Pripovetke / Branislav Nušić

БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ ХМ

боравио да их, скоро на истоветан начин, прикаже и у својим комадима. Да не говоримо о вези сижеа из 1915 и Велике Недеље. ИМ тако даље.

Тај факат, сам по себи већ, упућује на то да главне особине Нушића позоришног писца треба, можда, тражити и у Нушићу приповедачу. И, одиста, све констатације до којих дођете проучавајући Нушића позоришног писца важе и за Нушића приповедача. Као и тамо, и овде ћете наћи: инвентиван дар, необичну плодност, разноврсност, занимљивост, духовитост, живост фразе и диалога, пријатну ведрину тона, лакоћу приповедања. Успех Нушића позоришног писца објашњава успех Нушића приповедача, и обратно.

Један од најважнијих елемената у Нушићевом позоришту и у Нушићевим приповеткама јесте комични елеменат. Дар смеха није чест код наших писаца. Отуда можда једно објашњење успеха за оне који га имају. А Бранислав Нушић је један од тих ретких наших писаца који је умео да се насмеје на рачун својих ближњих. Он је умео да запази многе крупније и ситније мане било појединаца било заједнице, умео је да види апсурдности ситуација и односа, лажи морала, наличје установа, глупост појединих друштвених конвенција. Он је, затим, умео да их прикаже и да нас насмеје. Највећи његов успех и јест у томе.

Карактеристично је ипак да комични елеменат у делу Бранислава Нушића није увек највишег степена. Оно што је најчешће искоришћено то је комика ситуације и, како би Французи то рекли, соптаџе та(егје! комика факта као таквог. Интелектуални и морални комичан елеменат, комичан елеменат који би потицао из осећања, страсти и карактера, ређе се налазе у делу Бранислава Нушића. Комедија код њега најчешће прелази у фарсу и водвиљ, приповетка у козерију. А оно по чему се разликује комедија од фарсе, као што је познато, то је одсуство карактера, извесно одсуство стила, избегавање напора да се форми да солидан квалитет.