (Holadnija, Japan, Danska), dok druge zemlje uvode različite u pnncipu više poreske slope za nerezidentne kompanije. Tako na primer rezidentne kompanije u Argentini pladaju porez po stopi od 33%, a nerezidentne po stopi od 45%, u Belgiji je to 43%, odnosno 48%, u Australiji 49% za rezidente, a 54% za nerezidente. (Ibid, str. 10 408) Republika Hrvutska je novim Zakonom uvela identične slope za rezidente i nerezidente - 25%. Do sada, prema Zakonu o neposređnim porezima, domaća pravna lica plaćala su porez na dobit po stopi od 35%, a strana 50% umanjen, dakle po stopi od 17,5%. (Porez na dobit i porez na dohodak u 1994., "Računovodstvo i fmancije", Zgb, 1993. str. 125). Male ko. '»racije, u zavisnosti od godišnje dobiti, plaćaju ovaj porez po nižim stopama. Tako je stopa poreza na dobit korporacija u Irskoj 50%, a za male dobiti 40%. U Velikoj Britan-ji 35%, dok male korporacije s godiSnjom dobiti ispod £ 10.000 plaćaju 25%. U SAD postOje tri vrste stopa - standardna je 34%, kompanije s prihođom od S 75.000 do S 50.000 - 25%, a one s dobiti od $50.000 i manje, plaćaju ovaj porez po stopi od 15%. (Ross; The Management of Corporate Taxes, Euromony Publication, London, 1989 str 233 463 493 88, 2ol). ' Neke druge države nižim poreskim stopama oporezuju kompanije iz pasivnih područja (Italija). podstičući na taj način investiranje kapitala u takva geografeka područja. 4. Poreski izvor Za odredivanje poreske jurisdikcije kod plaćanja poreza na dobit korporacija, takode je značajan pojam' izvora" dohotka. Izvor dohotka se može shvatiti na dva načina: on predstavlja geografsko područje na kojem se dohodak ostvaruje, a takođe označava i poreklo odredene kategorije dohotka. Postoje zemlje koje kao odlučujuću činjenicu za plaćanje poreza uzimaju izvor dohotka, u značenju geografskog područja njegove realizacije. To su na primer Argentina i Venecuela (Ibid, str. 6). Rezidentne kompanije uglavnom plaćaju porez na dohodak ostvaren iz celog sveta, imaju neograničenu poresku obavezu, dakle, izvor nije bitan. Nerezidentne kompanije plaćaju porez na dobit samo iz odredenih izvora (Belgija, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Japan, Luksemburg, Holandija, Španija). U svoj poreski sistem hrvatska je tek sada, Zakonom o’prezu na dobit, uvela za rezidente world-wide koncept oporezivanjaKod odredivanja izvora dohotka opet je zanimljiv Hong Kong. Budući da se oporezuju samo hongkonški izvori dobiti, od krucijalne je važnosti da se utvrdi geografsko poreklo odredenog prihoda. U pravnoj legislativi nije precizno difmisano kako se to utvrduje, ali

316

Dr Bojana Rilke specijalni savetnik INEX -INTEREXPORT, Beograd