Pravo i privreda
3. Poreski sistem treba da bude jednostavan sa administrativno-tehnickog stanovišta. Zahtev za jednostavnošću poreskog sistema postavlja se i u razvijenim zemljama, ali je od posebnog značaja u zemljama u tranziciji. Njihove poreske administracije po pravilu nisu u stanju da efikasno sprovode postupak utvrdivanja, naplate i kontrole komplikovanijih javnih prihoda. Otuda okolnost da su dva najznačajnija poreska oblika u zemljama članicama OECD - porez na dohodak građana (fizičkih lica) i porez na dodatu vrednost - u koliziji sa pomenutim načelom u zemljama u tranziciji đobija posebnu važnost. Prednosti ovih poreza su, medutim, takve da se oni ne mogu jednostavno napustiti, pa su neophodni pojačani napori da se poreska administracija organizaciono, kadrovski i materijalno unapredi. Drugim rečima, načelo administrativne jednostavnosti ima i svoju drugu stranu - poreska administracija treba da se učini efikasnijom. U tom pogledu pokazuje se značajnim da se na što široj osnovi sprovede edukacija zaposlenih u poreskim upravama. Ovakve aktivnosti odvijaju se i na medunarodnom planu: Centar za saradnju sa zemljama u tranziciji OECD i International Bureau of Fiscal Documentation iz Amsterdama već nekoliko godina organizuju kurseve za obuku personala uprava javnih prihoda država centralne i istočne Evrope. S obzirom da je u poslednje dve godine Jugoslaviji zbog sankcija uskraćena mogućnost da se u njih uključi, potrebno je uložiti dodatne napore da se hadrovi Republičke uprave javnih prihoda Srbije i Republičke direkdje javnih prihoda Crne Core osposobe kroz angažman domaćih eksperata i izdvojiti sredstva za dovršavanje poreskog informacionog sistema za celu SR Jugoslaviju. 4. Porezi treba da budu izdašni. Ukupan nivo javnih rashoda u zemljama u tranziciji je viši nego što ti to trebalo da odgovara stepenu njihove razvijenosti. U pitanju je naslede starog, socijai 'hčkog sistema, u kome je udeo države u društvenom proizvodu često prelazio 60%. Sveobuh atna privatizacija svela je javni sektor na razumniju meru, ali se u znatnom broju o'/ih driava i dalje odvajaju srazmerno velika sredstva za finansiranje socijalnih transfera, tm pre što na površinu počinje da izbija nezadovoljstvo onih širokih slojeva koji su u ranijem režimu, radeći uz nisku produktivnost i primajući niske zarade, ipal uživali odredenu socij.ilnii sigurnost. Da bi se obezbedili dovoljni fiskalni prihodi, odnosno da se ne bi javljao veliki budžetski deficit, porezi u zemljama u tranziciji posebno moraju da odgovaraju klasičnom Vagnerovom načelu. Kakve su praktične posledice ovog zahteva? Fiskalni kapacitet u Jugoslaviji, kao i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, pre svega postoji kod plata i u potrošnji. U budžetu Republike Srbije za 1994. godinu predvideno je da porez na lična primanja treba da obezbedi 42,65% poreskih prihoda (uključujući i takse), opšti porez na promet 27,05% a akcize 21,23%. Na sve ostale poreze otpada tek 9,07%. Međutim, načelo izdašnosti ne sme se posmatrati izolovano od dugih principa. Ono jednostavno ukazuje na cilj koji treba da se postavi pred odredeni poreski oblik, čiji, pak, izbor zavisi od toga da li ispunjava uslove koje postavljaju neka druga poreska načela. 5. Porezi treb. da budu komparabilni sa porezima u zemljama sa razvijenom tržištnom privredom. U pitanju je zahtev da zemlje u tranzicji treba da se oslanjaju na one poreze koji uspešno funkcioniSu u zemljama OECD, s obzirom da svoj sistem nastoje da saobraze privrednom sistemu modernog kapitalizma. lako pojedini autori 1 predlažu uvodenje ipesnih "egzotičnih" fiskaliteta, koji bi se razlikovali od poreza koji se sreću u razvijenim tržišnim
1 Tako, npr.: Charles E. McLure, Jr., Tax Policy for Bulgaria, Bulletin for International Fiscal Documentation, maj 1991
70
Prof, dr Dejan Popović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu,