Pravo i privreda

Ukoliko bi se, prema tome, zakonski tekst dosledno primenjivao očigledno je da bi situacija na planu poreskog opteredenja poslodavaca bila sasvim drugačija. Uredba o zarađama za vreme primene sankcija međunarodnih organizacija, u članu 1, stav 1. posebno izdvaja četiri grupe poslodavaca; (a) preduzeda i ustanove (bez obzira na karakter svojine - privatna, deonidka, društvena), (b) javna preduzeda, (c) javne službe u kojima se sredstva za zarade obezbeđuju iz budžeta, i (đ) državni organ! i organizacije. All zbog toga što sindikat, poslodavci i đržava ugovaraju fiksirane neto zarade potpuno se gubi iz vida zakonsko rešenje da osnovicu za obračun poreza i doprinosa čini bruto, a ne neto zarada. Stope poreza na lična primanja, kao i slope doprinosa za socijalno osiguranje iskazane su u zakonima u "bruto" vrednostima. Zbog toga nastaju problem! u praksi, u slučajevima kada je zarada obradunata u neto iznosu. Potpuno pogrešna slika o sistemu oporezivanja zarada u Srbiji dobija se, po našem uverenju, prvenstveno zbog insistiranja sindikata na neto zarađama. Realizacija takvih zahteva sindikata, gleđano u praksi, zaista stvara utisak da na planu oporezivanja plata zaposlenih nisu udinjene nikakve značajne promene, odnosno da, ne samo da nije olak San položaj poslodavca ved da je on, u značajnoj meri, čak, novim rešenjem otežan. Stiče se utisak da poslodavac treba da na jedan dinar neto zarade plati otprilike oko 1,82 dinara poreza, obaveznih doprinosa i drugih fiskalnih naknada. Do takvog poreskog opteredenja dolazi jer se preračunata stopa poreza i doprinosa primenjuje na fiksirane neto zarade. Namera zakonodavca je, međutim, da poslodavac plati samo svoj deo doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (po zbirnoj stopi od 23%), kao i neke druge fiskalne dažbine (naknada za korišdenje komunalnih dobara, doprinos za stamenu izgradnju, doprinos Privrednoj komori). 5a druge strane, zaposleno lice je u obavezi da plati svoj deo doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (takode, po zbimoj stopi od 23%), kao i, po odbitku, proporcionalni porez na zarade po stopi od 30% (odnosno, prema odekivanjima 26%). Poslodavca bi, po slovu Zakona, trebala da interesuje isključivo bruto plata. Medutim, u praksi se dogada da poslodavac mora da obezbedi fiksiranu neto platu, tako da kao vlastiti trošak doživljava ne samo svoj deo doprinosa za socijalno osiguranje, ved i porez i doprinose koji su, po Zakonu, dužni da plate zaposleni. To razara ne samo sistem obraduna poreza na zarade, ved i ceo poreski sistem. Alokacija resursa u privredi je, usled toga, značajno narušena. U ekonomskoj teoriji opšteprihvaden je koncept Pareto optimalne efikasnosti, po kome "realokacija resursa ne može poboljšati položaj jedne grupe ljudi, a da se pri tome ne pogorša položaj druge grupe, u meri u kojoj je ukupan neto efekat negativan. 1 U tom pogledu, da bi se poresko opteredenje poslodavaca svelo na okvire koje postavlja Zakon, nužno je da se ovakva praksa eliminiše, odnosno krajnje je vreme da se prekine sa prevaljivanjem poreskog tereta na poslodavca, jer to direktno guši pivredu, odnosno svaku inicijativu za zapošljavanje novih radnika. Ukoliko su radnici nezadovoljni sa iznosom neto zarade koja im preostaje nakon Sto su iz bruto zarade platili porez i deo doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, svoje nezadovoljstvo treba da izraze na odgovarajudim mestima, tj. u Republičkom Parlamentu. Samo tako se može napraviti dobar 1 efikasan poreski sistem,

1 Richard Musgrave, "Allocation, Distribution and the Theory of Public Finance", u: "Theorie und Praxis des fmanzpolitischen Interventionismus", Heransgegeben von Heinz Haller, Lore Kullmer, Carl S. Shoup, Herbert Timm, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tubingen 1970, str. 29-31.

328

Mr Gordana Ilić-Popov, asistent Pravnog fakulteta u Beogradu