Pripovetke / Grigorije Božović

КНЕЗ 97

питање своје вучитрнске части, беговске и агинске. Никако нису допуштали да се власт меша у унутрашње послове сељачке, него би истински помагали њихове кнезове и већа да сами све равнају и пресуђују. Чак и тешке злочине и крваве заваде између села или братстава. Они су учинили да први кнез долази по избору са царским бератом, да је већ по томе члан свих државних и народних већа у кази, да му се одаје поштовање као поглавици нераји, да може водити своју оружану пратњу и затварати кривце по својем суду. Ти су људи помогли Колашину да данак плаћа одсеком, доноси га с пролећа и о јесени и сам га распоређује како за потребно нађе, режући сваком селу или домаћину у лескови рабош оним дивним старим бројкама, које може бити још црноризац Храбар помиње. И на чудо — ти Вучитрнци су помагали и поједине колашинске одметнике, било да њима застраше власт да се из градов не помаља, било да им извршују њихове жеље.

При таквим приликама добро је било Вучитрнцима, а још боље, за невољу, Колашинцима. Али због хапшења гласовитога Цена Маџуна, Вучитрнци се коначно позавађаше с властима и прекидоше све односе. Да би им се осветили и доказали ко су, они се не задовољише тиме што кајмекам и кадија пису смели изићи ни до џамије, но намигнуше Колашину да више не сноси данак на благајну. Доње кнежине опет их потпуно не послушаше: доношаху по неке јаде, тек колико да се види да се нису од цара одметнуле, изговарајући се да су године омахнуле, да је сиротиња раја гола и гладна, па ће молити султана да се смилује и поклони:

— У цара је широка рука, па ћемо се Богу и њему вазда покорно молити, ефендија, а ти причекај мало...

— Ако, бре рајо, ако... Само, а!.. цару да сте покорни !

— Као и вазда, ефендија, Бог те чуо!..

Но горштачка Брњачка Кнежина не прихвати ову покорну. Напротив, као да једва дочека вучи-

1